Zajedno imaju 2,8 milijarde stanovnika, skoro 4 miliona vojnika i ćute o Rusiji

Moskva ima bliske odnose sa obe zemlje, ali i Vladmir Putin lično sa liderima Kine i Indije. Narendra Modi, premijer Indije, Putina smatra “dragim prijateljem”, dok Si Đinping govori o “prijateljstvu bez granica”.Tim rečima se, međutim, ne bi mogao opisati odnos Kine i Indije, azijskih supersila koje imaju dugu istoriju sukoba duž granice u strateški važnom regionu Himalaja. Tenzije su šezdesetih godina prošlog veka ekskalirale u rat nakon kog je Kina preuzela kontorolu nad regionom Aksai Čin koji Indija smatra svojom teritorijom. Poslednji okršaj na Himalajima dogodio se 2020. godine kada je ubijeno 20 indijskih vojnika.Iz ugla svojih zategnutih odnosa, komplikovanih odnosa sa SAD i bliskih odnosa sa Rusijom, obe sile su pokušavaju da balansiraju kada je reč o Ukrajini.

Rusija i Indija

Od početka rata, Indija je pokušavala da igra na obe strane. Premijer te zemlje Narenrda Modi razgovarao je sa predsednicima obe zemlje, nikada nije eksplicitno osudio rusku invaziju, već je pozivao na “trenutni prekid nasilja” i na “zajedničke napore za pregovore svih strana”, a Ukrajini je obećao humanitarnu pomoć.Na nedavnom glasanju u Savetu bezbednosti i u Generalnoj skupštini UN, Indija je bila uzdržana pri izglasavanju rezolucije kojom se osuđuje Putinova invazija na Ukrajinu.Dve zemlje imaju dugu istoriju prijateljskih odnosa, koji sežu do sovjetske ere kada je SSSR pomogao Indiji da pobedi u ratu sa Pakistanom 1971. godine.Putin i Modi takođe imaju dobre lične odnose. Premijer Indije bio je jedan od dva svetska lidera kojima je ruski predsednik prošle godine otišao u posetu. Tada je i potpisan čitav niz sporazuma među kojima je sporazum ruske naftne kompanije Rosnjeft sa Indian Oil o isporuci dva miliona tona nafte Indiji do kraja 2022. godine, sporazum o isporukama ruskog uglja za indijsku proizvodnju čelika i dogovor da Indija proizvede 600.000 “kalašnjikova”.Najjača veza koja veže dve zemlje upravo je vojna saradnja.Indija, druga najmnogoljudnija zemlja sveta ima i drugu najveću vojsku na svetu sa 1,5 million aktivnih vojnika i 1,2 miliona rezervista. Takođe, ima i ogroman vojni budžet. Za period od 2022-2023 planirano je više od 50 milijardi dolara, s tim da je plan Indije da modernizuje vojsku do 2025. godine, uz fokus na unapređenje svoje stare flote borbenih aviona, podmornica, borbenih tenkova i oklopnih vozila.Indija je najveći kupac ruskog naoružanja, a procene su da je više od 50 odsto naoružanja indijske vojske ruske proizvodnje. Na spisku oružja koje je Indija kupila od Rusije je i moćni protivvazdušni sistem S-400 koji je 2018. godine platila 5,2 milijarde dolara.Ali istovremeno, Indija nabavlja oružje i od Francuske, Izraela i poslednjih godina sve češće Sjedinjenih Država. Kako su odnosi između SAD i Indije rasli u poslednjih nekoliko decenija, tako je rasla i odbrambena saradnja - u iznosu od milijardama.

Rusija i Kina

Od prvog dana rata, Kina je pod pritiskom zapada da zauzme jasan stav i osudi Rusiju. Za razliku od Indije, odnosi Pekinga i Vašingtona su “na ledu”, pa je i pozicija Kine u rusko-ukrajinskom ratu dugačija.Kina nije jasno podržala Rusiju kao što je to uradila Venecuela ili Brazil, ali je svakako bliža ruskoj strani. Zvanični Peking ne koristi reč invazija kada govori o ratu, već poziva na mir, a o sankcijama nema ni reči. Čak, zamenik ministra spoljnih poslova Kine Li Jučeng rekao je 19. marta da su sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji "sve nečuvenije".Takođe, kada je prvi čovek SAD Džozef Bajden pozvao zemlje članice da izbace Rusiju iz G20, Peking se tome usprotivio.Pored prijateljstva Putina i Si Đinpinga, hiljadama kilometara duge granice koje dve zemlje dele, trgovinskim odnosima i čestim zajedničkim vojnim vežbama, dve zemlje spaja i zajednički “neprijatelj” - SAD.Amerika vidi pretnju i u Kini i u Rusiji i to otvoreno govori. Od početka rata u Ukrajini iz SAD su dolazile optužbe da je Kina znala da će Rusija napasti Ukrajinu, pa čak i da je Peking od Moskve tražio da odloži početak invazije dok se ne završe Zimske Olimpijske Igre u Kini. Peking je to demantovao.Stiglo je i jedno upozorenje. Amerika tvrdi da je Rusija tražila vojnu pomoć od Kine i da su iz Pekinga bili voljni da im izađu u susret. Iako je Kina to demantovala nazvavši takve tvrdnje "malicioznim dezinformacijama", SAD su upozorile Kinu da ne pokušava da vojno ili finansijski pomogne Rusiji i da ne pomaže Rusiji da zaobiđe sankcije koje joj je zapad uveo."Kina nikada neće prihvatiti nikakav spoljni pritisak ili prinudu i protivi se bilo kakvim neosnovanim optužbama i sumnjama", rekao je Vang novinarima 19. marta uveče.BONUS VIDEO Vožnja kroz razrušeni Marijupolj

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apvoznjakrozmariupoljmm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3250857"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram