Foto: EPA-EFE/MIKHAIL KLIMENTYEV / RAMIL SITDIKOV /KREMLIN POOL / SPUTNIK, Konstantin Mihalchevskiy / Sputnik / Profimedia

U trenutku eskalacije sukoba između Rusije i Ukrajine, ponovo se javlja mogućnost da se u ovaj rat direktno uključi još jedna zemlja - Belorusija. Zapravo, čini se da je beloruski lider Aleksandar Lukašenko nikad bliži tome da donese odluku o ulasku u rat, koja je prema mišljenju mnogih na "stend baju" od prvog dana sukoba. Vojni analitičar Aleksandar Radić pojašnjava za "Novu" zbog čega ova odluka ne bi bila iznenađujuća i zbog čega je neophodnija Moskvi, nego Minsku.

Naime, Belorusija i Rusija su prošle nedelje potvrdile više vrsti vojne saradnje. Trupe ruskog lidera Vladimira Putina stigle su u susednu Belorusiju, i u nju prenele veliku količinu oružja. Takođe, ove dve zemlje su najavile da će održati zajedničke vojne vežbe u skorijoj budućnosti.

Vojnici će uglavom biti raspoređeni na graničnoj teritoriji Belorusije i Ukrajine, što povećava strepnju da će se ova država direktno uključiti u sukob. Pored toga, sam Lukašenko je isticao da je njegova zemlja direktno ugrožena od prisustva NATO oružja u Ukrajini.

Međutim, Radić smatra da Belorusija već jeste uključena u sukob, samo ne želi da to i zvanično-prizna.

Aleksandar Radić Foto: Nova S

„Oni od 24. februara svakako jasno stavljaju do znanja da jesu učesnici sukoba, ali ne i da ne učestvuju direktno. Na kraju krajeva, deo ruskih snaga je u Ukrajinu krenuo direktno iz Belorusije. Tačnije, odatle su leteli borbeni avioni. Dakle, ni do sada Belorusija nije bilo suzdržana, ali nije ni direktno angažovala svoje snage“, kaže naš sagovornik.

Zvanični ulazak u rat takođe bi ne bi bio najavljen, već bi beloruske trupe iznenadno ušle na teritoriju Ukrajine. Kako kaže Radić, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu je sada neophodno da pokaže svetu da ima saveznike.

„Bataljon ili dva ne bi promenio situaciju na frontu. Međutim, postoje ozbiljni razlozi zašto bi Belorusija mogla da se uključi u rat. Na nju se vrši ozbiljan pritisak, Putinu je neophodno proširenje linije fronta, kao i da proširi krug političkih saradnika i pokaže da nije sama“, kaže analitičar i dodaje da bi ovaj potez radikalizovano odnos prema NATO-u sa jedne strane, a sa druge bar prividno olakšao pozicije Rusije.

Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin Foto:EPA-EFE/MIKHAIL KLIMENTYEV

Istovremeno, moglo bi se reći da beloruski predsednik Aleksandar Lušaneko sada vuče ovakve poteze kako bi vratio dug iz 2020. godine svom kolegi Vladimiru Putinu.

„Ovo determinira iz događaja od pre dve godine. Naime, sve do izbora iz 2020. Lukašenko je koketirao sa Zapadom, tražio je neke nove pristupe, neka nova rešenja. Međutim, kako su spekulacije o izbornoj krađi izazvale opštu političku krizu i masovne proteste na koje je Lukašenko odgovorio prekomernom silom, Zapad je prekinuo bilo kakvu saradnju sa njim. Tada je jedino utočište za Lukašenka je bio zagrljaj Moskve. Putin je „dokazao prijateljstvo“ učešćem na vojnim vežbama Slovensko brastvo, na kojima je trebalo da učestvuje i Srbija“, ističe Radić.

Reč je o vojnim vežbama na kojima je na kraju Srbija otkazala učešće, iako je planirano da pošalje svega 60 vojnika, što je mizerno mali broj ukoliko se u obzir uzme to da ih je na vojnoj vežbi učestvovalo nekoliko hiljada. Rusija, je sa druge strane, poslala više vojnika nego što je prvobitno planirano.

„Koliko je ovo bila osetljiva odluka pokazuje to što je Srbija tada prekinula vojnu saradnju sa svim zemljama na period od šest meseci, kako ne bi naljutila ni Istok ni Zapad. Time je Rusija pokazala da čvrsto stoji iza Lukašenka“, kaže naš sagovirnik i dodaje da je tada najznačajnija poruka poslata NATO-u.

Naime, Rusija i Belorusija su tada pokazale scenario prema kom bi NATO izvršio prodor na teritoriju jedne od ove dve zemlje.

Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin Foto: Sputnik/Mikhail Klimentyev/Kremlin via REUTERS

„Prikazana je vojna strategija „potkovica“ – odnosno taktika koja se sastoji od toga da ruske i beloruske strane nadmudre i opkole trupe Alijanse. Tada je učestvovalo u njoj 6.000 vojnika. Sada dve godine kasnije, isti broj vojnika – 6.000 njih „sasvim slučajno“ baš kao i tada stiže u Belorusiju. Tako se zapravo situacija iz 2020. aktuelizuje“, kaže Radić dodaje da postoje dve percepcije posmatranja ove situacije.

Kako ističe, iz percepcije Rusije i Belorusije se priprema odbrana od Agresija NATO, dok se iz percepcije NATO-a proširuju tenzije u regionu, kao i linija fronta razdora.

Pročitajte još:

„Konkurentno, najbliže NATO članice, pribaltičke države i Poljska bi se time osetile direktno ugroženo od strane Belorusa i tu bi se stario visok nivo tenzija“, kaže naš sagovirnik.

Ipak, zaključuje da iako je ruska invazija svakako već izazvala trajnu duboku destabilizaciju sveta kakvog znamo, ulazak Belorusije neće radikalno promeniti trenutni tok rata.

BONUS VIDEO Ruske vojne trupe stigle u Belorusiju

Komentari

Svi komentari (0)