0
Prema nalazima istraživanja koje je nedavno objavio Gardijan, više od polovine stanovnika Severne Makedonije živi sa četiri puta više štetnih čestica u vazduhu od smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ova balkanska država najgore je pogođena zemlja u Evropi, a četiri oblasti, uključujući i glavni grad Skoplje, imaju zagađenje vazduha skoro šest puta veće od dozvoljenog. Među užarenim tačkama našla se i Srbija, a zbog ovako lošeg vazduha, Skopljani nose maske i nakon epidemije koronavirusa.
Brda koja okružuju Skoplje čuvaju građane kada se smog zgusne, ali takođe zadržavaju toksine koji čine njegov vazduh najopasnijim u Evropi.
Planine su jedini spas, ispirčala je za Gardijan Katarina, 33-godišnja žena koja se bavi knjigovodstvom, dok se vraća kući sa večernje šetnje.
„Nosim masku zbog zagađenja vazduha, a ne zbog korone„, kaže kroz smeh.
Prljavo gorivo i nezgodan teren decenijama doslovno guše prestonicu Severne Makedonije, bivšu jugoslovensku republiku od dva miliona stanovnika.
Grad se nalazi u dolini u kojoj su stare fabrike tik pored stambenih zgrada. Zimi, kada ljudi lože peći drvima i đubretom, topli vazduh se diže i dolazi u kontakt sa hladnim i teškim planinskim vazduhom, formirajući „poklopac“ koji zadržava zagađenje blizu zemlje.
Oblaci traju danima ako vetar ne duva.
Dragana Đurčinoska, 29-godišnjakinja koja živi u podnožju planine Vodno kaže kako zbog toga ima osećaj da vazduh ima ukus izgorele plastike.
To ne čudi ako se u obzir uzme istraživanje prema kom vazduh u Skoplju sadrži 2,5 mikrona, poznatih kao PM2,5 čestice. Neke od ovih finih čestica klize kroz pluća i ulaze u vene, pa dalje u krvotok kroz telo i zatim ozbiljno ugrožavaju zdravlje ljudi.
Dodaje da se iz Ski Bara koji se nalazi na šestom spratu prestižnog hotela Panoramika u kom radi, uopšte ne može videti grad.
Studija iz 2018. pokazala je da je vazduh u Skoplju bio toliko zakrčen zagađivačima da su stanovnici umirali u proseku dve do tri godine ranije nego u prošlosti.
Takođe, ovako loš kvalitet vazduha stvara i ekonomski problem.
Mihail Kocubovski, koautor studije i šef tima za životnu sredinu u Institutu za javno zdravlje Makedonije, izračunao je da zagađenje vazduha Skoplje košta između 0,5 i 1,5 milijardi evra.
„Mnogo je bolje dati evro na prevenciju, i uštedeti pet ili deset evra koji nisu potrošeni na zdravstvena pitanja kao što su morbiditet, smrtnost i bolovanja“, rekao je Kocubovski.
Sara Jakimovska, tehnički savetnik u konsultantskoj kući za upravljanje otpadom i majka dvogodišnjaka, kaže da se više članova njene bliže porodice suočava sa zdravstvenim problemima koje je izazvala zagađenost vazduha.
„Moja majka ima astmu, moj muž ima probleme sa gornjim disajnim putevima, a imam ih i ja. Poslednje tri godine moj nos je stalno začepljen i imam problema sa disanjem“, rekla je Jakimovska.
Angela Zdravkova, 25-godišnja studentkinja medicine kaže da je svakodnevica da ljudi šetaju sa maskama na licima ulicama, pogotovo zimi.
Pored maski, neki se odlučuju za radikalnije mere – iseljenje iz Severne Makedonije. To je pored malih plata i široko zastupljene korupcije, jedan od tri ključna razloga zbog kojih mladi odlaze u EU.
Prema istraživanjima, više od 90 odsto mladih u Severnoj Makedoniji želi da se preseli u inostranstvo.
Čini se da situacija neće biti dobra, obzirom da je ekonomija dodatno pogođena time što vazduh odvraća strane radnike i turiste.
Mala uteha za stanovnike je što je smog sada siv, a ne crn. Pre nekoliko decenija, Skoplje je sagorevalo još prljavija goriva koja su izbacivala sumpor-dioksid. Tokom onoga što naučnici nazivaju temperaturnim inverzijama, kada sloj toplog vazduha formira poklopac iznad grada, lepljivi sumpor bi se zalepio za vodenu paru u vazduhu i napravio crni smog koji je automobile prekrio slojem čađi. Grad je od tada zabranio benzin koji sadrži sumpor i zamenio svoje centralne toplane da rade na gas umesto na naftu.
Koautor istraživanja Kocubovski se dobro toga seća, i kaže kako je bilo strašno.
„Bilo je veoma teško disati, ljudi su se mučili“, rekao je Kocubovski prisećajući se poslednjeg velikog talasa crnog smoga iz januara 1993. godine.
Zagađenje PM2,5 takođe je neznatno opalo poslednjih godina jer se zbog toplijih zima ljudima slabije greju.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da je bilo malo napora da se pomogne domaćinstvima da pređu na čistija goriva. Između četvrtine i trećine Makedonaca ne može da zagreje svoj dom.
Poslednjih decenija, zgrade su počele da niču svuda, blokirajući ključne disajne puteve i ostavljajući stanovnike da se guše.
Opozicioni gradski odbornik Gorjan Jovanovski pokazao je novinarima Gardijana tri bela nebodera čiji gornji spratovi zimi vire iznad smoga.
„Oni su jedini koji su dovoljno visoki da se izdignu iznad temperaturne inverzije, tako da ako ste dovoljno bogati, možete kupiti izlaz“, rekao je Jovanovski.
Inače, prema pomenutom istraživanju, na samom vrhu crne liste nalazi se i Srbija.
Pročitajte još:
0
1
0
Rezultati su pokazali da skoro svi stanovnici sedam zemalja istočne Evrope – Srbije, Rumunije, Albanije, Severne Makedonije, Poljske, Slovačke i Mađarske imaju duplo više štetnih čestica u vazduhu od smernica SZO
Takođe, više od polovine stanovništva Severne Makedonije i Srbije živi sa četiri puta više štetnih čestica od smernica SZO.
Inače, sama merenja se odnose na PM2,5 – sitne čestice u vazduhu koje se uglavnom proizvode sagorevanjem fosilnih goriva, od kojih neke mogu da prođu kroz pluća i u krvotok, utičući na skoro svaki organ u telu. Trenutne smernice SZO navode da prosečne godišnje koncentracije PM2,5 ne bi trebalo da prelaze 5 mikrograma po kubnom metru. Nova analiza je pokazala da samo dva odsto stanovništva Evrope živi u oblastima unutar ove granice. Stručnjaci kažu da zagađenje PM2,5 uzrokuje oko 400.000 smrtnih slučajeva godišnje širom kontinenta.
BONUS VIDEO Ni manje ni više nego 1.000 puta predviđeno umanjenje ekološke takse za zagađivače reka