"Brižit nas je konačno sve osvetila" Vedrana Rudan bez dlake na jeziku o snimku Makrona i njegove supruge

"Čitav svet je video kako je supruga u Vijetnamu ošamarila Makrona. To je istovremeno postala svetska vest, ali kao čista šala.

Po ko zna koji put, mediji su počeli da analiziraju „bolesni“ odnos profesorke koja je zavela petnaestogodišnjeg mladića u četrdesetim, udala se za njega, a sada ga šamara pred celim svetom na oduševljenje širokog spektra zlikovaca.

Francuski mediji nisu baš uspeli da objasne sukob u avionu. U početku su tvrdili da je u pitanju fotomontaža, pa je par uhvaćen u ljubavnu „igru“ i na kraju su smislili genijalno objašnjenje: „Rusi“ su krivi za sve.

U ovom ludom svetu sve je moguće, ništa ne bi trebalo da bude iznenađujuće, i dalje sam iznenađena. Da je bilo obrnuto, da je Makron ošamario ženu pred kamerama, da je čitač sa usana pročitao kako govori, izlazi, gubitniče, detektovao sa Brižitnih usana kako je šištala, izlazi, gubitniče, šta bi se desilo?

"Zašto žene danas ćute?"

Sigurna sam da bi se sve žene u „civilizovanim“ zemljama digle na zadnje noge. Bilo bi protesta, vike u megafone, poziva na pravdu za žene žrtve koje su žrtve čak i kada su im muževi predsednici zemlje.

Aktivistkinje za prava žena bi bile na svim ekranima, peneći se na usta, da ukažu na ozloglašenu činjenicu da zlostavljači nisu samo „obični“ muškarci, ima ih i među svetskim državnicima, ali to vidimo samo kada divljak ne shvati na vreme da je avion sleteo i da će se vrata otvoriti i kamere upaliti.

Zašto žene danas ćute? Zato što samo mi možemo biti žrtve. Kada žena ošamari muža, to je više tema za ismevanje nego za analizu. To je kao kada muškarac ujede psa. Toliko je retko da nije vredno pomena.

Neverovatno je koliko smo licemerne. Da li zaista mislimo da samo muškarci zlostavljaju? Ili su žene zlostavljačice toliko retke da mi, koleginice međunožje-supruge, ne bi trebalo ni da se osvrnemo, zapravo, srećne smo što nas je Brižit konačno sve osvetila?

Mi žene se nismo baš slavile ovih dana, mi večne žrtve kada su u pitanju muškarci. Zar se ne radi o ljudskom biću, a ne o muškarcu, kada smo zlostavljane, zar nismo ljudska bića, a ne „žene“?

Znam, brojke su na našoj strani. Šamar jedne žene ne može se uporediti sa stotinama hiljada žena koje gube živote širom sveta u sukobima sa muškarcima. I ne može biti ako ne uzmemo u obzir da je nasilje nasilje bez obzira koliko je „retko“ ili „malo“ ili toliko ludo da bi ga samo „Ruskinje“ mogle orkestrirati.

Žene ne misle da će biti toliko ubedljive u svojoj borbi protiv zlostavljanja zasnovanog na polu kada priznaju da i muškarci mogu biti žrtve."