Rat u Ukrajini nije uništio samo živote ljudi koji žive u Odesi, Kijevu, Marijupolju, Hersonu… Iz korena je, na gore, promenjena svakodnevnica i onih koji žive u državi koja je izvršila invaziju - Rusiji. Nadežda Vorobjova, Ekatarina Petrova i Evgenije za “Novu” otkrivaju sa čime se sve suočavaju od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Nadežda Vorobjova iz Moskve kaže da više ništa nije isto – Rusijom je zavladao strah, a državni, pravni i društveni sistemi više ne štite interese građana.
“Sistem više nije garant vaših prava i bezbednosti. Autokratija se pretvara u totalitarizam. Ni iznutra ni spolja, nema ko da nas štiti na nivou društvenih institucija”, kaže Vorobjova.
Da stvar bude gora, vladajući sistem se trudi da u potpunosti ukine i slobodu govora, kažnjavajući sve one koji se pobune protiv invazije koju je njihova država pre više od deset meseci izvršila na Ukrajinu, ističe naša sagovornica.
“Pronađu nekoga ko je rekao ili napisao nešto pogrešno, izašao na pogrešno mesto ili na sebi imali neki od “neprihvatljivih simbola”. Represija ide toliko daleko da se ljudi hapse i zbog toga što su lajkovali neki post na društvenim mrežama koji govori protiv režima”, ispričala nam je Vorobjova.
Ipak, bastioni postoje. Međutim njihov rad gotovo u potpunosti blokira pažljivo osmišljena zamka vlasti – nejasnoća zakona.
“Kazne za sitnije prekršaje su uglavnom novčane. Ako čovek ne može sam da plati, za njega se prikupljaju donacije. Postoje i organizacije za ljudska prava koje takođe pomažu donacijama i obezbeđuju advokate. Ono što je problem jeste to što su zakoni suprotni ustavu. Takođe postoje i oni koji su u suprotnosti jedni sa drugima, sadrže i nejasne formulacije i ne možete jasno da rastumačite šta se sve može podvesti pod hapšenje”, kaže ova Ruskinja.
Sve ovo, kaže nam sagovornica, kod nje izaziva pomešana osećanja u kojima preovladavaju strah i prkos.
“Teško je objasniti, istovremeno si prestravljen, ali se ničega ne plašiš“, naglašava ona.
Od straha za bezbednost, više je “proganja”, osećaj krivice – iako zna da ona ništa loše nije uradila.
“Glupo je nadati se da na nas rat uopšte neće uticati. To je ono što se zove kolektivna odgovornost. Koliko god da je tužno priznati, mi smo odgovorni za postupke naše vlasti, bilo da ih odobravamo ili ne. Nedavno sam skrolovala kroz četove iz kraja februara. Našla sam ovu poruku: “Dok mi postavljamo antiratne poruke, oni padaju pod tenkove. Oni će nas mrzeti i verovatno će biti u pravu”, i dalje tako mislim”, kazala je Vorobjova.
Ipak, kaže nam da postoje i oni koji idu linijom manjeg otpora, praveći se da se ništa ne dešava.
“Čak i neki moji bliski rođaci kažu: „Ne znam šta se tamo dešava“, „Svi lažu“, „Ne verujem nikome“ . Rat zaista jeste toliko strašna stvar da želite da se pretvarate da ne postoji. Volela bih da ne postoji. Fizički ne mogu da se nosim sa tim. Ne želim da neko umre zarad mog „blagostanja“ – kog zapravo, više ni nema”.
Kao krivca za sve označava ruskog lidera Vladimira Putina i za njega ima jasnu poruku.
“Vladimire Vladimiroviču, kada sam bila tinejdžerka, činili ste mi se veoma dobrom osobom i neverovatnim predsednikom. Nisam razumela ljude koji te ne vole. Sada želim da sediš u sobi sa rešetkama i svake noći sanjaš o ubijenoj deci. Uništili ste sve što smo stvorili i što bismo još mogli da stvorimo. Oteli ste nam budućnost, napravili ste od nas čudovišta, uzeli ste nam duše, uništili ste sve ono što smo voleli. Ovo nije najgore, jer to što ste uradili je i naša odgovornost. Strašnije je to što ste vi u naše ime i našim rukama uništili i tuđe. Ono što su ljudi gradili decenijama više ne postoji. Žao mi je što smo vam dozvolili”, kazala je Vorobjova.
Njena sugrađanka Ekatarina Petrova, takođe je besna na ruskog predsenika i za njega takođe ima neprijatnu poruku.
“ Kada bih mogla nešto da mu kažem, rekla bih mu da je našu zemlju upisao u istoriju kao agresora u rangu sa Hitlerovom Nemačkom. I da će ostati upamćen kao pohlepni i glupi patuljak sa imperijalnim ambicijama”, kazala nam je Petrova.
