0
U slučaju uvođenja vanrednog stanja zbog rasta broja inficiranih koronavirusom i gotovo dramatične epidemiološke situacije, formiranje nove Vlade bilo bi odloženo za bar 90 dana. Iz Kabineta predsednika države Mila Đukanovića nisu odgovorili da li se razmatra takva opcija, s obzirom da se prema podacima Instituta za javno zdravlje (IJZ) od 2. septembra svakodnevno registruje više od stotinu novozaraženih.
U aprilu i maju kada je bilo višestruko manje zaraženih, vanredno stanje nije proglašeno, ali su na snazi bile brojne restriktivne mere, čak i ograničavanje slobode kretanja…
Sagovornici „Vijesti“ ipak veruju da neće biti uvedeno vanredno stanje koje bi poslužilo za eventualni spas ili odlaganje političkog kraja režima, što bi proizvelo ozbiljne društvene posledice, a predstavljalo bi i svojevrsni državni udar i međunarodni skandal.
Navode i da bi u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije, to morali uraditi organi koji imaju puni legitimitet.
Direktor IJZ Boban Mugoša upozorio je prošle nedelje da je epidemiološka situacija veoma ozbiljna i da ide ka dramatičnoj. On je pozvao političare, religijske vođe, istaknute kulturne, prosvetne, sportske i druge ličnosti da utiču na građane da poštuju mere…
Iz IJZ juče je saopšteno da je u Crnoj Gori 2.085 aktivnih slučajeva COVID19, a o ozbiljnosti situacije svedoči i to da je gotovo 40 odsto testiranih bilo pozitivno u poslednjem preseku. U septembru je, zaključno sa juče, registrovano 1.878 zaraženih…
Navodno zbog visokog epidemiološkog rizika, odložen je i početak školske godine za oktobar, iako to nigde u regionu nije urađeno, a situacija s koronavirusom danas je i znatno gora.
Zbog koronavirusa, Đukanović je odložio izbore u Tivtu bez proglašenja vanrednog stanja, a takvu odluku opozicija i deo analitičara ocenili su neustavnom. Iako takva mogućnost nije postojala u Ustavu, ali ni Zakonu o izboru odbornika i poslanika, Đukanović je izmenio odluku i odložio izbore u Tivtu do 30. avgusta, kada su održani i parlamentarni.
Pročitajte još:
Kada su odloženi tivatski izbori 20. marta, u Crnoj Gori je bilo 14 zaraženih.
Poslanici opozicije i dela nevladinog sektora su tada isticali da je zemlja praktično u vanrednom stanju, ali da odluka formalno nije donesena jer je to nekome odgovaralo…
Državni vrh je, prema nezvaničnim informacijama, u julu razmatrao da odloži i parlamentarne izbore, kada je bilo oko 500 aktivnih slučajeva infekcije. Izbori su održani, a DPS nije dobio potrebnu većinu za formiranje vlade.
Većinu za formiranje Vlade imaju do juče opozicione koalicije “Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i “Crno na bijelo”…
Prema Ustavu Crne Gore, vanredno stanje proglašava Skupština većinom glasova svih poslanika, a na predlog Saveta za odbranu i bezbednost. Ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donosi Savet za odbranu i bezbednost i podnosi je na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
Savetom rukovodi predsednik države Milo Đukanović, a članovi su premijer Duško Marković i predsednik Skupštine Ivan Brajović.
“Ako mandat Skupštine ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, mandat joj se produžava najduže 90 dana po prestanku okolnosti koje su izazvale to stanje”, piše u Ustavu.
U Ustavu ne piše da se ne može formirati nova Skupština tokom vanrednog stanja, već samo da se ne može raspuštati, jer svi propisi koje Vlada donese u vanrednom stanju, moraju se podneti Skupštini na odobrenje čim bude u mogućnosti da se sastane.
U slučaju proglašenja vanrednog stanja, ne samo da se ne bi promenili ministri u Vladi u roku do 90 dana, već bi na svojim pozicijima ostali i direktori Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbednost, jer nove predlaže Vlada. Direktoru ANB-a Dejanu Perunučiću istekao je mandat 20. avgusta, ali je Vlada odlučila da on ostane na čelu Agencije kao vršilac dužnosti. On će ostati v.d. do imenovanja direktora ANB-a, a najduže šest meseci.
Pravnik Sergej Sekulović za “Vijesti“ kaže da je uvođenje vanrednog stanja pravno-teorijski moguće, ali da bi to moglo proizvesti ozbiljne društvene posledice.
“Ako bi se ugrabio momenat do konstituisanja novog saziva Skupštine, ušli bismo u rizičnu zonu koja bi mogla da proizvede ozbiljne društvene posledice. Moglo bi se reći da bi se radilo o svojevrsnom državnom udaru”, kazao je Sekulović.
On je istakao da ne treba isključiti i uvođenje vanrednog stanja ako epidemiološka situacija nastavi da se pogoršava, navodeći da to moraju uraditi organi koji imaju puni legitimitet.
Kandidatkinja za poslanicu koalicije “Mir je naša nacija” Tamara Vujović kaže da zdravlje građana Crne Gore predstavlja apsolutni prioritet, “tako da sve mere s aspekta struke i zaštite zdravlja građana niko ne može osporavati”.
“Izborna volja građana, s druge strane, predstavlja činjenicu na sasvim drugom nivou, na koju apsolutno ne mogu uticati bilo kakvi epidemiološki uslovi i koja se ne sme i ne može prekrajati bilo kakvim zloupotrebama, a kamoli zloupotrebama ozbiljne epidemiološke situacije”.
Vujović ističe da “bi bilo van pameti” kada bi neko i pomislio da opštu nevolju, kakva je pandemija, zloupotrijebi za svoj politički ili koji god interes.
“Međutim, sasvim je opravdana zapitanost gde nas sve može stići ruka profitera na svim našim nevoljama.”
Ona je naglasila da bi vanredno stanje, kao opcija koja bi poslužila za eventualni spas ili odlaganje političkog kraja režima, bilo ‘klasični državni udar’ i skandal međunarodnih razmera.
“Tako da ne verujemo da bi se na tako nešto odlazeća vlast mogla usuditi, bez obzira na međunarodno poznate autokratske sklonosti tog režima.”
Vujovićeva je ocenila da su nova vlada i izgradnja modela za efikasniju zdravstvenu zaštitu – neminovnost.
“I dok smo bili opozicija, ukazivali smo na to da se ne može politički organ, kakav je NKT nesumnjivo bio, uspešno boriti protiv globalne pretnje. Želimo da depolitizujemo zdravstvene institucije i da borbu s pandemijom, napokon, prepustimo struci.”
Kandidatkinja za poslanicu koalicije “Za budućnost Crne Gore” Branka Bošnjak (DF) ocenila je da pored složene epidemiološke situacije, u periodu tranzicije vlasti, dodatno zabrinjava inferioran odnos nadležnih, koji više ne vode nikakvu brigu o zdravlju građana, već su nakon poraza na izborima, pokazali visok stepen neodgovornosti i zanemarivanja svojih nadležnosti, što podliježe i krivičnoj odgovornosti.
“Sigurna sam da odlazeća vlast to radi ciljano, kako bi zemlju ostavila u što gorem stanju novoj vlasti i zdravstveno i socijalno i ekonomski. Da li je to put ka uvođenju vanrednog stanja – videćemo, ali u svakom slučaju vanredno stanje proglašava Skupština, a mi ovih dana očekujemo konstituisanje novog saziva s novom većinom.”
Tokom prvog talasa novog koronavirusa, registrovano je 324 inficifanih. Iako vanredno stanje nije bilo proglašeno, u aprilu i maju na snazi su bile brojne restriktivne mere. Na primer, zabranjen je boravak više od jedne osobe na javnom mestu, “policijski čas” radnim danima počinjao je u 19, a vikendom od 13 i 11 časova, pa do pet sati ujutru narednog dana, ugostiteljski objekti nisu radili, parkovi i plaže bile su zaključane, zabranjena je bila poseta drugim domaćinstvima, međunarodni, međugradski i gradski prevoz, u automobilima nisu mogle da budu više od dve osobe. U novom talasu, koji je počeo sredinom juna, zabeleženo je gotovo 19 puta više zaraženih.
Nadležni tokom leta nisu donosili restriktivnije mere, osim u julu, kada je zbog povećane lokalne transmisije virusa u pojedinim opštinama na severu zabranjen rad ugostiteljskih objekata, odlazak u tuđa domaćinstva ili ograničen boravak više od dvije osobe zajedno na otvorenom…
Za NKT, kažnjavanje je bila krajnja mera, iako su kršena brojna pravila – od nošenja zaštitne maske na otvorenom, do javnih okupljanja do 40 osoba na otvorenom i 20 u zatvorenom, uz obaveznu distancu od dva metra…
Ipak, tokom prošlog meseca nadležni su više puta kritikovali okupljanja građana i takozvane autolitije, a 23. avgusta policija je blokirala prilaze Podgorici uz obrazloženje da tako sprečavaju širenje koronavirusa u skladu sa merama i naredbama Ministarstva zdravlja.
Svega dva dana ranije, u Nikšiću je održana takozvana kontra autolitija, tokom koje su se takođe kršile mere NKT, ali je reakcija policije izostala.
Nakon izbora 31. avgusta, kada je nova izborna većina proglasila pobedu, organizovana su slavlja i okupljanja, ali su predstavnici koalicija “Za budućnost Crne Gore”, “Mir je naša nacija” i “Crno na bijelo” pozivali građane da ne izlaze na ulice.
Takvi pozivi nisu se mogli čuti uoči takozvanih “patriotskih skupova” na Cetinju i u Podgorici. Naprotiv, čak i članovi NKT i drugih tela koje je osnovao NKT prisustvovali su tim skupovima ili javno pozivali ljude da se okupljaju suprotno važećim merama.
Iz NKT-a su poručili da će IJZ predložiti uvođenje restriktivnih mjera, ako se zbog nepoštovanja aktuelnih pogorša epidemiološka situacija.
Iz IJZ “Vijestima” nisu odgovorili koje mere će predložiti NKT, da li je izvesno zaključavanje pojedinih opština, kao ni koliko klastera je identifikovano i koje vrste kontakata i okupljanja su doprinele drastičnom porastu obolelih.
Bošnjak: Pravo rasulo, ministar kao da je u zemlju propao
Bošnjak kaže da je više nego očigledno da se epidemiološka slika u Crnoj Gori usložnjava što postaje zabrinjavajuće, posebno kada se ima u vidu da se o ovom patogenu vrlo malo zna, da se približava i period sezonskog gripa i da su kadrovski i prostorni kapaciteti zdravstvenog sistema vrlo ograničeni, a opremljenost vrlo upitna.
“Vrlo se malo na tom polju radilo iako se ne može reći da je ova epidemiološka slika neočekivana. Ministar kao da je u zemlju propao. Pravo rasulo”, kazala je Bošnjak.
Ona je ocenila da dodatno zabrinjava i to što je NKT, iz koga su počeli da beže čak DPS medicinski kadrovi, izgubio svaki kredibilitet.
“A legitimitet nikad nije ni imao, jer je protivzakonito konstituisan, pa građani više ne veruju ni Institutu za javno zdravlje niti NKT zbog dvojnih aršina i političkih odluka. Njihove preporuke kao da nikog ne dotiču što, bojim se, vodi katastrofi”, kazala je Bošnjak.
Ona je ocenila da se zato mora pod hitno rasformirati NKT i formirati novo stručno i kredibilno telo, oslobođeno bilo kakvih političkih uticaja u skladu sa zakonom, koje bi upravljalo epidemiološkom situacijom isključivo radi očuvanja zdravlja građana.
Pomoćnik direktora Kliničkog centra Nemanja Radojević i šef Kriznog štaba Ranko Lazović podneli su ostavke početkom septembra…
Krivokapićev ekspert ne isključuje vanredno stanje
Srećko Crnogorac, član ekspertskog tima nosioca liste “Za budućnost Crne Gore” Zdravka Krivokapića, ocenio je juče da ne isključuje mogućnost pokušaja radikalizacije stanja u društvu, kako bi se pokušalo uvođenje vanrednog stanja.
On je rekao da trajanje buduće vlade ne treba oročavati, s obzirom na to da su pred njom “brojne opstrukcije”.
Govoreći o opstrukcijama, Crnogorac je za Radio Beograd rekao da one mogu biti i proceduralne jer je Đukanović predsednik države i, po ustavnim ovlašćenjima, može da opstruira i odugovlači formiranje Vlade.
