Umro jedan od najzloglasnijih špijuna: Zbog njega je deset agenata izgubilo živote, izdao svoju zemlju zbog pohlepe

U zatvor je dospeo 28. aprila 1994. godine, nakon što je priznao da je godinama prodavao najstrože poverljive informacije Sovjetskom Savezu, a kasnije i Rusiji. Njegova izdaja imala je smrtonosne posledice: kompromitovano je više od 100 tajnih operacija, otkriveni su identiteti više od 30 zapadnih agenata, a najmanje deset američkih obaveštajnih izvora zbog toga je izgubilo život.

Tadašnji direktor CIA-e R. Džejms Vulsli opisao ga je bez zadrške kao „zloćudnog izdajnika vlastite zemlje“.

„Agenti koje je izdao umrli su zato što je jedan ubilački izdajnik želeo veću kuću i jaguar“, rekao je Vulsli.

Izdaja zbog dugova i luksuza

Ejms je kasnije tvrdio da je jedini motiv za špijunažu bio novac. Opterećen dugovima i skupim načinom života, u aprilu 1985. godine počeo je da KGB-u predaje imena američkih agenata. Već za prvi kontakt dobio je 50.000 dolara.

Pod kodnim imenom „Kolokol“ (Zvono), u kratkom roku razotkrio je gotovo kompletnu mrežu agenata CIA-e u Sovjetskom Savezu. Sovjeti su ga za to bogato nagradili.

„Na moje trajno iznenađenje, KGB mi je rekao da je za mene izdvojio dva miliona dolara u znak zahvalnosti za informacije“, izjavio je Ejms tokom suđenja, čitajući priznanje dugo osam stranica.

Tokom devet godina špijunaže primio je ukupno oko 2,5 miliona dolara. Novac je potrošio na luksuzan život: kupio je automobil Jaguar, putovao po svetu i kupio kuću vrednu 540.000 dolara, iako mu plata u CIA-i nikada nije prelazila 70.000 dolara godišnje.

Uspon u CIA-i uprkos upozorenjima

Ejmsova karijera u CIA-i trajala je 31 godinu. Započeo ju je 1962. godine, uz pomoć oca koji je takođe radio kao analitičar u agenciji, nakon što je napustio fakultet.

Godine 1969. oženio se koleginicom iz CIA-e Nensi Segbart, a ubrzo je poslat u Tursku kao kontraobaveštajni oficir zadužen za vrbovanje stranih agenata. Po povratku u SAD počeli su da isplivavaju njegovi problemi s alkoholom, a brak mu se raspao.

Uprkos ozbiljnim bezbednosnim propustima – uključujući incident u kojem je u metrou zaboravio aktovku punu tajnih dokumenata – 1981. godine je poslat u Meksiko Siti. Tamo je upoznao svoju drugu suprugu, Mariju del Rosario Kasas Dupui, kulturnu atašeicu kolumbijske ambasade i saradnicu CIA-e, koja će kasnije biti optužena kao njegova saučesnica.

Po povratku u SAD 1983. godine, uprkos sumnjama u njegovo ponašanje, Ejms je imenovan za šefa odeljenja CIA-e zaduženog za sovjetsku kontraobaveštajnu delatnost.

Novac kao jedini motiv

Iako mu je karijera formalno napredovala, privatni život mu se urušavao. Pored alimentacije prvoj supruzi, finansirao je i raskošan stil života svoje druge žene, poznate po strasti prema luksuznoj kupovini.

„Radilo se o novcu i ni u jednom trenutku nije pokušavao da glumi da je motiv bio nešto drugo“, rekao je FBI agent Lesli Dž. Vajzer, koji je učestvovao u istrazi, u emisiji Witness History 2015. godine.

Ejms je uhapšen 21. februara 1994. godine, nakon višegodišnje potrage za „krticom“ unutar CIA-e. U zamenu za saradnju sa vlastima, postignut je sporazum prema kojem je njegovoj supruzi izrečena blaža kazna. Rosario je priznala da je znala za novac i sastanke sa Sovjetima i puštena je na slobodu nakon pet godina zatvora.

Ejmsova priča ostaje jedan od najtežih primera izdaje u istoriji američkih obaveštajnih službi – čoveka koji je, kako su to opisali njegovi bivši nadređeni, „prodao živote agenata za luksuz, status i novac“.