0
Natalija Samsonova kaže da zamišlja prigušene vriske zarobljenih ispod ruševina, vatru i miris dima, tugu majke koja je izgubila muža i dete ispod ruševina zgrade u Dnjepru koju je bombardovala Rusija. Ona zamišlja da ne može da diše. Zato je ona ovde, kod statue ukrajinske pesnikinje Lesje Ukrainke, uglavnom nepoznatog spomenika skrivenog među moskovskim brutalističkim stambenim blokovima koji je ugostio tajni antiratni spomenik u vreme kada se malo ko u Rusiji usuđuje da protestuje protiv sukoba.
„Ne znam šta drugo mogu da uradim… Htela sam da pokažem da nisu svi ravnodušni na rat i da neki ljudi još uvek imaju savest“, kaže ona, a oči joj se pune suzama. To je drugi put da se vratila da položi cveće na improvizovani spomen-obeležje žrtvama napada 14. januara u kojem je poginulo 46 ljudi, a ranjeno više od 80. Prolazi pored njega kada dođe u posetu svojoj majci, koja živi u blizini.
Ovo je najbliže što je Rusija ovih dana došla do antiratnih demonstracija. Dok je najava Vladimira Putina o invaziji na Ukrajinu izvela hiljade ljudi na ulice prošlog februara, vlada je metodično suzbila javno neslaganje, hapseći hiljade i pritiskajući mnoge da pobegnu iz zemlje.
Sada, više od 10 dana nakon raketnog udara na Ukrajinu, veliki broj Moskovljana i dalje dolazi da oda poštu poginulima. Starac se nemo klanja statui i prekrsti se dok prolazi. Vraćajući se ove nedelje sa nastave, Ilja, učenik, sagnuo se da pročita spomenice ostavljene na statui.
Oni su uključivali sliku uništene zgrade u Dnjepru i znak na kojem je pisalo: „Ukrajina, mi smo uz tebe!“
Ali većina ljudi prođe i odmahne novinaru koji postavlja pitanja o ratu. Danima je pored statue parkiran policijski automobil sa svetlima, upozoravajući one koji su spremni da odaju počast pretnjom hapšenja ili još gore.
„Nema mesta da se suprotstavimo, pa čak ni da tugujemo ili da se molimo za mrtve“, kaže Ilja, pokazujući na dvojicu oficira koji stoje pored statue. „Pritisak… je prevelik. Eksplodiraće.“
To nije prazna pretnja. Prošle nedelje, žena je uhapšena u blizini statue jer je držala tablu na kojoj je pisalo „Ukrajina nije naš neprijatelj, oni su naša braća“. Sud je u petak potvrdio hapšenje Ekaterine Varenik zbog „opiranja hapšenju“.
„Sve sile zla bile su danas protiv Ekaterine“, rekao je njen advokat.
‘Ukraine is not our enemy’: Russians risk arrest to honour victims of war https://t.co/Xv6n3jzPWf
— The Observer (@ObserverUK) January 28, 2023
Kako se ruska invazija na Ukrajinu približava svojoj prvoj godišnjici, čini se da je Kremlj rezigniran da uroni dublje u rat koji je već ostavio desetine hiljada mrtvih.
Prošle nedelje zapadne zemlje odobrile su paket vojne pomoći koji će poslati stotine oklopnih vozila, kao i glavne borbene tenkove Leopard i Abrams, kao jasan signal da je Zapad posvećen pomoći Ukrajini da se odbrani i povrati svoju teritoriju od ruske okupacije.
Veruje se da je više od 100.000 ruskog vojnog osoblja ubijeno ili ranjeno od početka sukoba, što je dovelo do prve mobilizacije zemlje od Drugog svetskog rata. Stotine hiljada je poslato na vojnu obuku i eventualno raspoređivanje u Ukrajinu, dok je stotine hiljada pobeglo iz zemlje da bi izbegli regrutaciju. Priča se o drugoj mobilizaciji u narednim mesecima.
Rusija je odbacila obećanja o vojnoj pomoći, optužujući zapad za „direktnu umešanost“ u sukob, rekavši da „tenzije eskaliraju“. Što se tiče tenkova, portparol Kremlja je rekao da će oni „goreti kao i ostali“.
Veruje se da obe strane testiraju šansu za novu ofanzivu na proleće za koju se nadaju da će dovesti do odlučujućeg prodora. Unapred, Rusija je nastavila svoju strategiju lansiranja salve navođenih projektila i „samoubilačkih“ bespilotnih letelica kako bi gađali civilnu infrastrukturu, prekidajući struju i toplotu u ukrajinskim gradovima usred temperatura ispod nule.
PROČITAJTE JOŠ:
Bila je to neprecizna protivbrodska raketa Ks-22 koja je udarila u stambeni blok u Dnjepru 14. januara popodne u jednom od najsmrtonosnijih pojedinačnih udara od početka rata. Proruski aktivisti koji vrebaju ožalošćene na improvizovanom memorijalu u Moskvi ponovili su zvanično objašnjenje: da je projektil pogodio zgradu samo zato što ju je pogodila ukrajinska protivvazdušna odbrana.
Kao odgovor na napad, male grupe Rusa počele su da organizuju spomenike u gradovima širom zemlje: kod statue ukrajinskom piscu Tarasu Ševčenku u Sankt Peterburgu, bisti istom piscu u južnom Krasnodaru i kod spomenika žrtvama političke represije u uralskom gradu Jekaterinburgu. Opštinske službe rutinski čiste spomenike, ali se memorijali ponovo pojavili sledećeg dana.
Dok Samsonova govori, dva policajca gledaju iz svog automobila, podsećanje da čak i ovako bezazlen razgovor o ratu vlada doživljava kao pretnju.
„Ovo je najmanje što čovek može da uradi“, kaže Samsonova. „Da budem osoba, da izrazim saučešće. Bojim se da što duže ovo traje, više će ljudi zaboraviti šta znači biti osoba.”
BONUS VIDEO: U napadu na Dnjepar 14 povređenih
