„Vreme je da kažemo Rusima da više nisu bezbedni“: Analiza Ivane Stradner i Džejsona Smarta za Kijev post

Ruski istražni komitet je 9. aprila otkrio vezu između terorista koji su napali Krokus Siti Hol i ukrajinskih službi bezbednosti.

A prošle nedelje, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev potvrdio je da se teroristički napad može pratiti do ukrajinskih specijalnih službi i podsetio Ruse da „kijevski režim nije nezavisan i da je u potpunosti pod kontrolom Sjedinjenih Država“, ukazuju u analizi za Kijev Post Ivana Stradner, naučna saradnica Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona i Džejson Smart, politički savetnik koji je živeo i radio u Ukrajini, Moldaviji, Kirgistanu, Kazahstanu, Rusiji i Latinskoj Americi, prenosi Danas.

Zašto Kremlj toliko želi da tvrdi da nije ISIS već Ukrajina isplanirala pokolj u Moskvi?

Osim što želi da dobije veću podršku za invaziju na Ukrajinu, koja je izazvala skoro pola miliona ruskih žrtava i pretvorila nRusiju u državu pariju, Kremlj opravdano strahuje da bi teroristički napad u Moskvi mogao da izazove neprijatno pitanje među Rusima: Zašto se borimo u Ukrajini ako ne možemo ni da se zaštitimo kod kuće? Putin je stupio na mesto predsednika uz obećanje da samo on može da održi Rusiju stabilnom i bezbednom. Kao rezultat toga, percepcija da je Rusija ostala ranjiva zbog rata u Ukrajini podriva Putinovo vođstvo, sada zahteva još jednu rundu mobilizacije vojnika za krvavu močvaru koja sve više izaziva uznemirenost u javnosti.

Američka ambasada u Rusiji je 7. marta upozorila da postoje izveštaji da „ekstremisti imaju neminovne planove da ciljaju velika okupljanja u Moskvi, uključujući koncerte…“ a ruski građani nisu zaboravili Putinov drski odgovor na to upozorenje koje je odbacio kao „provokaciju“.

Kao Poncijeva šema koja skreće ka kolapsu, obmane i zavere koje Putin zastupa postaju preteške za gutanje. Putin oseća da je njegov režim, po prvi put u više od dve decenije, u poziciji slabosti, žureći se da prestigne narativ ISIS-a i povezanih implikacija neuspeha Moskve da zaštiti svoje građane.

Međutim, za razliku od ranijih zataškavanja i manipulacija, događaji u Moskvi su već zapečeni u glavama Rusa. Nemajući gde Putin je zato rekao: „Ovaj zločin može biti samo karika u čitavom nizu pokušaja onih – nacističkogh režima u Kijevu – koji su od 2014. godine u ratu sa našom zemljom “ – „Naci“ je preferirani pseudonim Kremlja za „Ukrajince“- na osnovu bizarnog i nelogičnog rezonovanja da pošto su teroristi i nacisti loši te reči mogu biti primenjive na Ukrajinu.

Rusiji nije strana islamski terorizam koji se sprovodi na njenom tlu i oni znaju da Putinova umešanost u Siriji u kombinaciji sa njegovim vezama sa talibanima ne odgovara ISIS-u.

Dakle, za ruske građane je bilo lako poverovati kada je ISIS preuzeo odgovornost za napad, objavljujući detalje o tome kako je planiran i video snimke koji potkrepljuju njihove tvrdnje. Međutim, nastojanje da se napad na Moskvu poveže sa nacistima i Ukrajinom, možda je otišlo predaleko. Neustrašivi Aleksandar Bortnikov, direktor ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), izjavio je da „SAD, Britanija i Ukrajina stoje iza terorističkog napada u Krokus siti holu“.

On je zaključio da su „akciju pripremili i sami radikalni islamisti i, naravno, omogućile zapadne specijalne službe, a same ukrajinske specijalne službe imaju direktnu vezu sa tim“, slažući se sa konstatacijom Nikolaja Patruševa – „Ukrajina, naravno“ kada je novinar pitao sekretara ruskog Saveta bezbednosti da li iza napada stoji ISIS ili Ukrajina.

Kremlj, svojom kontrolom informacionog prostora u Rusiji, koristi komunikaciju kao oružje. Međutim, laži Moskve u dezinformisanju svojih građana o „vezama“ terorističkog akta sa Ukrajinom čine sistem nestabilnim.

Zato je vreme da se vaga preokrene na stranu istine vođenjem informativnih operacija u Rusiji, kako bi se Rusima dalo stvarno uvid u to kako je loše rukovodstvo njihovog diktatora oštetilo njihovu nacionalnu bezbednost.

Diskreditovanje tvrdnji Moskve u vezi sa terorom sjajno se uklapa u izazivanje zabrinutosti u ruskom društvu da Putin možda više nije garant mira – već pre katalizator za dovođenje samih života u opasnost: Možda bi Rusiji bilo bolje bez Putina?

Kremlj je proveo decenije bljujući obmane u zemlji i inostranstvu. SAD moraju ispraviti to.