0
Na današnji dan pre 22 godine dogodio se teroristički napad na Kule bliznakinje u Njujorku, ali za mnoge preživele bol i trauma su i dalje sveži. Uoči godišnjice događaja koji je zauvek promenio Sjedinjene Države, nekolicina onih koji su svedočili ovim događajima, podelili su priče o tome kako su preživeli napad Al Kaide, dok je prošle godine FBI objavio tajna dokumenta o terorističkom napadu koji je zauvek promenio Ameriku, ali i Al Kaidu.
Kobnog jutra 11. septembra, četiri aviona kojima je upravljala Al Kaida uputila su se ka Kulama bliznakinjama u Njujorku. Prvi udar na jednu kulu dogodio se u 8.46 sati, a samo 17 minuta kasnije drugi avion udario je u neboder Svetskog trgovinskog centra.
Treći avion ustremio se na zgradu Pentagona, a četvrti se srušio u Pensilvaniji pod nerazjašnjenim okolnostima. Poginulo je oko 3.000 ljudi iz ukupno 90 zemalja.
Neki su zadobili fizičke povrede koje su im promenile život, dok se mnogi i dalje bore sa mentalnim problemima izazvanim traumom od tog dana.
Jedna od najteže povređenih, Loren Mening, zadobila je teške opekotine koje su joj zahvatile preko 80 odsto tela.
„Po bilo kom medicinskom standardu, trebalo je da umrem“, priča Loren 20 godina kasnije.
Ona je zakoračila u severni toranj Svetskog trgovinskog centra kada je prvi oteti avion udario u zgradu i doveo do vatrene stihije koja se liftom proširila po celom objektu.
„Začuo se neverovatno glasan, prodoran, zvižduk. Bol je bio nesaglediv, prodirao je sve dublje i dublje. Goreli smo živi, nema drugog načina da to opišem“.
Dok se Loren borila sa plamenom, istrčala je napolje i otkotljala se na travu u okolini, gde joj je nepoznati muškarac pružio pomoć.
„Nisam pala i umrla u gomili plamena – borila sam se protiv toga“, kaže ona i dodaje da je iz sve snahe vrištala da slučajnim prolaznicima da je oslobode iz pakla u kojem se nalazi.
Dok je ležala teško povređena i na ivici smrti, Loren je užasnuto posmatrala kako teroristi zabijaju drugi avion u Južnu kulu Svetskog trgovinskog centra.
Videla je ljude kako padaju sa nebodera, znajući da su njene kolege iz finansijske firme zarobljene na gornjim spratovima. Svih 658 zaposlenih u kompaniji poginulo je tog tragičnog dana.
Loren je uspela da dođe do ekipe Hitne pomoći, ali njeno stanje nije ukazivalo na pozitivan ishod.
„Opekotine trećeg stepena zahvatile su veči deo mog tela, što znači da gubite mišić ili kost – pa su razne amputacije bile neophodne na prstima obe ruke“.
Loren je hitno prebačena u bolnicu i na kraju stavljena u indukovanu komu pre nego što je premeštena u specijalizovani centar za opekotine.
Više od tri meseca je provela u komi, a njen superug Greg bdio je nad njom, čitajući pesme njenog omiljenog Roberta Barnsa.
„Možda je to imalo uticaja na mene, znala sam da sam voljena“, kaže ona. Pored supruga, njeni roditelji su se svakog dana vozili do bolnice i provodili sate pored njene postelje, sve vreme očekivajući najgori ishod.
Nekoliko dana nakon što se probudila iz kome, njen tada jednogodišnji sin Tajler, posetio ju je prvi put od napada.
„Toliko sam se plašila da me neće prepoznati. Ali je hrabro sišao niz hodnik i samo ušao u moju sobu“, ispričala je ona i dodala:
„U početku me nije prepoznao … ali vratio sledeći put i znao je da sam ja, pretpostavljam zbog očiju i glasa. To je bilo sve što mi treba u tom trenutku“.
Loren je provela više od šest meseci u bolnici, ali je njen oporavak – koji je uključivao nekoliko operacija – trajao skoro 10 godina.
„Opečete se – što je verovatno najsadističniji oblik ljudskog mučenja – i za to su potrebne godine i godine“, zaključila je ona.
Američki Federalni istražni biro (FBI) objavio je prošle godine prvi poverljivi dokument iz istrage o napadu na Kule bliznakinje 2001. godine sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti. U objavljenom dokumentu navedeno je da su Saudijci koji su oteli avione imali logističku podršku u SAD, ali ne i da su visoki zvaničnici saudijske vlade imali udela u planiranju ili organizovanju napada.
U dokumentu na 16 strana, koji i dalje sadrži zatamnjene delove, opisano je ispitivanje jednog zvaničnika koji je radio u saudijskom konzulatu u Los Anđelesu iz 2015. godine.
Iako njegov identitet još nije poznat i u dokumentu se pojavljuje pod pseudonimom PII, mediji navode da je u pitanju Mused Ahmet al Džahar koji je baš te 2015. podneo zahtev za američko državljanstvo.
Ispitivani zvaničnik, odnosno PII priznao je da je dozvolio dvojici otmičara da koriste njegov stan i pomogao im da putuju po Los Anđelesu. FBI je utvrdio da je on „pomagač“ Al-Kaide i da je saudijski generalni konzul već hteo da ga izbaci iz konzulata zbog ekstremističke muslimanske literature.
Takođe, otkriveno je da je PII bio blizak sa Navafom al-Hazmijem i Kalidom al-Mihdharom, otmičarima koji su preoteli let 77 kompanije „Amerikan Erlajns“. Njih dvojica već su bili članovi Al Kaide i imali su veliko iskustvo u borbama, zbog čega ih je navodno Osama bin Laden lično izabrao da budu deo terorističkog napada 11. septembra.
U dokumentu FBI-a se navodi da je PII priznao da je al-Hazimiju i al-Mihdharu pokazao lokaciju mediteranskog restorana u Los Anđelesu koji su posećivali i drugi osumnjičeni za pružanje logističke podrške teroristima. Navodi se i da je PII svoju sestru poslao iz stana na nekoliko nedelja, jer su navodno kod njega boravila „njegova dva bitna prijatelja“.
Takođe, PII bio je i blizak saradnik još dvojice Saudijaca – Omara al-Bajoumija i Fahada al-Tumairija. Oni su, kako je utvrđeno, pomagali otmičarima.
U dokumentima FBI detaljno je opisano kako je al-Tumairi otmičarima dao novac, obezbedio smeštaj i logističku podršku. Al-Bajoumi, za kojeg se navodi da je radio u jednoj saudijskoj avio-kompaniji u SAD-u, priznao je da se sprijateljio sa al-Hazimijem i al-Mihdharom, ali je porekao da je ikada sarađivao s njima u sklopu terorističke zavere.
Prema al-Bajoumiju se saudijski konzulat odnosio s velikim poštovanjem i uživao je poštovanje veće nego što su imali mnogi na višim funcijama u konzulatu iako je u to vreme bio zvanično student. Razlog za njegov visoki status među saudijskim zvaničnicima ostaje nejasan.
POGLEDAJTE JOŠ:
FBI je još 2003. verovao u mogućnost da je al-Bajoumi agent saudijske obaveštajne službe.
On je uhapšen u Londonu nedelju dana nakon napada 11. septembra, a njegovi telefonski pozivi i bankovni računi ispitani su pre nego što je pušten bez optužbe. Izveštaj, objavljen 2004. godine zaključuje da „nema verodostojnih dokaza da je al-Bajoumi ekstremista ili da je svesno pomagao ekstremističke grupe“. Međutim, čini se da novoobjavljeni dokument govori drugačije.
Inače, tokom ispitivanja u FBI-u, PII je rekao da je njegova dužnost u konzulatu bila da pruža pomoć saudijskim studentima koji studiraju u SAD -u, prevodi im knjige, izvršava administrativne zadatake i distribuira im literaturu o islamu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
