2
Iako je proleće počelo pre skoro mesec dana, od najavljivane ofanzive Rusije i kontraofanzive Ukrajine nema ni traga ni glasa. Čini se kao da su se sve bitke svele na ukrajinski grad Bahmut - dok se akcije u ostalim regionima ne pomeraju sa mrtve tačke. Zbog toga se sada kao pitanje svih pitanje postavlja šta čekaju ključni generali - Valerij Gerasimov, komandant ruskih snaga u Ukrajini i njegov imenjak Valerij Zalužnji, komandat Oružanih snaga Ukrajine, koji je u godini za nama beležio odlične rezultate na frontu.
Neosporno je da su generali „podigli na noge“ svoje vojske u prelomnim i teškim trenucima, ali niko sa sigurnošću ne može da tvrdi koliko će njihov krajnji bilans biti uspešan.
Kada je reč o Gerasimovu, njegovo imenovanje je samo po sebi nagovestilo veliku promenu ruske taktike. U početku je ona i funkcionisala, ali ne onako kako bi Kremlj želeo.
Naime, ruski lider Vladimir Putin je u ruke Gerasimovu dao „vruć krompir“ – gotovo nemoguć zadatak i nerealno malo vremena za njegovo ostvarenje.
Planirano je da do početka marta zauzme čitav Donbas, a to nije ostvareno.
Takođe, ruski vojni analitičari žnavodili su da ovo imenovanje ima za cilj povećanje obima ratnih operacija u Ukrajini, što se isto tako nije dogodilo.
Time je, kako sugerišu analitičari, izigrao Putinovo poverenje što je dovelo do toga da se „povuče u svoje odaje“ i nerado daje zvanične izjave o (ne) napredovanju ruske vojske.
Još jedna stvar koja mu ne ide na ruku jeste uloga ruske paravojne formacije Vagner i njenog lidera Jevgenija Prigožina u trenutnim dešavanjima na frontu.
Ključ je u tome što ove jedinice predvode jedinu konkretnu operaciju ruske vojske – pohod na Bahmut.
Ovo možda ne bi bilo toliko sporno da Prigožin i Gerasimov nisu u žestokom sukobu od početka rata.
Tačka ključanja dogodila se u krajem decembra kada su se sukobili putem medija.
Tada je istraživački novinar Hristo Grozev iz Belingketa objavio je video na kojem se vidi kako Gerasimova članovi privatne ruske plaćeničke grupe Vagner nazivaju „go*nom“.
Video navodno prikazuje borce u ukrajinskom gradu Bahmutu na prvoj liniji fronta, kako se obraćaju Valeriju Gerasimovu.
„Ti si jedno govno. Gde je municija? Ovde više nemamo granata“, čuje se na snimku.
Grozev je naveo da je Jevgenij Prigožin, ruski biznismen i osnivač Vagner grupe, rekao da „nema ništa da kaže o ovom videu“, pa se pisalo da bi to moglo značiti da Putinov saveznik podržava napad na Gerasimova.
Ipak, njegovi neuspesi nisu doveli do njegove smene. Razlog tome mogao bi biti taj što je Gerasimov jedan od ključnih ljudi Kremlja od početka rata.
Naime, Gerasimov je bio jedna od tri osobe, uz ruskog predsednika Vladimira Putina, zadužena za planiranje invazije na Ukrajinu.
Takođe, kao jednog od ključnih vojnih zapovednika Kremlja, prošle godine su se pojavile informacije da je planiran atentat na Gerasimova.
Naime, istraga Njujork Tajmsa je pokazala da je početkom maja Gerasimov ranjen na frontu. Ovo je bila dugo i temeljno pripremana operacija.
Američki zvaničnici su saznali da je Gerasimov planirao put na prve linije fronta, ali su te informacije sakrili od Ukrajinaca zabrinuti da bi pokušaj ubistva mogao da dovede do eskalacije rata, pa čak i do rata između Sjedinjenih Država i Rusije.
Ukrajinci su ipak saznali za put. Posle rasprave unutar Bele Kuće, Vašington je od Ukrajine tražio da obustavi napad. Međutim, rečeno im je da su zakasnili i da su ga Ukrajinci već pokrenuli.
U tom napadu ubijeno je na desetine ruskih vojnika, ali ne i sam general Gerasimov.
Sa druge strane, na čelu ukrajinskih snaga nalazi se čovek zaslužan za preokrete na početku rata i neke od najvećih uspeha ukrajinske vojske – kao što je povratak kontrole nad Hersonom.
Zbog ove pobede dobio je nadimak „gvozdeni general“.
Na svoju sadašnju dužnost imenovan u julu 2021. godine. General je proglašen za heroja Ukrajine, ali malo ljudi van vojnih krugova je ikad čulo njegov glas. Retko daje intervjue, a jedna njemu bliska osoba kaže da većinu vremena provodi u kasarnama.
Dva meseca pre nego što su ruske snage pokrenule invaziju 24. februara, Zalužnji je pripremao svoju vojsku za trenutak kada će doći do udara. Tajno, a ne odajući mnogo detalja čak ni sopstvenom ministarstvu odbrane, glavnokomandujući je raspoređivao pukove po severu zemlje, pre svega oko Kijeva, postavljao artiljerijske baterije i sisteme protivvazdušne odbrane. Pokreti trupa su vršeni na takav način da je neprijatelj verovao da su još stacionirani u svojim bazama. Ta odluka je bila ključna i odlučujuća u spasavanju Ukrajine.
Pročitajte još:
2
0
0
Ipak, kako se mesecima već ništa ne dešava, i kako ukrajinske snage u skorije vreme nisu povratile gotovo ni pedalj teritorije došlo je do nesuglasica između njega i vrha vlasti u Kijevu.
Poslednjih meseci počele su da kruže i glasine o navodnim napetostima između generala i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Tako je pre nešto manje od mesec dana nemački Bild pisao o njihovoj navodnoj raspravi tokom koje je Zalužnji rekao Zelenskom da bi ukrajinske trupe trebalo da se povuku iz Bahmuta, ali da je Zelenski to odbacio i tražio da se borbe za grad nastave. Razlog je taj što ukrajinske jedinice trpe velike gubitke u Bahmutu zbog nepostojanja pouzdanih puteva za evakuaciju ranjenih i nabavku municije.
Ipak, čini se da kao ni u slučaju Gerasimova neće doći do razrešenja komandanta ukrajinske vojske, te da i jednom i drugom ostaje vremena da poprave situaciju i na kraju suoče svoje trupe na prvim linijama fronta.
BONUS VIDEO Finska u NATO: Šta je odgovor Rusije? – Srećko Đukić i Miloš Nikolić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare