VIDEO Drama usred Pacifika: Ribar osam dana plutao okeanom, spaslo ga čudo

Tokom dramatične borbe za život, ogromni talasi su ga dva puta izbacili iz čamca.

„Veliki talasi, mnogo viši od čamca, udarali su me sa obe strane. Ali nisam se plašio jer nikada nisam izgubio veru i nisam prestao da se molim“, rekao je za Guardian.

Apiuta, koji dolazi sa malog atola Pukapuka na Kukovim Ostrvima, kaže da mu je najteže bilo to što nije znao kuda ga more nosi.

„Nisam izgubio nadu. Samo sam bio tužan“, priznao je.

Motor otkazao kada je pao mrak

Njegova drama počela je 11. juna na rodnom ostrvu Pukapuka, koje se nalazi oko 1.140 kilometara severozapadno od Rarotonge, otprilike na pola puta između Novog Zelanda i Havaja.

Nakon što je igrao odbojku, otišao je kući po ribolovačku opremu i isplovio na more.

Duvao je jak vetar, a pratio je jato ptica koje je letelo iznad vode, jer je to bio znak da se ispod nalazi riba. Ubrzo je motor počeo da otkazuje.

„Zvučao je kao da kašlje“, opisao je.

Motor se povremeno gasio i ponovo pokretao, ali kada je pao mrak potpuno je stao. Do tada je već ulovio nekoliko riba, ali nije imao alat da popravi kvar, dok je vetar postajao sve jači.

„Pomislio sam: da li da skočim u more i plivam do ostrva? Znao sam da ne bih uspeo“, rekao je.

Zato je ostao u čamcu. Kako je noć odmicala, svetla Pukapuke polako su nestajala na horizontu.

„Prva noć nije bila tako loša kao dani koji su usledili“, prisetio se.

Preživeo zahvaljujući sirovoj ribi i kišnici

Naredni dani bili su najteži. More je bilo uzburkano, kiša je gotovo neprestano padala, a hladnoća je postajala sve jača.

Da ga talasi ne bi izbacili iz čamca, sedeo je što niže.

„Talasi su bili ogromni“, rekao je.

U najtežim trenucima mogao je samo da održava ravnotežu čamca i izbacuje vodu koja je ulazila unutra.

Na čamcu je imao samo dve flaše vode, kofu, ribolovački pribor, prenosni frižider i čaršav. Preživljavao je jedući male komade sirove ribe koju je sam ulovio, dok je kišnicu skupljao u kofu.

Od hladnoće se štitio čaršavom.

„Noću nisam mogao ništa. Smrzavao sam se“, rekao je.

Sve vreme se molio za spas i tražio bilo kakav znak da pomoć stiže.

Trećeg dana, nakon večernje molitve, ugledao je svetla ribarskog broda.

„Bio sam presrećan“, ispričao je.

Očajnički je veslao prema njemu, ali ga je vetar odneo u suprotnom smeru i brod je nestao iz vidokruga.

Spasio ga avion i tajvanski ribarski brod

Kako su dani prolazili, Apiuta je pokušavao da štedi vodu, zagreje se i spreči da mu čamac potone.

Osmog dana čuo je zvuk aviona, a nebo se razvedrilo. Avion Ratnog vazduhoplovstva Novog Zelanda kružio je iznad njega i obavestio ribarske brodove u tom području da započnu potragu.

Nedugo zatim prišao mu je tajvanski ribarski brod. Apiuta je neprestano zviždao sve dok ga jedan član posade nije čuo i baterijskom lampom osvetlio njegov čamac.

Posle sedam noći i osam dana provedenih sam na otvorenom okeanu konačno je bio spasen.

Na brodu se istuširao, pojeo prvi pravi obrok i pozvao porodicu. Prva osoba kojoj se javio bila je njegova partnerka.

„Dušo, dobro sam“, bile su prve reči koje joj je rekao.

Apiuta je potom prebačen na Novi Zeland, odakle će se uskoro vratiti kući. Kaže da će ponovo ići u ribolov, ali mnogo opreznije.

„Ne zaboravite da ponesete baterijsku lampu, prsluk za spasavanje i kabanicu. I pre nego što isplovite, pomolite se“, poručio je.