0
Naučni tim vodećeg kineskog biohemičara, imunologa i virusologa Džordža Gaoa, pratio je i proučavao koronavirus od prvog trenutka, kada je ova podmukla bolest detektovana u Kini, u Vuhanu. Posle velike borbe i ogromnog posla, koji su uradili kako bi suzbili epidemiju i spasili živote, doktor Gao savetuje, kako se postaviti prema virusu i uništiti ga.
Kineski naučnici, u periodu kada je njihovu zemlju tek napala bolest nazvana koronavirus ili COVID-19, nisu bili dostupni stranim medijima. Mnogi su bili preopterećeni pokušajem da razumeju epidemiju i da shvate najbolji način za borbu protiv nje, tako da odgovaranje na zahteve medija, posebno novinara izvan Kine, tih dana nije bio prioritet.
Reporteri magazina Sciencemag.org tokom dva meseca pokušavali su da intervjuišu Džordža Gaoa, generalnog direktora Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), koji je konačno prošle nedelje odgovorio na njihova pitanja.
Naime, Gao u Centru nadgleda 2.000 zaposlenih, a i sam je aktivan istraživač. U januaru je bio deo tima koji je izvršio prvu izolaciju i sekvenciranje teškog akutnog respiratornog sindroma 2 (SARS-CoV-2), virusa koji izaziva COVID-19, ili koronavirus. Koautor je dva široko pročitana rada objavljena u naučnom časopisu, koji su pružili neke od prvih detaljnih epidemioloških i kliničkih karakteristika bolesti, a objavio je još tri rada o koroni.
Njegov tim pružio je važne podatke zajedničkoj komisiji kineskih istraživača i tima međunarodnih naučnika, u organizaciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koji je napisao značajan izveštaj nakon obilaska zemlje kako bi razumeo odgovor na epidemiju.
Gao se prvo školovao za veterinara, a kasnije je doktorirao biohemiju na Univerzitetu Oksford, a potom je završio postdoktorske studije na Harvardu, gde je specijalizovao imunologiju i virologiju. Konkretno, specijalizirao se za viruse koji imaju krhke lipidne membrane, zvane koverte, odnosno grupu koja uključuje upravo SARS-CoV-2.(koronavirus).
Šta druge zemlje mogu naučiti od Kine i njenog načina borbe protiv koronavirusa?
Socijalno distanciranje je suštinska strategija za kontrolu bilo kakvih zaraznih bolesti, posebno ako su u pitanju respiratorne infekcije. Kako smo to radili u Kini:
Zatvaranje u Kini počelo je 23. januara u Vuhanu i proširilo se na susedne gradove u provinciji Hubei. U drugim provincijama u Kini bilo je manje restriktivnih gašenja. Kako ste sve to koordinisali i koliko su „supervizori“ nadgledali napore u susedstvu?
Morate imati razumevanja i mora postojati konsenzus. Za to vam je potrebno jako, snažno liderstvo, na lokalnom i nacionalnom nivou. Potreban vam je nadzornik i koordinator koji usko sarađuje sa javnošću. Supervizori moraju znati ko su bliski kontakti, ko su sumnjivi slučajevi. Supervizori u zajednici moraju biti veoma budni. Oni su ključni.
Pročitajte još:
Koje greške prave druge zemlje u borbi protiv koronavirusa?
Velika greška u SAD-u i Evropi, po mom mišljenju, je što ljudi ne nose maske. Ovaj virus se prenosi kapljicama i bliskim kontaktom. Kapljice igraju vrlo važnu ulogu, morate da nosite masku, jer kada govorite iz vaših usta izlaze kapljice. Mnogi ljudi imaju asimptomatske ili presimptomatske infekcije. Ako nose maske za lice, to može sprečiti kapljice koje nose virus da pobegnu i zaraze druge.
Šta je sa drugim merama kontrole? Kina je, na primer, agresivno koristila termometre na ulazima u prodavnice, zgrade i stanice javnog prevoza.
Da. Gde god da ulazite, u neki objekat u Kini, postoje termometri. Morate pokušati da merite temperaturu ljudi što je češće moguće, kako biste bili sigurni da onaj ko ima visoku temperaturu ne uđe unutra sa ostalima.
Ljudi u Vuhanu, koji su bili pozitivni na virus, ali su imali samo blage simptome, bili su upućeni u izolaciju u velikim ustanovama i nije im bilo dopušteno da posećuju porodice. Da li je to nešto što bi druge zemlje trebalo da uvedu kao meru?
Zaražene osobe moraju biti izolovane. To bi se mora uvesti svuda. COVID-19 možete kontrolisati samo ako možete ukloniti izvor zaraze. Zbog toga smo izgradili modularne bolnice i čak transformisali stadione u bolnice.
Postoji mnogo pitanja o poreklu izbijanja koronavirusa u Kini. Kineski istraživači izvestili su da najraniji slučaj potiče od prvog decembra 2019. Šta mislite o izveštaju Jutarnjeg kineskog posta, koji kaže da podaci kineske vlade pokazuju da je bilo slučajeva u novembru 2019. godine, a prvi je čak iz 17. novembra?
Ne postoje čvrsti dokazi koji bi rekli da smo već imali klastere u novembru. Pokušavamo da bolje razumemo poreklo virusa korona.
Zdravstveni zvaničnici Vuhana, povezali su veliku grupu slučajeva sa pijacom morske hrane u Huananu i zatvorili je prvog januara. Pretpostavka je bila da je virus prešao na čoveka sa životinje, ali u svom radu u NEJM-u, izvestili ste da četiri od pet najranije zaraženih ljudi, nisu imali veze sa trgom morskih plodova. Mislite li da je pijaca plodova mora bilo mesto porekla ili je to distrakcija – pojačavajući faktor, ali ne i izvorni izvor?
To je veoma dobro pitanje. Radite kao detektiv. Od samog početka svi su mislili da je poreklo virusa – pijaca. Sada mislim da bi pijaca stvarno mogla biti prvobitno mesto ili mesto na kojem je virus samo ojačao. To je naučno pitanje. Postoje te dve mogućnosti.
Kina je takođe kritikovana što nije odmah objavila vest o virusu, kako bi svet bio upoznat sa problemom. Priča o novom koronavirusu izašla je u časopisu „Vol strit džurnal“ tek osmog januara, a informacija nije stigla od kineskih naučnika iz vlade. Zašto nije?
To je bilo vrlo dobro nagađanje iz časopisa „Vol strit džurnal“. SZO je obavešten o redosledu, kako se pojavio i širio virus, i mislim da je vreme između pojavljivanja tog članka i zvaničnog objavljivanja sekvence o virusu možda samo nekoliko sati. Mislim da nema više od jednog dana.
Ali javna baza podataka o virusnim sekvencama, kasnije je pokazala da su prvu podneli kineski istraživači tek petog januara. Dakle, postojala su najmanje tri dana, tokom kojih ste sigurno znali za postojanje novog koronavirusa. Sada to neće promeniti tok epidemije, ali, da budem iskren, čini mi se da se nešto dogodilo pri toj javnoj objavi o virusnim sekvencama.
Ne mislim tako. Podeleli smo informacije sa kolegama naučnicima odmah, ali to je pitanje koje se tiče javnog zdravlja i morali smo da sačekamo da političari to objave. Ne želite da javnost paniči, zar ne? A niko, ni u jednoj zemlji, nije mogao da predvidi da će virus izazvati pandemiju.
Tek 20. januara kineski naučnici zvanično su rekli da postoje jasni dokazi prenošenja sa čoveka na čoveka. Zašto mislite da je epidemiolozima u Kini bilo toliko teško da uvide šta se događa?
Detaljni epidemiološki podaci još nisu bili dostupni. Bili smo suočeni sa vrlo ludim i prikrivenim virusom od samog početka. Isto je i u Italiji, i u svim zemljama Evrope, kao i u Sjedinjenim Državama. Od samog početka svi naučnici su mislili: „Pa, to je samo virus.“
Širenje u Kini pretvorilo se sada u puzanje, a novi potvrđeni slučajevi uglavnom su ljudi koji ulaze u zemlju, zar ne?
Da. Trenutno nemamo lokalni prenos, ali problem za Kinu sada su „uvezeni koferi“. Toliko zaraženih putnika dolazi u Kinu.
Šta će se dogoditi kada se Kina vrati u normalu? Mislite li da se dovoljno ljudi zarazilo, tako da će imunitet krda zadržati virus „u zalivu“?
Definitivno još nemamo imunitet krda, ali čekamo konačne rezultate testova na antitela, koji nam mogu reći koliko je ljudi zaista inficirano.
Pa šta je sada strategija? Kupujete vreme dok ne pronađete efikasne lekove?
Da, naši naučnici rade i na vakcinama i na lekovima.
Mnogi naučnici smatraju da je „Remdesivir“ najperspektivniji lek koji se sada testira. Kada mislite da će klinička ispitivanja ovog leka imati rezultate?
U aprilu.
Da li su kineski naučnici razvili modele životinja za koje smatrate da su dovoljno robusni za proučavanje patogeneze i testiranje lekova i vakcina?
Trenutno koristimo majmune i transgene miševe koji imaju ACE2, odnosno ljudski receptor za virus. Model miša u Kini se naširoko koristi za testiranje lekova i vakcina, a mislim da će se uskoro pojaviti i nekoliko radova zasnovanih na ispitivanju kod majmuna. Mogu vam reći da naš model majmuna – radi.
Šta mislite o tome što predsednik Donald Trump o novom koronavirusu govori kao o „kineskom virusu“?
Definitivno nije dobro nazvati to kineskim virusom. Virus pripada Zemlji. Virus je naš zajednički neprijatelj, a ne neprijatelj neke određene osobe ili države.
