Medlin se zalagala za bombardovanje Srbije, a jednog Srbina je posebno cenila

Olbrajtovoj tokom svoje političke karijere nije bilo mrsko da predlaže sankcije ili vojne intervencije protiv zemalja za koje proceni da su se ogrešile o međunarodno pravo ili ugrozile interese SAD. Kako je pisao pokojni Kolin Pauel, Olbrajtova je stav prema upotrebi vojske obrazložila rečima: „U čemu je svrha posedovanja ovakve superiorne vojne sile, ako ne možemo da je upotrebimo?“.Olbrajtova je bila državni sekretar SAD od 1997. do 2001. za vreme predsednika Bila Klintona, a kako piše USA tudej, “zalagala se za širenje NATO-a na istok u bivši sovjetski blok i pomogla je u vođenju kampanje NATO bombardovanja Srbije 1999. kako bi se zaustavilo etničko čišćenje na Kosovu”.

Imala je ključnu ulogu u Mirovnim pregovorima u Rambujeu o Kosovu i Metohiji 1999. godine. Tada je praktično presekla pregovore, obećavši Albancima referendum za tri godine, a Srbima čuveni Aneks B, za koji su i strani političari govorili da je predviđao okupatorski status za Jugoslaviju. Nedugo zatim usledilo je bombardovanje.Inače, Olbrajtova je preminula upravo na dan uoči 23. godišnjice NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije.Ne samo da se zalagala za bombardovanje Srbije, nego je Srbe povremeno nazivala „odvratnim“, ali i „izvanrednim narodom sa značajnom istorijom“. Jednog Srbina je ipak posebno cenila. Milorad Dodik, aktuelni srpski član Predsedništva BiH, lider SNSD, došao je na vlast uz svesrdnu pomoć tadašnjeg Vašingtona 1998., a Olbrajtova ga je zvala „daškom svežeg vetra na Balkanu“.

Praški portal “Parlamentarni list” objavio je prošle godine da se Olbrajtova vodila isključivo ličnim razlozima u svom zalaganju za bombardovanje SRJ 1999. godine, kao i za stvaranje tzv. nezavisnog Kosova. Objavili su da je zahvaljujući svojim bliskim vezama sa liderima terorističke OVK, pre svega sa Hašimom Tačijem, posle dolaska međunarodne uprave na Kosovo i Metohiju, privatizovala kosovsku telefonsku kompaniju “Ipko”, a koju je njena kompanija kasnije prodala slovenačkom operateru “Telekom Slovenija”.Njeno zagovaranje nezavisnosti Kosova, Albanci joj nisu zaboravili - pre dve godine je dobila i bistu u Prištini.Međutim, Srbija i Beograd Medlin Olbrajt nisu bili nepoznati. Iako je rođena u Pragu, u tom gradu je provela samo nekoliko nedelja. Otac joj je bio diplomata i služio je dva puta u Beogradu. Medlin je tako prvu godinu života provela u Beogradu, kome se vraća i posle Drugog svetskog rata kada njen otac postaje ambasador. Njeni roditelji su zavoleli Beograd, a živela je u prostranoj kući na Bulevaru kralja Aleksandra, svega nekoliko stotina metara od Narodne skupštine. Ipak, nakon godina provedenih u Americi kao da je zaboravila period proveden u Beogradu i svu pomoć Srba njoj i njenoj porodici i postaje jedna od najodgovornijih za NATO bombardovanje naše zemlje 1999. godine.***BONUS VIDEO: Ukrajina iz prve ruke: Atmosfera kao pred NATO bombardovanje

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ukrajinaizprverukeatmosferakaoprednatobombardovanje-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3052614"]