"Većina Srba je protiv mera": Milan iz Holandije o protestima i strogim merama

Kako kaže, do porasta broja zaraženih došlo je kada je Vlada Holandije uvela relativno restriktivne mere u trenutku kada je broj zaraženih i hospitalizovanih bio u padu zbog straha od dolazećeg omikron soja i udara na zdravstvo."Kapaciteti intenzivne nege su manji nego na početku pandemije zbog manjka osoblja koje napušta posao usled preoptećenosti. Pokušavaju da kupe malo vremena da dovrše kampanju za vakcinaciju buster dozama koja bi trebalo da bude gotova do kraja januara. Naravno da niko nije srećan zbog restriktivnih mera ali lično imam poverenje u vladu, zdravstvo i krizni štab", kaže Krstić.Ipak, postoji nešto što mu ne odgovara."Jedino što meni smeta je što zemlje ponovo uvode restrikcije za putovanja i obavezno testiranje ili karantin čak i za vakcinisane", kaže Krstić.

"Srbi su protiv mera"

On zaključuje da iako se ne može generalizovati, većina srpske zajednice u Holandiji je protivnik vlade, mera i vakcinacije, jer restriktivne mere pogađaju veliki broj firmi, zaposlene roditelje kojima su mala deca kući, i mlade koji ne mogu da izlaze. Iz tih razloga, kako Srbi, tako i Holanđani izlaze na ulice."Protest u Amsterdamu je bio zabranjen od strane gradskih vlasti jer su organizatori najavili 25.000 ljudi, što procenjeno kao veliki rizik. Istovremeno je, na primer, bio dozvoljen predizborni skup jedne opozicione partije od 2.000 ljudi.Ipak, većina ljudi, koja nije agresivna, podržava vladu i mere, iako mere niko ne voli. To se pokazalo i na izborima za donji dom parlamenta koji su održani prošle godine. Naravno da manjina ima pravo da drugačije mišljenje i protest, ali i to mora biti u skladu sa okolnostima", zaključuje naš sagovornik.

"Dozvoljeno samo dvoje gostiju"

Mere koje su na snazi su stroge, objašanjava naš sagovornik."Zatvorene su sve škole od osnovnih u koje deca kreću sa četiri godine do univerziteta. Ovo je najveći problem za osnovce, ali i njihove roditelje koji moraju da brinu o njima u radno vreme. Srećom, pa je upravo objavljeno da se osnovne i srednje škole otvaraju odmah po završetku božićnog raspusta 10. januara. Zatvorene su sve komercijalne lokacije osim najosnovnijih kao što su supermarketi, apoteke itd. To znači zatvaranje restorana i kafića, bioskopa, tržnih centara, zatvorenih sportskih objekata (teretana, bazena itd.) i frizera. Na snazi je i zabrana primanja više od dva gosta kući i okupljanje grupe veće od dva osobe napolju sa izuzetkom dece mlađe od 13 godina. Sa tim merama je socijalni život sveden na apsolutni minimum - na primer, nećemo moći da proslavimo treći rođendan našeg sina sledeće nedelje, a iz istih razloga nismo mogli da proslavimo ni njegov drugi rođendan", kaže Milan.Posledice strogih mera polako počinju da se osećaju i u privredi."Vlada je produžila mere pomoći privredi do marta, ali to nije uvek idealno. Na primer, čuveni booking.com je dobio 65 miliona evra drzavne pomoći u 2020 a zatim isplatio 28 miliona evra bonusa zaposlenima dok sa druge strane ima preduzetnika i firmi koji su bankrotirali uprkos pomoći. Mislim da se ekonomski udarac za sada ne oseća toliko u društvu, ali da inflacija polako postaje vidljiva".

Nasilni protesti

Podsetimo, interventna policija opremljena pendrecima i štitovima rasterala je u nedelju nekoliko hiljada ljudi koji su se okupili u Amsterdamu na protestu protiv epidemiološkim mera i vakcinacije protiv koronavirusa. Dramatični snimci i slike sa ovog skupa kruže po društvenim mrežama. Korisnike je najviše uznemirio snimak na kojem se vidi kako policijski pas nasrće na jednog demonstranta.Gradonačelnica Femke Halsema izdala je naredbu policiji da očisti središnji Trg muzeja nakon što su demonstranti prekršili zabranu javnih okupljanja.Demonstranti, koji većinom nisu nosili maske i držali razmak, ignorisali su i zabranu održavanja skupova na glavnom trgu. Haotične scene odvijale su se na ulicama holandske prestolnice, kada je policija pokušavala da rastera demonstrante.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram