Veliki povratak: Kolinda na korak do posla karijere

Stoltenberg, bivši premijer Norveške, bio je na čelu NATO-a od oktobra 2014. godine. Prošle godine Stoltenbergu je istekao mandat, ali su države članice odlučile da ga produže do septembra 2022. godine. Očekuje se da će novi gensek biti predstavljen na samitu lidera NATO-a u Madridu krajem proleća ili početkom leta 2022. godine.Spekulacije u Briselu i drugim prestonicama država članica NATO-a uveliko traju, a pojedini zvaničnici, diplomate i analitičari tvrde da je vreme da nakon 72 godine Alijansa dobije prvu ženu za generalnog sekretara NATO-a. Kako navodi „Politiko“, mogu se čuti i mišljenja da bi odabir nekoga iz Istočne Evrope, poslao važan signal Moskvi, s obzirom na kontinuirano suočavanje sa Rusijom.To u fokus stavlja tri imena koja se sve glasnije pominju: Kolinda Grabar Kitarović, bivša predsednica Hrvatske, Dalija Gribauskajte, bivša predsednica Litvanije i Kersti Kaljulaid, trenutna predsednica Estonije.

Grabar Kitarović je bila prva žena predsednik Hrvatske. Na toj poziciji bila je u periodu od 2015. do 2020. godine. Njeni oponenti ističu da je svoju političku karijeru gradila kao konzervativac desnog centra, da bi se približila tvrdoj desnici tokom predsedničke kampanje 2019. godine koju je izgubila od Zorana Milanovića.Ipak, njena prednost je to što je već radila u sedištu NATO-a, i to kao pomoćnica generalnog sekretara za javnu diplomatiju od 2011. do 2014. godine. Bila je i hrvatska ministarka za Evropu i ministar spoljnih poslova. Imala je snažnu ulogu u uspešnom apliciranju te države za članstvo u NATO-u i EU. Takođe, bila je ambasadorka Hrvatske u SAD od 2008. do 2011. godine. To joj je omogućilo da stekne snažne veze u Vašingtonu što bi moglo da joj pomogne u odluci oko pozicije na čelu NATO-a.Kao saradnica na Institutu za politiku Američkog univerziteta, Grabar-Kitarović je vodila seminar o budućnosti NATO-a koji bi mogao da posluži kao audicija za ovaj posao."Volela sam svoj posao u NATO-u... i zajedničko radno iskustvo i atmosferu", rekla je na početku predavanja, na kojem je učestvovao i bivši generalni sekrater NATO-a Jap de Hop Šefer.

Inače, Šefera je na toj funkciji zamenio bivši danski premijer Anders Fog Rasmusen, na čije mesto je kasnije došao Stoltenberg. Nekoliko insajdera iz NATO-a reklo je da je teško zamisliti da će se Alijansa odlučiti za nekog ko nije bio šef države ili vlade. Ta sklonost ka bivšim šefovima država ili premijerima je dovela do nedavnih spekulacija o bivšoj britanskoj premijerki Terezi Mej kao potencijalnom kandidatu.Ključni kvartetSAD, Nemačka, Francuska i Velika Britanija tradicionalno se smatraju najuticajnijim članicama NATO-a u procesu odabira generalnog sekretara. Ali s obzirom na to da zemlje EU čine ogromnu većinu članova NATO-a, odnosno 21 od 30 država, i još nekoliko ih se broji kao kandidati za članstvo u EU, Britaniji nakon Bregzita može biti teško da stekne podršku za tako istaknutu ulogu.Neki posmatrači NATO-a rekli su da bi izbor generalnog sekratara sa Baltika, mogao da se smatra previše neprijateljskim potezom prema Moskvi, u vreme kada američki predsednik Džo Bajden želi da stabilizuje odnose Rusije i Zapada.Grabar Kitarović se za razliku od toga suočila sa pitanjima kako je bila previše prijatna prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu tokom svetskog prvenstva 2018. godine u Rusiji, kada je obučuna u crveno-belu majicu sa kockicama, bila vatreni navijač hrvatskog tima u finalu protiv Francuske.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram