Šta čeka Zapadni Balkan posle američkih izbora? Evo šta kaže analiza uticajnog Nemačkog saveta za spoljne poslove

Analitičari tog nezavisnog i neprofitnog istraživačkog centra, Milan Nič i Frauke Zebas (Seebass), naveli su da bi pobeda kandidata Republikanske stranke Donalda Trampa na izborima 5. novembra donela značajan raskid sa aktuelnom američkom politikom na Zapadnom Balkanu.

U slučaju pobede Trampa, bivšeg predsednika SAD (2017-2021), neki balkanski lideri, naročito predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama, imali bi više pristupa i kontakata na visokom nivou u Vašingtonu nego prethodnih godina, ocenjuju Nič i Zebas.

Sa druge strane, ukazuju autori analize, angažovanje Vašingtona na visokom nivou bilo bi "mnogo više selektivno i transakciono, što bi išlo naruku neliberalnim balkanskim liderima".

"Ako zadovolje Trampove poslovne interese, to će samo povećati geopolitičko nadmetanje u regionu, na štetu EU i Nemačke. Takav pristup bi čak mogao biti bliži dominantnom stilu i političkoj kulturi u Beogradu ili Tirani. Zapravo, to bi osnažilo neliberalne političke snage širom regiona, povećalo uticaj takvih snaga izvan regiona (poput mađarskog premijera Viktora Orbana), podrilo regionalnu bezbednost i naštetilo procesu pridruživanja EU", piše u analizi.

Autori analize, objavljene na sajtu DGAP, navode i da će Tramp izazvati haos u SAD ako ponovo izgubi i odbije da prizna poraz kao 2020. godine, i dodaju da bi to dodatno oslabilo demokratske norme na Zapadnom Balkanu.

U slučaju pobede kandidatkinje Demokratske stranke Kamale Haris, Vašington će ostati na dosadašnjem opštem kursu, ali će na Zapadnom Balkanu delovati sa manje pažnje i angažmana na visokom nivou nego za vreme predsednika Džozefa Bajdena, kome četvorogodišnji mandat ističe 20. januara, navodi se.

Nič i Zebas ukazuju da Kamala Haris, potpredsednica SAD, "dobro razume" mešanje Rusije u unutrašnja pitanja drugih država i ciljeve Moskve, i ocenjuju da bi to moglo da znači podršku aktuelnoj politici pojačanog pritiska na ruske saveznike na Zapadnom Balkanu, "posebno u Beogradu i Banjaluci".

"Bajdenova administracija je već uvela sankcije pojedincima na visokim funkcijama, uključujući potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina. U slučaju predsedničkog mandata Kamale Haris, Vašington bi mogao da bude manje tolerantan prema politici balansiranja Srbije koja uključuje odnose sa Rusijom i Kinom, i da poveća pritisak na sve balkanske zemlje da smanje ekonomske veze sa Pekingom", dodaju analitičari DGAP.

Budući da su u fokusu njene kampanje lične slobode i vladavina prava, Haris bi kao predsednica, kako se navodi, mogla da donese više usklađenih aktivnosti za podršku civilnom društvu pod neliberalnim liderima, na primer u Srbiji, ali bi to zavisilo od resursa američkih ambasada u regionu.

Autori navode i da je nekoliko balkanskih lidera negovalo odnose sa Trampovim taborom, ali da "mogu da žive" i sa pobedom Kamale Haris, kao i da "deluje da su bolje pripremljeni za posledice predsedničkih izbora u SAD od mnogih zemalja članica EU".

Dodaju da je sada "ključan trenutak" za Zapadni Balkan, zahvaljujući kombinaciji dva faktora - agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine i postepenog povlačenja SAD sa periferije Evrope, i ukazuju da se izbori u SAD održavaju u vreme kada su lokalne političke elite naučile kako da profitiraju od pojačanog geopolitičkog rivalstva između zapadnih i nezapadnih sila.

