Borba u Ukrajini ne prestaju ni posle 11 meseci od početka rata. Najžešći sukobi i dalje se vode na istoku zemlje, a stanovnici koji žive u oblastima koje su Ukrajinci oslobodili trude se da nastave svoje živote. BBC donosi reportažu iz Donbasa.
Dva ukrajinska borbena aviona tutnje nisko iznad nas dok izlazimo iz guste, snegom okovane šume i vozimo se u grad na železničkom čvoru Liman, u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini.
Prošlo je skoro četiri meseca otkako su ruske trupe bile prisiljene da se povuku odavde, potisnute oko 25 km na istok. Ali buka artiljerijske vatre, blizu linija fronta, i dalje se čuje svakih nekoliko minuta, a ovaj grad – veći deo u ruševinama – još uvek nije bezbedan od ruskih projektila.
„Živim na sedmom spratu. Raketa je pala na peti sprat, rano jutros, oko pet. Ali dobro sam“, kaže Aleksandar Rogovic, 73-godišnji penzionisani biznismen i jedini preostali stanovnik velikog stambenog bloka na obodu grada.
Saginje se da podeli sušenu hranu za osam mačaka – od njih sedam lutalica, napuštenih od komšija – o kojima sada brine.
Čini se da su ta otpornost i snažan kolektivni duh ovde rasprostranjeni, među onima koji su se držali usred snega i ruševina.
U obližnjem dvorištu, pored ogromnog kratera bombe, 45-godišnji železnički tehničar po imenu Valeri Dmitrenko zauzet je cepanjem drva za grejanje podruma u kome su se on i 21 komšija skrivali poslednjih devet meseci. Liman i dalje nema tekuću vodu niti sistem centralnog grejanja, a dnevna temperatura se kretala oko nule.
„Šta možemo da uradimo?“ Valeri sleže ramenima, milujući po glavi psa lutalicu, koju su on i njegova supruga Ira nedavno udomili i nazvali princezom Dajanom. Kada nije zauzet sekirom, Valeri pomaže komšijama da poprave polomljena vrata i prozore u njihovoj teško oštećenoj stambenoj zgradi.
Ira prolazi, žurno, sa kantama vode koje je ispumpala iz bunara u dvorištu.
„Još uvek mi je stresno dugo ostati napolju, na otvorenom“, kaže Ira, 41-godišnja računovođa, pre nego što se spusti niz mračne stepenice u skučeni podrum u železničkoj ulici broj 6.
Uprkos teškim borbama koje se nastavljaju u Donbasu, civili se vraćaju u oslobođene ukrajinske gradove blizu linije fronta – protivno savetu lokalnih vlasti. U Limanu, koji su prošle godine uništile ruske snage, oko 13.000 stanovnika živi, nesigurno, u iscrpljujućim zimskim uslovima.
Kako su se ruske snage približile Limanu prošlog juna, 41.000 civila je pobeglo, ostavljajući oko 10.000 ljudi iza sebe. Mnogi od njih su bili stariji, ili siromašni – ili su, poput Ire i Valerija, imali bolesne rođake koji su odbili da odu. Naredna četiri meseca oko 60 ljudi stisnulo se u isti podrum u Železničkoj ulici.
„Bilo je ponekad teško. Ljudi su drugačiji. Neki su postali agresivni – nismo navikli da živimo ovako svi zajedno“, kaže Ira. Tom stresu je dodala i činjenica da je, po Irinom računanju, oko trećine onih koji su odlučili da ostanu u podrumu bili proruski nastrojeni, aktivno se nadajući da će Ukrajina izgubiti rat.
„Da, bilo je ljudi koji su podržavali Rusiju. Ali oni su otišli kada je Ukrajina počela da oslobađa teritoriju. Kada su se takozvane ruske vlasti iselile, otišli su sa njima, odveli im decu. Verovatno zato što su se uplašili šta će im se dogoditi ovde“, dodaje Ira.
Ukrajinske snage su 3. oktobra oslobodile Liman, a ubrzo zatim se vratio gradonačelnik grada Aleksandar Žuravlov i otkrio da je „80 odsto, možda 90 odsto“ zgrada oštećeno ili uništeno. Železničke pruge koje prolaze kroz centar grada i dalje su masa pokidanih nadzemnih kablova i blokiranih koloseka.
Poslednjih meseci gradonačelnik i njegov tim uspeli su da vrate struju u veći deo grada i okolna sela. Penzije se sada isplaćuju na vreme, a neke radnje su ponovo otvorene.
Vlada i humanitarne grupe su unele peći na drva. Svakog dana jedna grupa za pomoć donosi stotine lanč-paketa za distribuciju besplatno. U Limanu živi oko 700 dece, a gradonačelnik procenjuje da se još 3.000 stanovnika vratilo otkako je grad oslobođen. Ali on poziva ostale da se drže podalje.
„U ovom trenutku ne preporučujemo ljudima da se vraćaju ovde. Naprotiv, bolje im je u sigurnijim mestima i gradovima. Ovde za sada nema udobnih mesta za život. Ljudi će biti prihvaćeni u drugim regionima i biće obezbeđeni sa smeštajem i hranom“, kaže on, vozeći se do mesta dvonedeljnog raketnog napada koji je otkinuo ceo zid sa devetospratnice.
Gradonačelnik kaže da se lokalna policija i dalje bavi „šačicom“ stanovnika Limana za koje se sumnja da rade za ruske okupatore. Ali on veruje da je iskustvo iz prošle godine ubedilo mnoge proruske stanovnike da promene svoje stavove.
PROČITAJTE JOŠ:
„Mislim da su ti ljudi sada shvatili da su pogrešili. Mediji su ih odveli na stranputicu – svako veče gledajući rusku propagandu na televiziji i misleći da je to istina. Bili su u manjini i već su promenili mišljenje. Vidi da ovaj ruski svet nije onaj koji su naveli da očekuju“, kaže Žuravljov.
Čini se da 62-godišnja žena po imenu Valentina, koja čeka hranu u lokalnoj bolnici, odražava tu promenu mišljenja, kada je upitana o sigurnosnoj situaciji u Limanu od kada je oslobođen.
Poslednjih meseci, proruski civili su često nagoveštavali svoju odanost implicirajući da su obe strane podjednako krive za granatiranje gradova i da je stoga nemoguće pripisati krivicu.
„Bombardovanje nije prestalo. Granate i dalje pogađaju grad. Ne znamo ko puca“, počinje ona.
Ali onda se Valentina, bez podsticaja, predomisli.
„Pretpostavljam da su to Rusi. Da, bez sumnje“, kaže ona i dodaje: „Mi smo Ukrajinci. Ovo je ukrajinski grad. Radnje su otvorene. Penzije nam stižu na vreme. Država nas nije napustila. “
BONUS VIDEO: U padu helikoptera u blizini Kijeva stradalo troje dece i vrh MUP-a
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar