0
Od početka rata u Ukrajini, brojni članovi porodica nestalih ruskih vojnika preko raznih onlajn grupa tragaju za bilo kakvim informacijama o svojim najmilijima. Kao odgovor na svoje upite, često dobijaju privatne poruke od stranaca koji nude pomoć uz naknadu. Ali takve ponude se uvek pokažu kao lažne. Zato su novinari nezavisnog portala Verstka istraživali kako funkcionišu te prevare — čak su razgovarali sa jednim prevarantom koji je objasnio kako su on i njegov zatvorski cimer smislili plan. Nezavisni ruski portal Meduza na engleskom jeziku objavio je rezime tog izveštaja.
Vladislava i Ana žive u okupiranoj ukrajinskoj oblasti Donjeck. Iako se ne poznaju, postoji nešto što ih povezuje; obe imaju rođake koji su nestali nakon odlaska u rusku vojsku. I obe su nedavno dobile identične poruke od nepoznatog pošiljaoca po imenu Julija Ivanova. „Julija” je pisala Vladislavi i Ani da je ona novinarka sada zabranjenog proruskog ukrajinskog TV kanala NevsOne.
„Julija Ivanova“ je obema ženama rekla da se njihovi nestali rođaci – Vladislavin ujak i Anin brat – drže kao ukrajinski ratni zarobljenici. Zatim im je poslala linkove do, kako je tvrdila, zvaničnog obrasca za kontaktiranje vojne komande samoproglašene „Narodne Republike Donjeck“. Ali za slanje ove poruke, obrazac je zahtevao uplatu od 5.000 rubalja (oko 73 evra). Obe žene su zahtev za plaćanje protumačile kao prevaru i prestale su da odgovaraju.
Profil „Julije Ivanove“ na ruskoj društvenoj mreži Vkontakte i dalje postoji, iako se korisnik nije prijavio od septembra. Njeno ime se nigde ne pojavljuje na starom sajtu NevsOne.
Ta poruka je bila daleko od prve lažne ponude koju je Ana dobila otkako je počela da traži brata. U septembru je, na primer, dobila poruku od osobe po imenu Slavjan Gorlov. Tvrdio je da je plaćenik Vagnerove grupe, i odmah joj je rekao da je on samo „običan borac“ i da mu od nje „ne treba ništa“.
„Nedavno smo ušli u trag predstavnika za razmenu zatvorenika. Znamo da ga drže u zarobljeništvu ukrajinske oružane snage“, rekao je Gorlov, misleći na Aninog brata. Rekao joj je da je malo verovatno da će brata vratiti kroz razmenu zarobljenika i da bi najbolja opcija bila da ga „otkupi“ od ukrajinske vojske. Nakon što je Gorlov ponudio da bude njen predstavnik, Ana je shvatila da je prevarant i blokirala ga je.
Verstka je saznala da je „Slavjan Gorlov“ najverovatnije 23-godišnji Rus po imenu Jegor Morozov i da su fotografije na njegovom nalogu Vkontakte preuzete od drugih korisnika, a jednu od njih koristi od 2016. godine i to na deset različitih stranica pod različitim imenima.
Dijana (ime promenjeno radi bezbednosti izvora), koja živi u Ruskoj Republici Komi, takođe traga za nestalim bratom. Verstki je ispričala kako je, nakon što je javno objavila svoj broj telefona, dobila poziv sa nepoznatog broja u aplikaciji Viber.
Kada se javila, muški glas joj je rekao da je njen brat u zatočeništvu u Ukrajini i da, kako bi ga spasila, mora da pošalje novac na bankovni račun koji pripada osobi po imenu Aleksej Kidijarov. Kao dokaz, muškarac joj je poslao snimak ekrana na kojem se vide dva mladića u ruskim vojnim uniformama ispred ukrajinske zastave.
Prema rečima Dajane, na fotografiji je glava njenog brata bila „loše fotošopirana“. Odbila je da pošalje novac. Verstkini istražitelji su otkrili da je Aleksej Kidijarov verovatno 19-godišnji stanovnik Novosibirska koji je godinama na radaru policije.
Drugi prevaranti koji zarađuju na nestalim vojnicima imaju drugačiji pristup: tvrde da su vidovnjaci. Često se ovi ljudi nude da iskoriste svoje sposobnosti kako bi utvrdili da li je vojnik živ ili mrtav, ili da izvedu ritual za koji kažu da će podstaći nestalog vojnika da kontaktira svog očajnog rođaka.
U nekim slučajevima, rođaci nestalih vojnika se i sami obraćaju ovim „medijima“. U jednoj grupi na društvenim mrežama Rusi postavljaju slike i opise nestalih članova porodice, tražeći od „vidovitih“ da im kažu šta im se dogodilo.
Četvorici „vidovnjaka“ novinari Verstke poslali su početkom decembra fotografiju čoveka koji je preminuo u Ukrajini. Sva četvorica su izjavila da je čovek živ, a svaki je ispričao drugu priču. Dvojica od njih su tražili da im se isplati novac ( po slobodnoj proceni) za njihov „rad“.
Takođe je uobičajeno da prevaranti tvrde kako mogu da pomognu rođacima da kupe „najbolja mesta“ na listi za razmenu zatvorenika ruskog Ministarstva odbrane. U decembru, na primer, Ana Žukova, žena iz okupiranog grada Horlivke u Donjeckoj oblasti, dobila je poruku od korisnika po imenu Aleksandar Kisel. Rekao joj je da je njen sin, koji je nestao u septembru, u zatočeništvu i da ima dve mogućnosti da ga vrati.
Prva opcija, rekao je, bila bi da ona otputuje u Moskvu i sastane se sa nekim po imenu Tatjana Sokolova, za koju je tvrdio da je „izvela više od 100 muškaraca iz zatočeništva“. Ali ako Ana ne može da dođe u Moskvu, rekao je Kisel, mogla bi jednostavno da uplati naknadu na bankovni račun Sokolove. Tvrdio je da bi za 300.000 rubalja (4.640 dolara) mogla da garantuje svom sinu jedno od prvih deset mesta na listi za razmenu zatvorenika; mesto u prvih 20 koštalo bi 200.000 rubalja (3.095 dolara), u prvih 30 – 120.000 rubalja (1.857 dolara), a mesto u prvih 60 košta 60.000 rubalja (928 dolara).
Čovek koji je kontaktirao Svetlanu koristio je ime Vasilij Van-Lov. Koristeći jedan od brojeva kartica koje joj je dao, Verstka je uspela da utvrdi da je njegovo pravo ime Vladimir. Kada ga je novinarka pozvala putem videa i pitala za njegovu šemu iznude, Vladimir je sve priznao — i objasnio da je ideju za prevaru dobio od cimera iz ćelije.
0
0
0
„Moja poslednja (zatvorska) kazna bila je za sitne krađe. Cimer i ja bili smo zajedno u karantinu. Rekao je: „Hajde da to uradimo ovako: daću ti imena ljudi, naći ćeš ih na VKontakteu, a novac ćemo podeliti na tri načina“. Ali kada smo pokrenuli šemu, ispostavilo se da nismo samo delili novac sa troje ljudi – bile su uključene desetine“, rekao je Vladimir.
Prema njegovim rečima, nakon što je u septembru izašao iz zatvora, počeo je da „zarađuje“ na ovaj način, lične podatke Vagnerovih boraca dobijao je od svog bivšeg cimera iz ćelije koji je još uvek u zatvoru. Cimer dobija imena od zatvorskog radnika koji je takođe uključen u šemu. Portal Verstka je uspeo da potvrdi identitet te osobe.
„On mi daje podatke o ljudima koji su se uključili u specijalnu vojnu operaciju sa Vagnerom“, objasnio je Vladimir. „Koristim informacije da pronađem njihove rođake na VKontakte i Odnoklassniki (još jedna ruska društvena mreža). Pišem: ‘Taj-i-taj, koji se zove taj-i-takav, želi da razgovara sa tobom. Ali mi smo u inostranstvu, pa nam treba novac za poziv. Redovni poziv košta 400 rubalja (6,20 dolara), dok video poziv košta 800 rubalja (12,40 dolara). Posle 15-20 minuta ja je zovem i kažem joj da vojnik želi da obavi video poziv, a ne samo običan poziv, pa mi pošalji ostatak ili ću ti vratiti novac. Ona kaže: ‘U redu, ja ću platiti ostatak. „Onda ona plati, a ja je posle 30 minuta zovem i kažem da se nešto loše desilo, trebaju mu tablete protiv bolova, daj nam još sat i po. I onda prestanem da im odgovaram“, objasnio je on.
Prevaranti imaju jedno pravilo za sebe, rekao je Vladimir: Ne mogu da traže više od 2.500 rubalja (38 dolara), jer bi to dovelo do toga da potencijalne prekršajne prijave postanu krivične. Proteklih mesec dana zaradio je oko 57.000 rubalja (880 dolara), što je samo njegov udeo u šemi vrednoj „210.000-220.000 rubalja” (3.250-3.410 dolara).
„Imam veoma dobar odnos sa policajcima u mojoj lokalnoj policijskoj stanici. Svaki dan ih zovem i pitam: ‘E, momci, jeste li dobili neku pritužbu na mene?’“, dodaje on.
Prema sudskim spisima, Vladimirova poslednja zatvorska kazna bila je za krađu flaše votke. Sud je naveo nekoliko olakšavajućih okolnosti u Vladimirovom slučaju: priznanje krivice, plaćanje odštete i obavezu plaćanja alimentacije za njegovu petogodišnju ćerku. Vladimir je Verstkoj rekao da učestvuje u prevari kako bi mogao da plaća alimentaciju.
On je rekao da lične podatke Vagnerovih boraca dobija od svog bivšeg cimera iz ćelije koji je još uvek u zatvoru. Cigar iz ćelije dobija imena od zatvorskog radnika koji je takođe uključen u šemu. Verstka je uspeo da potvrdi identitet te osobe. On mi daje podatke o ljudima koji su se uključili u specijalnu vojnu operaciju sa Vagnerom“, objasnio je Vladimir. „Koristim informacije da pronađem njihove rođake na VKontakte i Odnoklassniki [još jedna ruska društvena mreža]. Pišem: ‘Taj-i-taj, koji se zove taj-i-takav, želi da razgovara sa tobom. Ali mi smo u inostranstvu, pa nam treba novac za poziv. Redovni poziv košta 400 rubalja (6,20 dolara), dok video poziv košta 800 rubalja (12,40 dolara). Posle 15-20 minuta ja je zovem i kažem joj da vojnik želi da obavi video poziv, a ne samo običan poziv, pa mi pošalji ostatak ili ću ti vratiti novac. Ona kaže: ‘U redu, ja ću platiti ostatak. „Onda ona plati, a ja je posle 30 minuta zovem i kažem da se nešto loše desilo, treba mu tablete protiv bolova, daj nam još sat i po. I onda prestanem da im odgovaram“, objasnio je on.
Prevaranti imaju jedno pravilo za sebe, rekao je Vladimir: Ne mogu da traže više od 2.500 rubalja (38 dolara), jer bi to dovelo do toga da potencijalne prekršajne prijave postanu krivične.
Proteklih mesec dana, rekao je za Verstka, zaradio je oko 57.000 rubalja (880 dolara), što je samo njegov deo šeme vredne „210.000-220.000 rubalja” (3.250-3.410 dolara). „Imam veoma dobar odnos sa policajcima u mojoj lokalnoj policijskoj stanici. Svaki dan ih zovem i pitam: ‘E, momci, jeste li dobili neku pritužbu na mene?’“, dodaje on. Prema sudskim spisima,
Vladimirova poslednja zatvorska kazna bila je za krađu flaše votke. Sud je naveo nekoliko olakšavajućih okolnosti u Vladimirovom slučaju: priznanje krivice, plaćanje odštete i obavezu plaćanja alimentacije za njegovu petogodišnju ćerku. Vladimir je Verckoj rekao da učestvuje u prevari da bi mogao da plaća alimentaciju.
BONUS VIDEO: Razmena zarobljnica u Ukrajini
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare