0
Ukrajina je nekada posedovala sovjetsko nuklearno oružje i mehanizam korišćenja istog na svojoj teritoriji. Sada kada je rat u Ukrajini ušao u drugu godinu, a ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi saradnici ne prezaju da prete upotrebom nuklearnog oružja, ponovo su isplivale informacije o tome kako se Ukrajina odrekla svog nuklearnog arsenala još 1994. godine. Nakon toga, brojni izazovi su naterali tamošnje političare da pomisle kako su u ovom slučaju "strašno pogrešili".
Zajedno sa Rusijom, Ukrajina je držala jedinstvo bivšeg Sovjetskog Saveza, ali je njeno stanovništvo velikom većinom glasalo za nezavisnost 1991. godine, što je okončalo svaku realnu šansu da Sovjetski Savez ostane zajedno čak i u ograničenom obimu.
Ukrajinsko proglašenje nezavisnosti podržalo je više od 90 odsto birača koji su za prvog predsednika zemlje postavili Leonida Kravčuka, predsednika parlamenta. Predsednici Belorusije, Rusije i Ukrajine su na sastancima u Brestu 8. decembra i u Alma Ati 21. decembra formalno raspustili Sovjetski Savez i formirali Zajednicu nezavisnih država (ZND).
Bivši Sovjetski Savez je imao svoj nuklearni program proširen na samo četiri svoje republike: Belorusiju, Kazahstan, Rusiju i Ukrajinu. Nakon njenog raspada 1991. godine, Ukrajina je postala treća najveća nuklearna sila u svetu i držala je oko jedne trećine bivšeg sovjetskog nuklearnog oružja, sistema isporuke i značajnih sredstava za dizajn, znanje i proizvodnju. Ukrajina je nasledila oko 130 interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) UR-100N sa po šest bojevih glava, 46 interkontinentalnih balističkih raketa UR-100N, 46 ICBM RT-23 Molodec sa po deset bojevih glava, kao i 33 teška bombardera, ukupno oko 1.700 nuklearnih bojevih glava, ostalo je na teritoriji Ukrajine.
Formalno, ovo oružje je kontrolisala Zajednica nezavisnih država, posebno Rusija koja je imala sekvencu lansiranja i operativnu kontrolu nuklearnih bojevih glava i njenog sistema naoružanja. Ukrajina je 1994. godine postigla dogovor da prenese i uništi ovo oružje i postane članica Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (NPT).
Denuklearizacija
Teoretičar međunarodnih odnosa i profesor Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer objavio je članak koji uključuje njegovo predviđanje da će Ukrajina bez ikakvog nuklearnog odvraćanja verovatno biti podvrgnuta agresiji Rusije, ali je to u to vreme bilo gledište uglavnom manjine.
Studija objavljena 2016. godine u časopisu Vorld Affairs tvrdi da, po mišljenju autora, denuklearizacija Ukrajine nije bila „glupa greška“ i da je nejasno da bi Ukrajini bilo bolje kao nuklearnoj državi. Studija je tvrdila da je pokušaj ukrajinske nezavisnosti bio sa ciljem da se ona učini nenuklearnom državom. Prema mišljenju autora, Sjedinjene Države takođe ne bi učinile Ukrajinu izuzetkom kada je u pitanju denuklearizacija drugih postsovjetskih država kao što su Belorusija i Kazahstan.
Ukrajina je preuzela „administrativnu kontrolu“ nad sistemima za isporuku oružja i sprovela mere da spreči Rusiju da ih koristi, ali bi morala da potroši 12 do 18 meseci da uspostavi punu operativnu kontrolu nad svojim nuklearnim arsenalom. ICBM su takođe imale domet od 5.000–10.000 km (prvobitno ciljane na Sjedinjene Države), što je značilo da su mogle da budu ponovo ciljane samo da pogode ruski daleki istok.
Sovjetske krstareće rakete sa vazdušnim lansiranjem (ALCM) je onesposobila ruska vojska tokom raspada Sovjetskog Saveza, ali čak i da su ih Ukrajinci rekonfigurisali i naterali da rade, malo je verovatno da bi imali odvraćajući efekat. Da je Ukrajina odlučila da uspostavi potpunu operativnu kontrolu nad svojim nuklearnim oružjem, suočila bi se sa sankcijama Zapada, a možda čak i sa povlačenjem diplomatskog priznanja od strane Sjedinjenih Država i drugih NATO saveznika.
