0
Predstojeći revanš između predsednika SAD Džozefa Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa ostavio je američke birače duboko nezadovoljne opcijama, čeznući za alternativama i nezavisnim kandidatima kao što je Robert F. Kenedi Mlađi. Prema novim anketama u šest država na "bojnom polju", koje su sproveli Njujork tajms i Siena koledž, upravo je Kenedi ocenjen kao čovek sa potencijalom da pobedi Bajdena i Trampa.
Većina birača u ovim državama negativno gleda i na Bajdena i na Trampa, jedna petina birača ne voli ni jednog ni drugog, a entuzijazam oko predstojećih izbora naglo je opao u poređenju sa anketom sprovedenom pre 2020. godine.
Ta frustracija i malaksalost podstakli su birače da se pozabave idejom o drugim opcijama. Na pitanje o najverovatnijem „meču“ za 2024. između Bajdena i Trampa, samo dva procenta anketiranih je reklo da bi podržalo drugog kandidata. Ali, kada je ime Kenedija uključeno kao opcija, skoro četvrtina je rekla da će izabrati njega.
Taj broj gotovo sigurno povećava podršku Kenedija, potomka moćne političke dinastije i skeptika u vezi sa vakcinama, prenosi Njujork tajms.
Rezultati anketa uključuju registrovane birače u Arizoni, Džordžiji, Mičigenu, Nevadi, Pensilvaniji i Viskonsinu. Nalazi sugerišu da je Kenedi manje fiksirana politička figura u viziji birača, nego što je sredstvo za registrovanje nezadovoljstva zbog izbora između Bajdena i Trampa.
Glasači koji ne vole oba kandidata, to je grupa koju anketari i političke kampanje označavaju kao „dvostruki mrzitelji“, bili su od ključnog značaja za ishod poslednja dva predsednička izbora, a sada ih je duplo više nego što je bilo pre četiri godine. Tramp ih je dobio kada je pobedio Hilari Klinton 2016. godine, a Bajden ih je osvojio kada je zbacio Trampa četiri godine kasnije.
Sada Tramp ima veću podršku ovih glasača u pet od šest anketiranih država na bojnom polju. Samo u Arizoni je više „dvostrukih mrzitelja“ reklo da će glasati za Bajdena.
Sve u svemu, 42 procenta anketiranih kojima se nisu svidela oba kandidata reklo je da planiraju da glasaju za Trampa, u poređenju sa 34 procenta za Bajdena i 24 procenta koji su ostali neodlučni.
„Džo Bajden i Donald Tramp nisu odgovor na probleme iz 2024. godine“, rekao je Dilan Benks (35), umetnik iz Atlante koji sebe smatra nezavisnim levičarem. „Teško mi je da zamislim da neću glasati 2024, ali ne vidim sebe da glasam za Donalda Trampa ili Džoa Bajdena, ili Kamalu Haris što se toga tiče“.
I Bajden i Tramp prošli su gore od generičkog kandidata iz svake partije, pokazuju ankete. Dok je 44 odsto glasača reklo da bi glasalo za Bajdena, 48 odsto je navelo da bi podržalo generičkog kandidata demokrata. Za Trampa, broj se povećao sa 48 odsto na 52 odsto za generičkog republikanca.
Netrpeljivost prema Bajdenu i prema Trampu će verovatno povećati pažnju oko kandidata poput Kenedija, koji je prošlog meseca odustao od predizborne trke demokrata da bi se kandidovao kao nezavisni, i Kornela Vesta, liberalnog profesora koji je napustio Zelenu stranku da pokrene sopstvenu nezavisnu kampanju.
Žaklin Korkoran (49) koja živi u Karson Sitiju u Nevadi, i radi kao operativni menadžer u skladištu, rekla je da će glasati za Bajdena u direktnom okršaju sa Trampom, ali ju je privukla ideja glasanja za Kenedija.
Bajden, rekla je ona, „ne oličava ono što želim za ovu zemlju, ali kada se osećate kao da imate samo dva izbora, izabraćete boljeg od njih“, dodala je.
Demokratski zvaničnici su već započeli napor da uspore rast trećih i nezavisnih subjekata u pristupu glasačkim listićima, uključujući centrističku grupu No Labels, koja se do sada kvalifikovala u desetak država.
Većina glasača u anketama Tajmsa/Sijene — 57 procenata za Bajdena i 56 procenata za Trampa — navodi da se oseća nepovoljno prema dvojici muškaraca, uključujući većinu u svakoj državi i u svim demografskim grupama.
„U Sjedinjenim Državama ima mnogo ljudi i vi mi govorite da su to jedina dva tipa sa kojima možemo da izađemo na izbore. Stvarno? To je to? Ovo su naši izbori? Znate, mi zaista ne možemo da smislimo nekoga ko je malo energičniji i mlađi?“, rekla je Džuli Mok (60), bankarka iz Las Vegasa.
Ubrzo nakon što je Kenedi u aprilu ušao u predizbornu trku Demokratske stranke, ankete su pokazale da je dobio podršku do 20 odsto primarnih birača stranke.
Ejmi Strijevske, koja je penzionisana iz Ratnog vazduhoplovstva i živi u Marijeti, rekla je da bi glasala za Kenedija.
„Idemo unazad sa Trampom. Sa Bajdenom ćemo, verujem, ostati u zastoju, ako ne i ponovo opasti sa ekonomskim pitanjima“, rekla je ona.
Još od izbora 1968. godine, Amerika nije imala nezavisnog kandidata poput Džordža Volasa, koji je odneo pobedu u državi. Ros Perot je 1992. bio poslednji kandidat koji je čak završio na drugom mestu u jednoj državi.
Ali, mnogi kandidati trećih strana su povukli dovoljno glasova od vodećih ličnosti da pomognu da se preokrene balans na izborima, uključujući Peroa, Ralfa Nejdera 2000. i Džil Stajn i Gerija Džonsona 2016. godine.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako je politička polarizacija porasla tokom poslednjih nekoliko decenija — posebno od sredine 1990-ih — i ljudi su postali hiperpartijski, postoji još više razloga da se veruje da kandidati trećih strana više govore o nezadovoljstvu birača izborima.
Pitanje teorijskog uticaja Kenedija kao nezavisnog kandidata uznemirilo je zvaničnike obe stranke otkako je napustio predizbore Demokratske stranke.
Ankete su pokazale da je on povukao sličan broj glasača u odnosu na Bajdena (21 odsto) i Trampa (23 odsto), ali su procenti varirali od države do države. U usko podeljenim takmičenjima, Kenedi bi mogao da ima potencijal da promeni ishod. Prisustvo Kenedija pomoglo je Bajdenu u Nevadi i Pensilvaniji, ali je pomoglo Trampu u Džordžiji, pokazuju ankete.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
