Veštice iz Buče: Žene koje brane ukrajinsko nebo dok muškarci idu na front

Noćna borba protiv dronova

Za ove hrabre žene, borba protiv ruskih dronova je način da prevaziđu osećaj nemoći koji su osetile kada su ruske snage zauzele Buču na početku invazije. Užasni događaji iz tog perioda – ubistva, mučenja i otmice – ostavili su dubok trag na sve one koji su ostali iza oslobođenog područja krajem marta 2022. godine.

Valentina, veterinarka i članica jedinice borbenih dronova, postala je poznata pod ratnim nadimkom "Valkira". Sa njenom 51 godinom i 100 kilograma, kaže da nije očekivala da će je prihvatiti u jedinicu, ali su joj ipak dali šansu. Motivisana prijateljicama koje su raspoređene na front i onima koje su poginule, Valentina je odlučna: „Mi žene možemo ovo da uradimo.“

Nekoliko sati kasnije, njena odlučnost se isplatila. Tokom vazdušne uzbune, jedinica je brzinom svetlosti reagovala – uleteli su u kamionet i izjurili na polje, gde su postavili svoje mitraljeze, stare Maksime iz 1939. godine. Iako koriste zastarelo oružje, uspevaju da postignu rezultate – od leta su oborili tri drona.

„Mi smo tu kad muškarci odu“

Ina, učiteljica matematike u svojim ranim 50-im, takođe se pridružila jedinici. Njena svakodnevica je izmešana između borbe i škole – povremeno trči iz šume kako bi stigla na čas. „Odeću držim u kolima, zajedno sa cipelama na visoku potpeticu,“ kaže ona kroz osmeh. „Muškarci su na frontu, ali mi smo tu.“

Svake noći, ruski dronovi ispunjeni eksplozivom lete iznad Ukrajine, a ovi volonteri PVO-a pružaju dodatni sloj zaštite oko gradova. Njihove akcije omogućavaju sigurnije noći stanovnicima koji su prošli kroz strahote ruske invazije.

Pod vođstvom pukovnika Andrija Verlatija, koji se nedavno vratio iz borbi kod Pokrovskog, ova jedinica se razvila u pravu borbenu snagu. Verlatijeva jedinica, koja je prvobitno bila sastavljena od muškaraca nesposobnih za front, danas se uglavnom oslanja na žene. „Prvo smo u šali regrutovali žene, ali to se promenilo,“ priznaje pukovnik.

Ove žene ne samo da služe kao borci, već vikendima prolaze kroz vojnu obuku. Na dan posete novinara BBC-a, uvežbavale su napad na zgradu. Njihova posvećenost je očigledna jer su razlozi zbog kojih su tu duboko lični.

Valentina se priseća užasa okupacije: „Sećam se mrtvih tela, sećam se vriska mog deteta,“ kaže ona kroz suze. Njena porodica je uspela da pobegne iz Buče, ali slike spaljenih tenkova i mrtvih vojnika je nikada neće napustiti. Jedan ruski vojnik je uperio pištolj u glavu njenog sina dok su prolazili kontrolni punkt. Za nju, ta iskustva su neizbrisiva, ali i motivišuća.

„Ja sam tu da pomognem da se ubrza kraj ovog rata. Mi, žene, nećemo stati dok pobeda ne bude naša,“ odlučno kaže Valentina.

Anja, još jedna dobrovoljka u svojim 50-im, priča svoju priču dok drži pušku u ruci: „Pod okupacijom sam se osećala potpuno besmisleno. Nisam mogla da zaštitim ni sebe, ni druge. Zato sam odlučila da naučim da koristim oružje.“

Jedna od žena iz jedinice, čije ime je ostalo skriveno, deli jezivu priču o danu kada su čuli da Rusi planiraju da ubiju decu. Taj trenutak je promenio njen život zauvek. „Tog dana sam odlučila da Rusima nikada neću oprostiti,“ kaže ona.

Iako Rusi tog dana nisu stigli do njenog doma, osećaj straha i krivice je ostao. Ova žena je pronašla svoje oslobođenje u učenju kako da se bori. „Nikada više neću sedeti kao žrtva i plašiti se,“ kaže ona, sada sigurna u svoju novu ulogu zaštitnice svoje porodice i zemlje.

BONUS VIDEO: Vojni analitičar: Ovo što je Ukrajina izvela s vojnog aspekta je vrlo upitno