0
Palestinska militantna grupa Hamas pokrenula je nezapamćeni napad na Izrael 7. oktobra, u kom je ubijeno najmanje 1.400 Izraelaca. Kao vid osvete, Izrael svakodnevno granatira Pojas Gaze u kom je smeštena teroristička grupa Hamas, ali i dva miliona Palestinaca. Ovaj sukob ima korene duboko u prošlosti Bliskog istoka, a pred vama je vodič koji će van pomoći da razumete komplikovanu istoriju.
Velika Britanija je preuzela kontrolu nad područjem poznatom kao Palestina nakon poraza Osmanskog carstva, koje je vladalo tim delom Bliskog istoka, u Prvom svetskom ratu.
Zemlju je naseljavala jevrejska manjina i arapska većina, kao i druge, manje etničke grupe.
Tenzije između dva naroda su porasle kada je međunarodna zajednica dala Velikoj Britaniji zadatak da uspostavi „nacionalni dom“ u Palestini za jevrejski narod, piše BBC.
Ovo je proizašlo iz Balfurove deklaracije iz 1917. godine, obećanja tadašnjeg ministra spoljnih poslova Artura Balfura britanskoj jevrejskoj zajednici.
Deklaracija je sadržana u britanskom mandatu nad Palestinom i podržana od novostvorene Lige naroda – preteče Ujedinjenih nacija – 1922. godine.
Za Jevreje, Palestina je bila njihova pradomovina, ali palestinski Arapi su takođe polagali pravo na zemlju i protivili se tom potezu.
Između 1920-ih i 1940-ih, broj Jevreja koji su stizali tamo je rastao, a mnogi su bežali od progona u Evropi, posebno od nacističkog holokausta u Drugom svetskom ratu. Nasilje između Jevreja i Arapa, kao i protiv britanske vladavine, takođe je poraslo.
Tokom 1947. godine, UN su izglasale da se Palestina podeli na odvojene jevrejske i arapske države, a da Jerusalim postane međunarodni grad. Taj plan su prihvatile jevrejske vođe, ali ga je arapska strana odbacila i nikada nije sproveden.
Nesposobna da reši problem, Britanija se 1948 godine povukla i jevrejski lideri su proglasili stvaranje države Izrael. Trebalo je da to bude sigurno utočište za Jevreje koji beže od progona, kao i nacionalna domovina za Jevreje.
Borbe između jevrejskih i arapskih milicija su se intenzivirale mesecima, a dan nakon što je Izrael proglasio državnost, pet arapskih zemalja ga je napalo. Stotine hiljada Palestinaca pobeglo je ili bilo proterano iz svojih domova u, kako oni nazivaju, Al Nakbi, ili „Katastrofi“.
Do trenutka kada su se borbe završile primirjem sledeće godine, Izrael je kontrolisao većinu teritorije.
Jordan je okupirao zemlju koja je postala poznata kao Zapadna obala, a Egipat je okupirao Gazu. Jerusalim je podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih snaga na istoku. Pošto nikada nije bilo mirovnog sporazuma, bilo je više ratova i borbi u narednim decenijama.
U ratu 1967. godine, Izrael je okupirao istočni Jerusalim i Zapadnu obalu, kao i većinu sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo.
Većina palestinskih izbeglica i njihovih potomaka živi u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i u susednom Jordanu, Siriji i Libanu.
Izrael nije dozvolio ni njima, ni njihovim potomcima da se vrate svojim domovima – Izrael kaže da bi to preplavilo zemlju i ugrozilo njeno postojanje kao jevrejske države.
Izrael i dalje zauzima Zapadnu obalu i polaže pravo na ceo Jerusalim kao svoju prestonicu, dok Palestinci tvrde da je istočni Jerusalim prestonica buduće palestinske države kojoj se nada.
U proteklih 50 godina, Izrael je izgradio naselja na Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu, gde sada živi više od 700.000 Jevreja.
Smatra se da su naselja nezakonita po međunarodnom pravu – to je stav Saveta bezbednosti UN i vlade Ujedinjenog Kraljevstva, između ostalih – iako Izrael to odbacuje.
Populacija Palestinaca broji oko 14,3 miliona ljudi. Od tog broja oko 3 miliona živi na Zapadnoj obali, 2 miliona u Pojasu Gaze, a oko 2 miliona u Jordanu. Dva miliona Palestinaca živi u samom Izraelu, a oko pola miliona živi u Siriji.
Gaza je uski pojas zemlje uklješten između Izraela i Sredozemnog mora, ali sa kratkom južnom granicom sa Egiptom.
Samo 41 km dugačak i 10 km širok, ovaj pojas ima više od dva miliona stanovnika i jedno je od najgušće naseljenih mesta na Zemlji. U jeku rata 1948-49, Gazu je Egipat okupirao 19 godina.
Izrael je okupirao Gazu u ratu 1967. i ostao do tamo do 2005. godine, za to vreme gradeći jevrejska naselja.
Izrael je povukao svoje trupe i naseljenike 2005. godine, iako je zadržao kontrolu nad svojim vazdušnim prostorom, zajedničkom granicom i obalom. UN i dalje smatraju da je teritorija okupirana od strane Izraela.
Postoji niz pitanja oko kojih se dve strane ne mogu složiti.
Ovi uključuju:
Šta bi trebalo da se desi palestinskim izbeglicama; Da li jevrejska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali treba da ostanu ili da budu uklonjena; Da li dve strane treba da dele Jerusalim; I – što je možda najzahtevnije od svega – da li treba stvoriti palestinsku državu uz Izrael; Koji su napori uloženi da se ovi problemi reše.
Izraelsko-palestinski mirovni pregovori vođeni su i prekidani između 1990-ih i 2010-ih, zbog izbijanja nasilja.
Činilo se da je mir postignut u pregovorima moguć u prvim danima. Niz tajnih pregovora u Norveškoj postao je poznat kao mirovni proces u Oslu, a posredovao je tadašnji predsednik Amerike Bil Klinton.
U istorijskom trenutku, Palestinci su priznali državu Izrael, a Izrael je priznao svog istorijskog neprijatelja, Palestinsku oslobodilačku organizaciju (PLO), kao jedinog predstavnika palestinskog naroda. Osnovana je Palestinska uprava.
Međutim, ubrzo su se pojavile pukotine, kada je tadašnji opozicioni lider Benjamin Netanijahu nazvao sporazum iz Osla smrtnom pretnjom za Izrael. Izraelci su ubrzali svoj projekat naseljavanja Jevreja na okupiranim palestinskim teritorijama.
Nedavno nastala palestinska militantna grupa Hamas poslala je bombaše samoubice da ubijaju ljude u Izraelu i uništavaju šanse za dogovor. Atmosfera u Izraelu je postala katastrofalna, što je kulminiralo ubistvom izraelskog premijera Jicaka Rabina od strane jevrejskog ekstremiste 4. novembra 1995. godine.
Tokom 2000-ih godina, bilo je pokušaja da se oživi mirovni proces – uključujući i 2003. kada su svetske sile osmislile mapu puta sa krajnjim ciljem rešenja sa dve države, ali to nikada nije sprovedeno.
Mirovni napori su konačno zastali 2014. godine, kada su pregovori Izraelaca i Palestinaca u Vašingtonu propali. Najnoviji mirovni plan – koji su pripremile SAD kada je Donald Tramp bio predsednik – premijer Netanijahu je nazvao „sporazumom veka“, ali su ga Palestinci odbacili kao jednostrani i nikada nije pokrenut.
Gazom vlada Hamas, islamistička grupa koja je posvećena uništenju Izraela i koju Ujedinjeno Kraljevstvo i mnoge druge zemlje označavaju kao terorističku grupu.
Hamas je pobedio na poslednjim izborima 2006. i preuzeo kontrolu nad Gazom, zbacivši sa vlasti rivalski pokret Fatah i predsednika Mahmuda Abasa koji se nalaze na Zapadnoj obali.
Od tada su militanti u Gazi vodili nekoliko ratova sa Izraelom, koji je zajedno sa Egiptom održavao delimičnu blokadu Gaze, kako bi izolovao Hamas i pokušao da zaustavi napade, posebno neselektivno ispaljivanje raketa prema izraelskim gradovima.
Palestinci u Gazi kažu da ograničenja Izraela i njegovi vazdušni udari na gusto naseljena područja predstavljaju kolektivnu kaznu.
Ova godina je bila najsmrtonosnija godina za Palestince na okupiranoj Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu. Oni se takođe žale na ograničenja i vojne akcije koje se tamo sprovode kao odgovor na smrtonosne napade na Izraelce.
SAD, Evropska unija i druge zapadne zemlje osudile su napad Hamasa na Izrael.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Amerika, najbliži saveznik Izraela, tokom godina je dala jevrejskoj državi više od 260 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći i obećale dodatnu opremu, rakete protivvazdušne odbrane, navođene bombe i municiju.
Rusija i Kina su odbile da osude Hamas i kažu da održavaju kontakt sa obe strane u sukobu. Iran, najveći neprijatelj Izraela, ključna je podrška Hamasu, kao i drugoj terorističkoj organizaciji – Hezbolahu, čiji militanti razmenjuju vatru sa izraelskim snagama skoro svakodnevno od Hamasovog napada.
BONUS VIDEO: Hamas oslobodio dvoje izraelskih zarobljenika