0
Gotovo polovina ukrajinske energetske infrastrukture uništena je u ruskom raketiranju. Inženjeri danonoćno rade na popravcima nacionalne elektroenergetske mreže, a prekidi struje nastavljaju se u većini gradova širom zemlje. Izvan pogona su i stotine kilometara gasovoda i vodovodne mreže.
Ukrajincima će ova zima biti jedna od najtežih u istoriji, ne samo zbog granata i dronova koji im nadleću nad glavom, nego i zbog nedostatka osnovnih uslova potrebnih za normalni svakodnevni život, poput grejanja, pitke vode i struje. Ukrajinske vlasti razvijaju planove za različite krizne situacije, uključujući potpuno zamračenje države, i savetuju svima koji imaju mogućnosti da se presele u stabilnije regione ili inostranstvo. Građanima dva oslobođena grada na jugu zemlje, Hersona i Nikolajeva, savetovano je da se evakuišu jer je infrastruktura previše oštećena. Humanitarna kriza opasno kuca na vrata, a evropske zemlje pripremaju se za novi talas izbeglica iz Ukrajine, prenosi Jutarnji list.
Ukrajinci se vraćaju, ali…
Od početka Putinove invazije 24. februara više od 15 miliona Ukrajinaca otišlo je iz zemlje, prema podacima UNHCR-a. Otad ih se otprilike polovina vratila u Ukrajinu, ali je oko 7,8 miliona ljudi ostalo raseljeno širom Evrope. Rat u Ukrajini doveo je do najveće evropske izbegličke krize od kraja Drugog svetskog rata. Najviše ih je pobeglo u Rusiju (2,8 miliona), Poljsku (1,5 miliona), Nemačku (milion) i Češku (oko 400.000), koja je primila najveći broj ukrajinskih izbeglica po stanovniku.
U septembru se broj Ukrajinaca koji su zatražili azil u evropskim zemljama znatno smanjio, najviše u Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj. Međutim, tada, početkom oktobra, uništen je Krimski most i Rusija je kao odmazdu pokrenula masovnu kampanju granatiranja civilne ukrajinske infrastrukture, koja još traje. Zemlje istočne Evrope koje graniče s Ukrajinom planiraju obnoviti rad volonterskih centara za prihvat izbeglica. Ostale države pripremaju stanove i sredstva za socijalnu potporu prisilnim migrantima. Slovačka vlada izradila je akcioni plan u vanrednoj situaciji i omogućila prihvat do 700.000 Ukrajinaca u tri meseca. Izveštaji volontera u gradovima istočne Slovačke već govore o povećanju broja Ukrajinaca za 15 odsto. Trenutačno se u Slovačkoj nalazi oko 100.000 Ukrajinaca.
Mađari se pripremaju
Mađarska takođe predviđa porast broja osoba koje beže od rata. Trenutno dnevno u Mađarsku uđe između 300 i 500 ljudi, što je mnogo manje nego početkom proleća kad je zemlja primala do 1000 izbeglica u danu. Mađarska tražiocima azila pruža privremenu zaštitu, finansijsku potporu i pojednostavljene uslove zapošljavanja. Rumunija je bila jedna od prvih zemalja koja je odobrila plan za integraciju Ukrajinaca u društvo, a vlada taj plan konstantno ažurira u skladu s razvojem situacije. Država raspoređuje sredstva duž granice za pružanje pomoći ukrajinskim izbeglicama, a takve se aktivnosti odvijaju i širom zemlje. Bukurešt je već identifikovao objekte u koje planiraju smestiti izbeglice tokom novog talasa pa je izdvojio sredstva za finansijsku i socijalnu potporu Ukrajincima u Rumuniji, kojih je trenutno oko 92.000. Bugarska takođe izvodi pripremne radove i čeka Ukrajince.
Međutim, nakon dolaska novih izbeglica, oni neće neće biti smešteni u hotele, kao dosad, nego najpre odlaze u privremeni centar u gradu Elhovo. Zatim će u roku od 30 dana biti prebačeni u državne prihvatne centre i moći će podneti zahtev za sticanje statusa izbeglica. Poljska je pripremila oko 100.000 mesta u prihvatnim centrima za novi talas izbeglica iz Ukrajine, dok Nemačka ubrzano gradi izbeglička naselja na mestu nekadašnjeg aerodroma Tegel u Berlinu, koja može primiti 3600 ljudi. Ministarstvo unutarnjih poslova Estonije veruje da bi do 75.000 Ukrajinaca moglo biti u zemlji do kraja 2023. godine. Trenutno je u zemlji 61.500 Ukrajinaca, no samo njih 37 posto dobilo je status privremene zaštite. Zasad je samo Češka rekla da ako rusko granatiranje ukrajinske kritične infrastrukture izazove novi talas izbeglica iz Ukrajine, zemlja će se s time teško nositi. Češko Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je da će Češka moći prihvatiti još pola miliona izbeglica iz Ukrajine, uz već prisutnih oko 400.000 Ukrajinaca.
PROČITAJTE JOŠ:
Najgora zima
Ukrajinci koji nemaju mogućnosti otići iz zemlje pripremaju se za jednu od najgorih zima. Ukrajina ima manje od polovine rezervi gasa potrebnih da sigurno prebrodi zimu. Gas koji je uvozila iz Evropske unije prestao je teći jer se njeni evropski saveznici suočavaju s vlastitom energetskom krizom. Ukrajina se već suočava s temperaturama koje noću padaju ispod nule, a stotine hiljada ljudi mora pronaći način kako da utone u san bez ikakvog izvora grejanja. Ljudi koji žive u kućama skupljaju drva za ogrev, ali im problem stvaraju mine i neeksplodirane granate postavljene po šumama. Oni koji žive u stanovima vodu moraju nositi uz stepenice jer nema struje i liftovi ne rade. Opštine smanjuju potrošnju električne energije u svojim zgradama, javnom prevozu i gradskoj rasveti.
Cilj je Rusije ostaviti milione ljudi bez resursa da se nose s hladnoćom. Kremlj se nada da će napadima na kritičnu infrastrukturu izazvati humanitarnu krizu i da će novi talas izbeglica podstaći napetosti unutar EU i smanjiti podršku koju evropske države šalju Ukrajini. Evropske zemlje sada traže način kako da se suprotstave ruskim naporima da pretvore izbeglice u sredstvo pritiska.
BONUS VIDEO: Haos na samitu G20: Rusija gubi i tradicionalne saveznike, Britanija poslala brutalnu poruku Putinu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
