Za Ukrajinu, borba za zapadne borbene tenkove bila je samo početak. Sa američkim tenkovima "Abrams" i „Leopardima“ nemačke proizvodnje koji će krenuti ka liniji fronta nakon višemesečnih prepirki među zapadnim saveznicima, vojni planeri u Kijevu skreću pažnju na ono što vide kao logičan sledeći korak u svom nastojanju da odbiju ruske osvajače — pošiljke savremenih borbenih aviona.
Razgovori sa više zapadnih vojnih zvaničnika i diplomata potvrđuju da je interna debata o snabdevanju Ukrajine mlaznim borbenim avionima već u toku.
„Sledeći prirodni korak bili bi borbeni avioni“, rekao je diplomata jedne severnoevropske zemlje.
Debata će se verovatno pokazati još sporijom od one o slanju tenkova. U Evropi, više zvaničnika i diplomata reklo je da njihove vlade više ne smatraju tu ideju nemogućom, ali da su strahovi od eskalacije i dalje veliki, prenosi Politiko.
Holandija i Poljska će razmotriti slanje aviona
Ministri odbrane saveznika Ukrajine trebalo bi da održe novi samit sledećeg meseca u američkoj vojnoj bazi Ramštajn, na jugozapadu Nemačke, gde se očekuje da će avijacija i vazdušna podrška biti ključni fokus.
Holandski ministar spoljnih poslova Vopke Hoekstra rekao je prošle nedelje holandskom parlamentu da će njegov kabinet razmotriti isporuku borbenih aviona F-16, ako to Kijev zatraži.
„Mi smo otvorenog uma, nema tabua“, rekao je on.
U Poljskoj, premijer Mateuš Moravjecki nije isključio moguću isporuku F-16 susednoj Ukrajini, odgovarajući na pitanje novinara. Moravjecki je na svom sajtu najavio da će svaka takva odluka biti doneta „u punoj koordinaciji“ sa zemljama NATO-a.
Andrej Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika, primetio je „pozitivne signale“ iz Poljske i dodao da Francuska „ne isključuje“ takav potez.
Makron ne isključuje slanje aviona, ali pod određenim uslovima
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da Francuska ne isključuje mogućnost da će poslati borbene avione Ukrajini, ali je izneo pojedine uslove pod kojima taj korak može da se desi.
Francuska je dosad slala Kijevu protivvazdušne sisteme, raketne bacače, topove i ostalu vojnu opremu, i obećala je da će poslati specijalna vojna nadzorna i borbena vozila, ali nije slala tenkove i teško naoružanje.
Upitan na konferenciji za novinare u Hagu, gde se susreo sa holandskim premijerom Markom Ruteom, da li Francuska razmatra slanje aviona, Makron je odgovorio da „ništa nije isključeno“, ukoliko se stvore određeni uslovi.
Uslovi su da ta oprema neće dovesti do eskalacije tenzije ili da će se koristiti na ruskom tlu, a podrazumeva se i da slanje ne ugrozi kapacitete francuske vojske, istakao je Makron. On je takođe naglasio da Ukrajina mora da uputi zvaničan zahtev.
Ostali visoki političari sa Zapada su znatno manje entuzijastični oko ove ideje.
SAD i Nemačka nisu za isporuku aviona
Nemački kancelar Olaf Šolc isključio je isporuku borbenih aviona, navodeći potrebu da se spreči dalja vojna eskalacija.
„Neće biti isporuka borbenih aviona Ukrajini. Ovo je jasno stavljeno do znanja vrlo rano, uključujući i od američkog predsednika“, rekao je Šolc.
Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da Vašington neće slati borbene avione F16 Ukrajini. Prošle nedelje, zapadni mediji su objavili da grupa vojnih zvaničnika „u tišini“ nagovara Pentagon da pošalje avione F16 Kijevu.
Neki zvaničnici veruju da će rasprava u Ramštajnu sledećeg meseca biti više fokusirana na izradu plana za vanredne situacije, u slučaju da su mlazni lovci hitno potrebni u nekom budućem trenutku, a ne na postizanje dogovora o kratkoročnim isporukama.
Evropski saveznici Ukrajine predviđaju da bi sukob mogao da potraje još tri do pet godina ili duže, a postoji zabrinutost da je Zapad blizu granice onoga što se može obezbediti bez izazivanja ekstremnog odgovora Moskve.
Stalna eskalacija
Britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli sastao se prošle nedelje u Vašingtonu sa visokim američkim zvaničnicima kako bi razgovarali o daljoj vojnoj podršci Ukrajini, osim snabdevanja tenkovima. Govoreći nakon toga, Kleverli je odbio da kaže da li su ti razgovori pokrivali nabavku borbenih aviona, kasetnih bombi ili raketa dugog dometa.
„Neću da spekulišem o tome kakva bi bila priroda buduće vojne podrške. Naša podrška je evoluirala kako je bitka evoluirala i kako su se razvijali zahtevi Ukrajinaca“, naveo je on.
Moraju prvo da se iscrpe sve druge opcije
Evropske diplomate se slažu da će Zapad prvo želeti da iscrpi sve druge opcije za vazdušnu podršku, uključujući više dronova za napade i moguće rakete dugog dometa. Vašington je takođe nedavno odobrio pošiljku nevođenih raketa Zuni iz doba Hladnog rata koje bi ukrajinska vojska mogla da lansira iz svojih aviona MiG iz sovjetske ere.
Ali, ovi izaslanici su takođe ukazali na nedavne odluke SAD kao dokaz da se Vašington priprema za diskusiju o avionima.
U julu je Predstavnički dom američkog Kongresa odobrio 100 miliona dolara za obuku ukrajinskih pilota za upravljanje američkim borbenim avionima, a u oktobru je Ukrajina objavila da je odabrana grupa od nekoliko desetina pilota za obuku na zapadnim borbenim avionima.
U avgustu, Kolin Kal, podsekretar za politiku odbrane, rekao je novinarima da „nije nezamislivo da bi zapadni avioni mogli da budu deo mešavine“ naoružanja dostavljenog Ukrajini, prenosi Politiko.
On je rekao da su ukrajinske vazduhoplovne snage bacile oko na američke avione F-16 i F-15, ali su otvorene i za druge. Većina F-15 i F-16 u vlasništvu SAD je raspoređena u drugim regionima, uključujući Indo-Pacifik.
„Postoji skoro 50 zemalja koje trenutno koriste F-15. Ne verujem ni na trenutak da Ukrajina ne zaslužuje borbene avione“, rekao je Sak.
PROČITAJTE JOŠ:
Logistička noćna mora
Međutim, slanje aviona bi bio ozbiljan logistički poduhvat za saveznike Ukrajine.
F-15 i F-16 zahtevaju dugačke, visokokvalitetne piste, koje Ukrajini nedostaju. Eksperti kažu da bi Rusiji bilo lako da uoči svaki pokušaj izgradnje operativnih baza i da ih udari.
Američki lovci F-18 ili Gripeni švedske proizvodnje bi bili prikladniji, rekao je Džastin Bronk, viši naučni saradnik za vazduhoplovstvo u britanskom trustu mozgova RUSI, jer mogu da polete sa kraćih sletnih traka i zahtevaju manje održavanja.
Švedski ministar odbrane Pol Jonson rekao je za Politiko u sredu da Švedska „nema neposrednih planova da pošalje Gripen u Ukrajinu“.
BONUS VIDEO: Rusi raketirali Kijev u novogodišnjoj noći – pogođen hotel u centru grada
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar