Ukrajina: Zašto teško bolesni muškarci završavaju u vojsci?

Česte rupe u pamćenju, dezorijentacija, mešanje brojeva i boja – to su svakodnevni problemi 28-godišnjeg Vasila iz centralne Ukrajine. Od 2015. je na psihijatrijskom lečenju zbog poremećaja ličnosti. To, međutim, nije sprečilo ukrajinske oružane snage da ga pozovu na služenje vojnog roka.

Prema rečima njegove partnerke Olene, Vasil nikada ne priznaje svoje smetnje. Moguće je da ih nije pomenuo prilikom lekarskog pregleda. Vasil je proglašen potpuno sposobnim za službu i poslat je na obuku na jug zemlje.

Olena je pokušala da objasni Vasilevom komandantu kolika je greška što je njen partner pozvan u vojsku. Oficir je u početku pokazao razumevanje i zatražio medicinsku dokumentaciju potrebnu za oslobađanje od službe. Međutim, psihijatrijski nalaz iz 2015. odbacio je kao zastareo.

„Kako to ne može da bude razlog za otpust iz vojske, ako se njegovo stanje ne može promeniti?“, pita Olena očajna u razgovoru za DW.

„Opasnost za sebe i druge“

DW ima uvid u nalaz iz 2015. U njemu piše: „Vasil ima siromašan rečnik, nizak nivo apstraktnog mišljenja, koeficijent inteligencije (IQ) od 66 i ne razume čak ni ime svoje zemlje ni glavnog grada Ukrajine.“ Pod stresom se njegovi simptomi pogoršavaju, kaže Olena.

Psihijatrijska ustanova koja je pregledala anonimizovani nalaz dijagnostikovala je mentalnu zaostalost i emocionalnu nestabilnost.

„Pod stresom je takva osoba nepredvidiva i predstavlja opasnost i za sebe i za druge“, kaže žena koja radi u ukrajinskim odbrambenim snagama i želi da ostane anonimna.

Kako je Vasileva dijagnoza ostala neprimećena

Postoji baza podataka „Helsi“ gde su evidentirani svi pacijenti iz državnih bolnica i kojoj mogu da pristupe vojni lekari. Međutim, Vasileva dijagnoza tamo uopšte nije bila zabeležena, kaže advokat Jevgen Zekmister. Naime, podaci o psihičkim oboljenjima mogu se čuvati samo uz saglasnost pacijenta.

Prema naredbi broj 402 Ministarstva odbrane, Vasileva dijagnoza je ipak dovoljan razlog da ne bude pozvan na vojnu službu.

Međutim, vojni lekari veruju samo zvaničnim dokumentima, kaže Zekmister, jer mnogi muškarci simuliraju psihičke smetnje kako bi izbegli vojsku.

„Da je na vreme potražena pravna pomoć i dostavljena aktuelnija dokumentacija, Vasil ne bi bio regrutovan.“

Olha Rešetilova je predsednička poverenica za zaštitu prava pripadnika vojske i njihovih porodica. Ona savetuje da se građani sami postaraju za ažuriranje svojih podataka u vojsci i u sistemu „Helsi“. Pogotovo jer se psihičko stanje regruta tokom osnovne obuke može pogoršati.

Komandanti ne žele psihički obolele u svojim jedinicama, pa često omogućavaju lečenje, kaže Rešetilova za DW.

Šta kaže ukrajinski ombudsman?

Od početka godine primljeno je više od 2000 žalbi zbog kršenja ljudskih prava tokom mobilizacije, izveštava parlamentarni ombudsman Dmitro Lubinec. Tokom 2024. bilo ih je oko 3500. „Uvek reagujemo. Ima slučajeva kada moji predstavnici lično odlaze u regrutne centre i pomažu građanima da ostvare svoja prava“, kaže on za DW. „Zahvaljujući našem angažovanju, bolesne osobe su oslobađane iz vojske.“ Ipak, smatra da nisu sve žalbe opravdane.

Lubinec priznaje da je bilo slučajeva kada su čak i teško bolesni ljudi pozivani u vojsku. Tačnih podataka o tome nema.

„Do toga dolazi kada se ignoriše medicinsku dokumentacija ili stvarno stanje osobe“, kritikuje poverenik za ljudska prava. On smatra da bi raspodela regrutovanih u vojsci trebalo da bude pažljivija:

„Nisu sve zdravstvene smetnje automatski razlog za nesposobnost. Ako neko ima problema s leđima, ne može u jurišne jedinice, ali može da radi za računarom.“

Šta pričaju ukrajinski vojnici?

Jedan oficir brigade opisao je za DW svoja iskustva iz jednog centra za obuku.

„Dobio sam privilegiju da biram ljude. Ali dolazili su bez zuba ili sa tuberkulozom. U centar za obuku!“, kaže oficir koji je želeo da ostane anoniman. Ti muškarci su već više puta nuđeni različitim brigadama, ali ih niko nije hteo – čak ni za kopanje rovova.

Kirilo (ime promenjeno) je regrutovan ovog proleća. On kritikuje da je u regrutnom centru video i beskućnike sa otečenim nogama, zavisnike od droga i alkoholičare. Prvi lekarski pregled je, prema njegovim rečima, često samo formalnost. Na nekim mestima se čak ni ne sprovodi. Tek u centru za obuku dolazi do detaljnije provere.

Vojnik Oleksandar (ime promenjeno) kaže da je prilikom pregleda video čak i osobe sa epilepsijom. On navodi da su takvi propusti doveli do toga da je 2024. jedan regrut sa šizofrenijom, nakon osnovne obuke, raspoređen u mornaričku brigadu. Srećom, to je brzo primećeno. „Nisu mu dali oružje i posle nekoliko dana su ga poslali kući.“

Prateće bolesti se ne uzimaju u obzir

Prema rečima advokata Jevgena Zekmistera, regrutacija nesposobnih muškaraca je široko rasprostranjena.

„Jedan vojnik, visok 1,75 metara, težak 38 kilograma, sa slabim vidom, i deformisanim grudnim košem, ne može ni da hoda ni da diše u panciru. A u vojsci je od 2022. Stalno ga premeštaju iz jedinice u jedinicu ili u bolnice i dobija samo osnovnu negu“, kaže Zekmister. Pošto nijedna od njegovih pojedinačnih dijagnoza ne potpada pod kategoriju „nesposoban“, ne može biti otpušten iz službe.

Komandanti takvim regrutima ne mogu da dodele stvarne zadatke, niti da ih otpuste. Situacija je posebno teška u kopnenim trupama i logistici, koje su postale „slepa ulica“ za takve osobe, kaže Zekmister. „Oni dolaze u brigade koje treba da grade odbrambene linije. Ali tamo su potpuno neupotrebljivi.“

Komanda saniteta ne vidi problem

Komanda saniteta nema primedbi na način sprovođenja lekarskih pregleda:

„Mišljenje vojnih lekara zasniva se na dijagnozama koje su postavili specijalisti. Procena na osnovu kombinacije više bolesti nije predviđena“, odgovorio je pukovnik Jurij Podoljan, zamenik komandanta sanitetskih snaga, na upit DW. Po njegovom mišljenju, naredba broj 402 je u skladu sa zakonima i međunarodnim standardima.

Sasvim drugačije mišljenje ima Olha Rešetilova, predsednička poverenica za zaštitu prava pripadnika vojske. Ona smatra da tu naredbu treba revidirati. Ministarstvo odbrane se, prema njenim rečima, već bavi tim pitanjem.

U međuvremenu, Vasileva osnovna obuka se bliži kraju, nakon čega će biti raspoređen u jedinicu. Prema rečima njegove partnerke Olene, Vasilj već ima pristup oružju. Advokat Jevgen Zekmister pokušava da obezbedi drugu psihijatrijsku procenu kod vojnih lekara.

„Ako završi na frontu, biće opasnost za celu jedinicu“, upozorava advokat. „Ne može se predvideti kada će mu psiha popustiti. A ko će se tada naći na nišanu?“