"Po tome je najpoznatiji predsednik Vučić koji je proširio bilateralne odnose sa Kinom i Rusijom, dok je istovremeno uspeo da nastavi put Srbije ka EU, uprkos nepridruživanju sankcijama koje je Unija uvela Moskvi. Vučić takođe drži SAD na svojoj strani tako što pruža važnu vojnu podršku Ukrajini", stoji u tekstu.

Nič i Zebas navode da bi Zapadni Balkan mogao da postane jedna od stepenica na putu ka novom, jednostranom spoljnopolitičkom stilu Trampovog tima, i da bi to moglo da izazove dodatne negativne reakcije prema proširenju EU u javnom mnjenju i medijima ključnih evropskih zemalja, uključujući Nemačku.

"Budući da nimalo ne bi bio posvećen evropskom jedinstvu ili proširenju EU, Trampov novi tim bi rado podsticao unutrašnje podele u Uniji u vezi sa nerešenim balkanskim sukobima, što bi ojačalo dominantne regionalne pozicije Srbije i Albanije na račun njihovih manjih suseda poput Crne Gore i Kosova, povećavajući bezbednosne rizike i tenzije u regionu", piše u analizi.

Još veći rizik za bezbednost Balkana bila bi erozija kredibiliteta NATO-a i pretnja povlačenjem američkih trupa iz misije KFOR na Kosovu, u slučaju Trampovog povratka u Belu kuću, navodi se u tekstu i dodaje da to ne bi samo oslabilo transatlantske odnose, već bi dovelo u pitanje i briselsku strategiju korišćenja novih sredstava i uslovljavanja za postepenu integraciju država Zapadnog Balkana.

Uz to, savez Trampa i evropskih neliberalnih lidera poput Orbana, otvorio bi vrata dodatnom učvršćivanju moći balkanskih lidera u njihovim zemljama, manipulaciji etnorevizionističkim agendama u regionu i većem geopolitičkom transnacionalizmu sa spoljnim igračima - na štetu uticaja Nemačke i institucija EU, ocenjuju Nič i Zebas.

Takođe se očekuje, kako navode, da bi nova Trampova administracija izvršila veći pritisak na balkanske zemlje da slede tvrđu američku liniju prema Kini. Veliko je pitanje kako bi to uticalo na otvorenost Srbije za sve veće prisustvo i strateške investicije Kine, uključujući njeno oslanjanje na kinesku opremu u važnim sektorima kao što su informacione tehnologije (IT) i telekomunikacije, stoji u tekstu.

Nič i Zebas podsećaju da je za vreme prvog Trampovog mandata napravljen jednostran zaokret u američkoj politici na Zapadnom Balkanu, i dodaju da je to bilo u skladu sa ličnim ambicijama nekih ljudi bliskih Trampu i njegovoj porodici, naročito Ričarda Grenela.

Grenel, kontroverzni bivši ambasador SAD u Nemačkoj, izdejstvovao je tada da bude imenovan za Trampovog specijalnog izaslanika za "mirovne pregovore" Srbije i Kosova, i omogućio je niz pregovora dve strane stavljanjem akcenta na trgovinske i poslovne aspekte, navode autori.

U septembru 2020. godine, predsednik Vučić i tadašnji vršilac dužnosti premijera Kosova Avdulah Hoti potpisali su Sporazum o ekonomskoj normalizaciji Kosova i Srbije, poznatiji kao Vašingtonski sporazum, ali je do danas u ​​potpunosti primenjen samo mali deo od 16 odredbi tog dokumenta, ukazuju Nič i Zebas.

Ocenjuju da su takve "nekoordinisane akcije" Trampove administracije bile "poziv za buđenje EU" i da su pomogle Uniji da oživi svoju posredničku ulogu u dijalogu Srbije i Kosova.

Grenel, koji se pominje kao jedan od kandidata za poziciju državnog sekretara SAD u slučaju pobede Trampa, nastavio je javno da komentariše dešavanja na Zapadnom Balkanu, osuđujući pristup Bajdenove administracije, navodi se.

"On održava redovne kontakte sa predsednikom Srbije Vučićem, albanskim premijerom Edijem Ramom i novim predsednikom Vlade Severne Makedonije Hristijanom Mickoskim. Grenel koristi te kontakte da otvori vrata za nekoliko investicionih projekata, uključujući one koje želi da realizuje Trampov zet Džared Kušner. Na nekim od tih sastanaka bio je i Trampov najstariji sin Donald Junior", piše u tekstu.

Tri balkanska lidera - Vučić, Rama i Mickoski, bili su sa svoje strane u mogućnosti da neguju šire lične kontakte sa Trampovim saveznicima među kojima su sada oba šefa njegovog tranzicionog tima - Hauard Lutnik (Howard Lutnick) i Linda Mekmejhon (McMahon), dodaje se.

Kad je reč o Kamali Haris, njen potencijalni pristup Zapadnom Balkanu je teže proceniti. Kao potpredsednica SAD ona nije razvila lične veze ili jake pozicije na Zapadnom Balkanu i u vezi sa njim, dok je njen javni angažman prema tom regionu tanak, navode autori analize.

"Ipak, pošto se zalaže za liberalni internacionalizam i saveze, Haris bi kao predsednica nastavila da sarađuje sa Evropljanima i da se oslanja na NATO. Izvesno je da bi očekivala da Evropljani učine više za sopstvenu bezbednost, čime bi ublažili teret SAD na Zapadnom Balkanu u vreme kada su za Vašington prioritet drugi regioni i sukobi", ukazuju Nič i Zebas.

Ako demokrate zadrže Belu kuću, strategija diplomatskog balansiranja na Zapadnom Balkanu mogla bi da bude nastavljena, ali će region sigurno dobiti manje političke pažnje na najvišem nivou, dodaje se.

Do toga bi moglo da dođe zbog dugogodišnjeg savetnika Kamale Haris za nacionalnu bezbednost Filipa Gordona, koji bi verovatno nastojao da uspostavi oprezan i udaljeniji pristup regionu, sa ciljem da postigne dugoročne ciljeve i da izbegne preveliku američku ulogu, piše u analizi.

U načelu, administracija Kamale Haris bi "delegirala" zapadnobalkanska pitanja Stejt departmentu, gde je za taj region zadužen zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, trenutno Aleksander Kasanof, koji kroz format Kvinte koordinara aktivnosti sa glavnim evropskim saveznicima, navodi se.

Kasanof podnosi izveštaje pomoćniku državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejmsu O'Brajenu, koji je od 1990-ih uključen u aktivnosti SAD na Balkanu. Odluka Kamale Haris ili njenog državnog sekretara da O’Brajen ostane na toj poziciji bila bi važan signal regionu da se nastavlja dosadašnja politika, što uključuje održavanje pragmatičnih odnosa sa predsednikom Srbije Vučićem, pišu autori analize.

Nič i Zebas ocenjuju i da istovremeni prelazak na novu američku administraciju i na novu Evropsku komisiju pruža Nemačkoj dobru priliku da pošalje snažan signal podrške Zapadnom Balkanu na različite načine.

Među načinima koje predlažu su sledeći: izgradnja evropskog stuba NATO-a i jačanje njegovih misija u regionu, održavanje političke težnje za proširenjem EU, nadogradnja postignuća u okviru Berlinskog procesa, stvaranje mosta između Zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana i Jedinstvenog tržišta EU, traženje novih načina i formata za bližu koordinaciju sa Velikom Britanijom, koja teži da pojača ulogu u regionu od nedavnog povratka laburista na vlast.

BONUS VIDEO: Ko je za Kamalu, a ko za Trampa u Srbiji