U oktobru 2020. godine, kolekcionar umetničkih dela iz Majamija Pablo Rodrigez Fraile platio je skoro 67.000 dolara za umetnički video klip od 10 sekundi koji je mogao besplatno da gleda na internetu. Prošle nedelje, prodao ga je za 6,6 miliona dolara.
Kako prrenosi CNA, autentičnost spota digitalnog umetnika Bipla, čije je pravo ime Majk Vinkelman, potvrđena je blokčejnom, koji služi kao digitalni potpis koji potvrđuje vlasništvo i originalnost dela.
Reč je o novoj vrsti digitalne imovine, poznatoj kao nezamjenjivi tokeni (NFT), čija je popularnost eksplodirala tokom pandemije. Blokčejn tehnologija omogućava da takva dela budu potvrđena kao jedinstvena, za razliku od tradicionalnih onlajn objekata koja mogu biti reprodukovana bezbroj puta.
„Možete otići u Luvr i fotografisati sliku Mona Lize, ali to neće imati nikakvu vrednost, jer nemate ni poreklo ni istorijat dela“, rekao je Rodrigez Fraile, koji kaže da je kupio Biplovo delo, jer je bio upoznat sa radom ovog umetnika.
A 10-second video clip sold for $6.6 million: A new type of digital asset known as a non-fungible token (NFT) has exploded in popularity as enthusiasts and investors scramble to spend money on items that only exist online https://t.co/2wrD4iFdkS pic.twitter.com/3St8ERSllo
— Reuters (@Reuters) March 1, 2021
„Ovde se zapravo radi o tome da je delo veoma, veoma vredno zbog autora“, navodi Rodrigez.
Šta su to tokeni?
Nezamenjivi tokeni su zapravo dela koja ne mogu biti zamenjena za druga dela slične vrednosti budući da je svako jedinstveno, za razliku od „zamenljive“ imovine poput dolara, akcija ili zlatnih poluga.
Primeri NFT-a variraju od digitalnih umetničkih dela preko sportskih kartica do zemljišta na virtuelnim posedima ili ekskluzivne upotrebe imena novčanika kriptovalute, što je slično potražnji za imenima domena u ranim danima interneta.
Na kompjuterskom spotu koji je prodao Rodrigez Fraile prikazan je ogromni Donald Tramp koji pada na zemlju, dok mu je telo pokriveno sloganima u inače idiličnom okruženju.
OpenSia, tržište nezamenjivih tokena, saopštilo je da je mesečna prodaja u februaru porasla na 86,3 miliona dolara. Pre godinu dana mesečna prodaja bila je 1,5 miliona dolara.
„Ukoliko dnevno za računarom provodite 10 sati, onda vam umetnost u digitalnom prostoru itekako ima smisla , jer i to je svet“, rekao je Aleks Atala, osnivač OpenSia.
Investitori međutim upozoravaju da, mada se ogroman novac sliva u NFT, to tržište bi moglo predstavljati nesigurni mehur. Kao i u ostalim novim oblastima investiranja i ovde postoji rizik od velikih gubitaka ukoliko splasne euforija, dok se istovremeno pruža ogromna prilika za prevarante na tržištu na kom većina učesnika deluje pod pseudonimima.
Ipak, aukcionarska kuća Kristi je upravo pokrenula svoju prvu prodaju digitalnog umetničkog djela – kolaža od 5 000 slika čiji je autor takođe Bipl, a koja postoji samo kao NFT.
Ponude su već premašile 3 miliona dolara, a aukcija se zatvara 11. marta.
„Ovo je za nas potpuno neistražena teritorija. Tokom prvih deset minuta imali smo 21og ponuđača sa preko 100 ponuda, odmah smo dostigli milion dolara“, rekao je Noa Dejvis, specijalista za posleratnu i savremenu umetnost u Kristiju. On je rekao da nikada ranije na isključivo onlajn aukciji nije premašeno milion dolara.
U odluci koja bi mogla pogurati kriptovalute u finansijski mejnstrim, ova aukcionarska kuća osnovana 1766. godine prihvatiće isplatu u digitalnom ili tradicionalnom novcu.
„Mislim da je ovaj trenutak bio neizbežan, a uvek kada se neka institucija odupire neizbežnom to ne izađe na dobro. Stoga najbolje je da prihvatite ono čega se plašite“, rekao je Dejvis komentarišući odluku o prihvatanju kriptovalute.
Nezamenjivi tokeni takođe imaju koristi od euforije u vezi sa kriptovalutom i blokčejn tehnologijom, kao i potencijalom virtuelne realnosti da stvara onlajn svetove. Rast interesovanja takođe se poklopio sa porastom onlajn prodaje za dok su na snazi mere ograničenja kretanja zbog pandemije.
Jedan veliki NFT entuzijasta, koji se predstavlja kao Prenksi rekao je za Rojters da je 2017. godine u jedan rani NFT projekat investirao 600 dolara, a da je vrednost tog tokena sada sedmocifrena. On je želio da ostane anoniman, kako bi zaštitio privantost porodice.
Endrju Stajnvold, koji je u januaru osnovao investicioni NFT fond vredan 6 miliona dolara, upozorava da većina nezamenjivih tokena u budućnosti može postati bezvredna.
Međutim, poput mnogih drugih pristalica, on je uveren da će neka dela zadržati vrednost i da NFT predstavljaju budućnost digitalnog vlasništva, otvarajući put za svet u kom ljudi žive, druže se i zarađuju novac u virtuelnim sredinama.
„Dosta vremena provodimo digitalno, uvek onlajn, uvek konektovani. Ima smisla da sada dodamo imovinska prava toj mešavini i imamo pojavu metaverzuma“, rekao je on.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: