Veliko istraživanje otkriva koga Evropljani žele unutar EU: Za Srbiju su stigle baš loše vesti

Četrdeset pet odsto birača u EU je za ulazak Ukrajine, dok je 35 odsto protiv, a 20 odsto je neodlučno. Ovo je rezultat istraživanja Ipsosa i Juronjuza na 26.000 ispitanika u 18 država članica.

Ova ratom razorena zemlja i susedna Moldavija su podnele zahtev za pridruživanje EU u roku od nekoliko nedelja od početka ruske invazije na Ukrajinu i dobile status kandidata u rekordnom roku. Šefovi država i vlada EU sada su se takođe složili da počnu pregovore.

Pre rata, izgledi za pridruživanje Ukrajine smatrali su malo verovatnim, pošto su aplikacije za članstvo drugih zemalja Zapadnog Balkana već godinama bile na čekanju u tom trenutku.

Rezultati ankete o proširenju, raščlanjeni po zemljama, sugerišu da je prilično pozitivan stav Evropljana prema ulasku Ukrajine u EU mešavina emocija, simpatija i političkog realizma.

Na primer, 68 odsto Finaca želi da Ukrajina uđe u EU. Finska, koja deli granicu sa Rusijom, nedavno je pristupila NATO-u. Nordijski stratezi veruju da će postepena integracija Ukrajine u EU oslabiti sposobnost Rusije da se meša u istočne susede bloka.

Slede Portugal i Španija, gde je velika većina (68 odsto) takođe za ulazak Ukrajine.

Druge nordijske zemlje, uključujući Švedsku i Dansku, kao i zemlje članice koje se graniče sa Ukrajinom, kao što su Poljska i Rumunija, takođe su pozitivno nastrojene prema ulasku Ukrajine u EU.

Država članica koja se najviše protivi ulasku Ukrajine je Mađarska, gde se takvom potezu protivi 54 odsto ispitanika.

Uprkos otvorenoj podršci predsednika Emanuela Makrona Ukrajini u odnosu na Rusiju, Francuska je takođe jedna od država članica u kojima je otpor pridruživanju Ukrajine najveći.

Po partijama, zeleni glasači najviše se zalažu za otvaranje vrata EU prema Ukrajini, a slede centristički glasači Velike koalicije (EPP, Renews i S&D) i evropski konzervativci i reformski nacionalisti. Glasači desničarske ekstremističke frakcije „Identitet i demokratija“ otvoreno su protiv ulaska Ukrajine sa 64 odsto.

Međutim, proširenje nije ni među 10 prioriteta koje su evropski birači naveli za predstojeći period.

Relativna većina glasača u EU ne deli ideju svojih lidera da bi ulazak više zemalja u Uniju povećalo stabilnost Evrope.

U ovom slučaju, geografsko i političko okruženje takođe igraju ulogu. U nordijskim zemljama podrška dramatično opada, dok birači u zemljama centralne i južne Evrope imaju različita mišljenja.

Samo 37 odsto evropskih birača podržava ulazak Bosne i Hercegovine u EU, 33 odsto je protiv, a 30 odsto nema stav. Najviše pristalica su Rumuni (62 odsto), ali protiv toga je i većina Nemaca (40 odsto) i 50 odsto Francuza.

Kada je u pitanju Gruzija, pristalice i protivnici su izjednačeni sa po 35 odsto, a još 30 odsto nema odgovor. Gruzija je dobila status kandidata u decembru prošle godine, a lideri EU još nisu odobrili početak pregovora.

Evropljani su podjednako podeljeni oko pristupanja Srbije: 37 odsto je protiv, a 35 odsto za. I ovde su Rumuni najveća podrška, dok su Nemci, Francuzi i Holanđani u velikoj meri protiv.

Isto važi i za Albaniju, gde protivnici ulaska u EU prednjače sa 38 odsto u odnosu na 34 odsto za.

Prema istraživanju, Turska je najmanje popularan kandidat za EU ​​među Evropljanima: 55 odsto anketiranih Evropljana je protiv ulaska ove zemlje u EU.