Kako sama ističe, nije mogla ni da nasluti da će do invazije doći, a kamoli da će je pokrenuti njena zemlja.
“Nemam TV, pa sam o početku rata saznala preko društvenih mreža. Bilo mi je teško da poverujem u to da bu Evropi u 21. veku može da izbije pravi rat. Da moja zemlja može da ga započne. Onda sam u Gugl pretragu unla “objava rata“ i našla video sa Putinom”, rekla je Petrova.
Ni ona, ni njeni prijatelji nisu ni najmanje bili zadovoljni time. Pored njih, vest o pokretanju “specijalne operacije” razbesnela je još mnogo Rusa koji su odlučili da se pobune.
“Očigledno, vlast nije očekivala da će toliki broj ljudi imati svoje mišljenje, drugačije od zvanične propagande. Ali ubrzo su počeli da „stežu šrafove“. Uveli su „lažni zakon“, koji je odvezao ruke snagama bezbednosti i počeo je progon svih koji su se protivili ratu. Minimalna kazna je za dizanje glasa iznosi prosečnu mesečnu zaradu”, navela je sagovornica „Nove“.
Usledila je cenzura svega, ali je Ekatarina našla način da zaobiđe prepreke vlasti.
“Da ne bih izgubila kontakt sa stvarnošću, morala sam da naučim kako da koristim VPN. Instagram i Fejsbuk su blokirani u Ruskoj Federaciji upravo zbog toga – bilo je previše rusofobičnih postova. Takođe, svi strani mediji – generalno, sve – su blokirani u Rusiji, ruski opozicioni novinari su targetirani kao strani agenti i takođe su blokirani. Mnogi blogeri i novinari koji su se protivili ratu bili su primorani da napuste Rusiju ili prekinu svoje aktivnosti. Oni koji su ostali i nastavili da govore kažnjavani su novčano ili su završili u zatvoru. Od aktivnih medija u Ruskoj Federaciji ostali su samo provladini”, objašnjava ona.
Ubrzo su “blokade” stigle i sa Zapada, u vidu sankcija i ozbiljno poremetile Ekatarinin život.
“Pre godinu dana, mogla sam da priuštim da odem do prodavnice i napunim korpu hranom. Ako mi je trebalo nešto od odeće, samo bih otišla i kupila. Mogla sam da priuštim da često odlazimo u kafić ili ručam u restoranu nekoliko puta mesečno. Sada bukvalno živim od plate do plate. Kupujem samo neophodno, minimalno. Čak namam novca ni za novu jaknu, pa sam bila prinđena da zakrpim staru i ovu zimu ću provesti u njoj“, oslikava Ekaterina svoj život.
Ipak, rat joj nije oduzeo samo slobodu govora i novac – mnogo njenih prijatelja je mobilisano.
“Stotinu ljudi je mobilisano iz preduzeća u kome radim. Od septembra do sredine decembra držani su u jedinici u jednom selu, a pre neki dan su poslati u Ukrajinu. Komanda je obećala da će biti poslani u „pozadinu“ – Donjeck, Lugansk, ili na Krim. Međutim, među njima i onih koji su obučeni za izviđače i oni će sasvim sigurno biti poslati na prvu liniju fronta. Ipak to ću moći da saznam tek kada sve prođe, jer se pre slanja u ratnu zonu mobilisanim oduzimaju telefoni, pa neće biti komunikacije sa njima”, kaže Ekaterina.
Njihov sugrađanin Evgenije, koji nije želeo da otkriva svoje prezime, ipak veruje da će se sve na kraju završiti mirom.
“Znate, u jednom starom sovjetskom crtanom filmu postoji divna fraza – „hajde da živimo zajedno.“ Sukob se mora rešiti što je pre moguće. I najbolje bi bilo da ga uopšte nije ni započet”, kaže nam on.
Ipak, on dodaje da donekle ima razumevanje za Putinovo postupanje.
POGLEDAJTE JOŠ:
“Donekle razumem motive koji su vodili Putina, Ukrajinci već osam godina granatiraju Donbas. Međutim, nasilno rešavanje problema je pogrešno. Zato bih rekao Putinu: „Moramo da pregovaramo, a ne da pucamo“‘, kazao je Evgenije.
I za njega je ta odluka bila veliko iznenađenje, a još vece i neprijatnije jeste to koliko dugo traje.
“Najava specijalne operacije bila je veliko iznenađenje za sve. Stoga su mnogi u Rusiji u početku prihvatili početak ove operacije sa entuzijazmom. Ali niko nije očekivao da će se sve toliko odugovlačiti. Dalje uvođenje mobilizacije pokazalo je da se ceo događaj još više razvlači”, rekao je Evgenije.
BONUS VIDEO Bajden ne veruje Putinu: Zelenski oštro zapretio Rusima