Ukrajina bi se takođe verovatno suočila sa uzvratnom akcijom Rusije. Ukrajina bi se takođe mučila sa zamenom nuklearnog oružja kada mu je istekao životni vek, pošto Ukrajina nije imala program nuklearnog oružja. U zamenu za odustajanje od nuklearnog naoružanja, Ukrajina je dobila finansijsku kompenzaciju, kao i bezbednosna uveravanja Budimpeštanskog memoranduma.
U decembru decembra 1994. godine, lideri Ukrajine, Rusije, Britanije i Sjedinjenih Država potpisali su memorandum o pružanju bezbednosnih garancija Ukrajini u vezi sa njenim pristupanjem NPT kao državi koja nema nuklearno oružje.
Uklanjanje sovjetskog nuklearnog oružja
Ruske snage su povukle nuklearno oružje i sisteme za isporuku sa poluostrva Krim nakon raspada Sovjetskog Saveza, sredinom 1990-ih, sa izuzetkom nekih nuklearnih brodova i podmornica Crnomorske flote stacioniranih u skladu sa sporazumima sa Ukrajinom.
Nakon aneksije 2014. godine, Ruska Federacija je ponovo rasporedila nuklearno oružje na poluostrvu, uključujući protivvazdušne rakete S-300, a kasnije bombardere Tu-22M3 Backfire i balističke rakete Iskander-M. U 2020., zvaničnik ukrajinskog NSDC-a je izjavio da je Rusija uradila radove na sovjetskom skladištu nuklearnog oružja Feodosija-13 u Krasnokamjanki (Kiziltaš) i da je dodala nove tunele bazi nuklearnih podmornica u Balaklavi.
Aneksija Krima 2014. godine
Uprkos tvrdnji o ruskoj aneksiji Krima, koju je Generalna skupština UN odbacila kao nevažeću, Vlada Ukrajine je 2014. godine ponovo potvrdila svoju odluku iz 1994. da pristupi Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja kao država koja ne poseduje nuklearno oružje.
Pavlo Rizanenko, član ukrajinskog parlamenta, rekao je za USA Tudej da će Ukrajina možda morati da se naoruža sopstvenim nuklearnim oružjem ako Sjedinjene Države i drugi svetski lideri ne održe svoj deo sporazuma.
„Odustali smo od nuklearnog oružja zbog ovog sporazuma. Sada u Ukrajini postoji snažan osećaj da smo napravili veliku grešku“, naveo je on.
„U budućnosti, bez obzira na to kako se situacija reši, na Krimu nam je potrebna mnogo jača Ukrajina. Ako imate nuklearno oružje, ljudi ne upadaju kod vas“, istakao je Rizanenko.
U julu 2014. ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da njegova zemlja ima pravo da brani Krim nuklearnim oružjem, a u martu 2015. predsednik Putin je rekao da je tokom invazije na Krim bio spreman da stavi nuklearne snage u stanje pripravnosti. Otprilike u isto vreme, zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da Rusija ima pravo da rasporedi nuklearno oružje na poluostrvu, koje je međunarodno priznato kao ukrajinska teritorija.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
2
Nove tenzije sa Rusijom i krvavi rat
U februaru 2022. godine, tokom ruske invazije na Ukrajinu, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je ponovo pokrenuo pitanje nuklearnog arsenala, sugerišući da bi Ukrajina potencijalno smatrala Budimpeštanski memorandum nevažećim ako se ne ispune njene bezbednosne garancije.
Teorija zavere o biološkom oružju
U martu 2022. godine, tokom ruske invazije na Ukrajinu, ruski zvaničnici su lažno tvrdili da su javne zdravstvene ustanove u Ukrajini „tajne biolaboratorije koje finansiraju SAD“ koje navodno razvijaju biološko oružje, što je više medijskih kuća, naučnih grupa i međunarodnih tela razotkrilo kao dezinformacije. Tvrdnju su pojačali kinesko Ministarstvo spoljnih poslova i kineski državni mediji, a takođe ju je promovisao Kjuanon i dobila je podršku među ekstremno desničarskim grupama u SAD.
Ruski naučnici, unutar i van Rusije, javno su optužili rusku vladu da laže o dokazima za tajne „laboratorije za biološko oružje“ u Ukrajini, rekavši da dokumenti koje je predstavilo Ministarstvo odbrane Rusije opisuju patogene prikupljene za istraživanje javnog zdravlja. Tvrdnju o „laboratorijama za biološko oružje“ takođe su opovrgle SAD, Ukrajina, Ujedinjene nacije, i Bulletin of the Atomic Scientists.
BONUS VIDEO: Putin o ratu Ukrajini