1
Od početka oktobra, život u Kijevu ponovo je postao krajnje opasan po sve stanovnike. Glavni grad Ukrajine, ratom zahvaćene zemlje, ponovo je postao meta ruskih trupa, a cilj broj jedan je uništiti elektro mreže i potpuno onemogućiti funkcionisanje građana koji žive u njemu. Tokom poslednjeg napada koji se dogodio u ponedeljak žitelji su ostali i bez onog najosnovnijeg - vode, što ih je primoralo da satima čekaju u kilometarskim redovima kako bi napunili barem neku flašu.
Naime, u ponedeljak je ruska vojska izvela niz brutalnih raketnih napada na gradove širom Ukrajine, a najviše krstarećih projektila – njih 55, palo je upravo na Kijev. Cilj napada bile su ključne infrastrukture koje su potpuno paralisale ovaj grad ostavivši više od 80 odsto grada bez struje i vode.
Gradonačelnik Kijeva Vitalji Kličko rekao je situacija izuzetno kritična i da je najmanje 270.000 domova ostalo struje, što je, ako se u obzir uzmu podaci sa poslednjeg popisa iz 2017. prema kojima u ovom gradu živi nešto manje od tri miliona ljudi, poprilično zabrinjavajuća brojka.
Takođe, nešto manji broj domova je ostao i bez vode. Zbog toga su sledećeg dana duž celog grada formirani kilometarski redovi u kojima su građani i po nekoliko sati čekali da natoče prazne flaše vodom.
Svet su obišle i fotografije iz zapadnog dela Kijeva na kojima se vidi kako više 100 ljudi čeka da natoči vodu iz fontane u parku.
Zbog toga su inženjeri, stručnjaci i majstori iz vodovoda i energetskih kompanija radili celu noć kako bi omogućili ponovno snabdevanje strujom i vodom.
Kako je naveo gradonačelnik Kličko, snabdevanje je na kraju uspešno sprovedeno, ali restrikcije ostaju na snazi zbog značajnog deficita u energetskom sistemu posle ruskih napada.
Međutim, iako sve za sada koliko toliko funkcioniše, građani Kijeva ostaju u strahu od ponovnih napada koji su tokom proteklih mesec dana i više nego česti.
Tokom poslednje dve nedelje napadi su bitno promenili i njihove uslove za život. Naime, kao i prethodnih puta meta ruskih projektila bila je elektro mreža. Zbog toga su uvedene restrikcije struje koje funkcionišu po tako što jedna od dve zgrade ima struju tokom jednog dana, a druga tokom drugog. Takođe, i oni u čijoj zgradi ima struje ne mogu da je koriste istim intenzitetom tokom čitavog dana. Ukrajinsko ministarstvo za energetiku pozvalo je građane da smanje potrošnju električne energije u periodu od 17 do 23 časa.
Zbog toga su neki od žitelja ovog grada primorani da se zbog posla ili drugih okolnosti isele iz svojih stanova ili da svakog dana menjaju mesto boravka.
Uz to, već komplikovanu situaciju dodatno ćeotežati to što prosto nije moguće živeti u hladnim stanovima tokom zime, koja je u ovoj državi itekako hladna.
Takođe, upitno je i da li će grejna sezona usled oštećenja početi na vreme. Istovremeno, u Kijevu je i dalje na snazi policijski čas od 11 uveče do pet ujutru.
Pored potencijalnog smrzavanja koje je svakako nepremostiv problem, postoji još jedna stvar koja će ostaviti posledice po sve građane Kijeva, koja je možda i teže rešiva od grejanja i vode – strah.
Sa njime se građani Kijeva više nego ikada suočavaju od početka oktobra, budući da sve do tada Kijev nije bio direktna meta ruskih napada od prvih meseci rata.
Ali, tog 10. oktobra strepnja se vratila u grad, a uzrokovala ga je kiša ruskih projektila koji su neselektivno padali po gradu.
Koliko je situacija bila dramatična za „Novu“ su govorili Anastasija (25) i Roman (30) koji su se nalazili u Kijevu tokom prvog masovnog granatiranja glavnog grada.
„Mnogo eksplozija trenutno odjekuje Kijevom. Ceo centar grada je napadnut, stalno čujem nove sirene i eksplozije. Plašimo se jako… Ja sam sa porodicom u podrumu naše zgrade. Već su napali Majdan i područje oko Univerziteta, to se desilo pre 15 minuta. Dve rakete su proletele iznad moje kuće, evo sad ih opet čujem“, ispričala nam je tada Anastasija.
Roman je takođe nakon pada prvih granata otišao u sklonište, a pre toga je svojim očima video kako rakete padaju na glavni kijevski trg.
„Zasad smo na sigurnom, ne smemo nikako da izlazimo napolje. Svi su u kućama ili u skloništima. Tačno je da su pogodili Majdan, odmah ispred hotela. Ja sam video rakete sa mog prozora. Trenutno ne mogu ništa da vidim, samo sedimo u skloništu i nadamo se da će prestati“, rekao je Roman.
Od tada, pa sve do danas, građani Kijeva žive u neprestanom strahu od novih napada i u svakom trenutku su spremni da napuste svoje, relativno tople domove i krenu put skloništa.
Kako su napadi na glavni grad Ukrajine postali osnovno oružje ruske vojske, postavljaju se pitanja – zašto baš Kijev i zašto baš sada?
Odgovor na ova pitanja dali su i sami ruski zvaničnici, ističući da je fokus na većim gradovima zbog elektro mreže, ali i zbog odmazde.
Kako se situacija na frontovima trenutno ne razvija povoljno po Rusiju, general Sergej Surovikin, komandant ruskih snaga u Ukrajini, pribegao je dobro poznatoj strategiji.
U pitanju je paralisanje većih gradova, kako bi pažnja, a i resursi države sa kojom Rusija ratuje bili fokusirani upravo na rešavanje tog problema.
Pročitajte još:
Civilne žrtve, kao i u ratu u Siriji, nisu kočnica za čoveka koji već godinama sa ponosom nosi nadimak „general Armagedon“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
