U Briselu se šuška o nezamislivom scenariju: "Ovo je možda kraj"

Međutim, sada, u prvom mesecu svog novog mandata, Tramp je toliko uzdrmao temelje evroatlantske alijanse da neki otvoreno sumnjaju da li će NATO kakav jeste opstati. Jer današnja Amerika je, sudeći po javnim izjavama Donalda Trampa, sve više saveznik Rusije, a sve manje Evrope. Američki predsednik smatra Ukrajinu odgovornom za početak rata, a ne Rusiju. Iz Amerike mešanje u izborne procese sada dolazi u Evropu. Ovako dramatičan zaokret u Vašingtonu podstakao je mnoge sadašnje i buduće evropske lidere da upozore da SAD više uopšte ne mari za Evropu.

Kapaciteti EU

Sada su evropski lideri započeli konsultacije o tome kako da ojačaju odbrambene kapacitete EU, čime bi se ojačao i evropski deo NATO-a. To se može postići povećanjem ulaganja u nacionalnu odbranu svih zemalja, a EU bi dozvolila i prekoračenje pravila o dozvoljenom deficitu ako bi se ta sredstva koristila za odbranu. EU bi takođe mogla da koordinira zajedničku nabavku oružja i za to je stvorila poseban fond, piše Jutarnji list.

A investicije bi se povećale ne samo za preko dva procenta BDP-a, već znatno iznad toga. Stručnjaci kažu da nije nemoguće da EU bez američke pomoći postigne takvu vojnu moć za odbranu od Rusije. „Ako je EU ekonomski više od deset puta jača od Rusije, zašto takva ekonomija ne bi pomogla i u jačanju njene vojske?“ rekao je jedan stručnjak za odbranu koji je ranije radio za strukture NATO-a.

Ova veća ulaganja Evropljana u odbranu trebalo bi da zadovolje Ameriku. Ali sada je pitanje da li Amerika deli vrednosti sa svojim evropskim saveznicima i da li će oni ostati politički saveznici. Jer NATO je pre svega politički savez, pa tek onda, na osnovu političke volje, vojno deluje. Ako će SAD imati tako blag odnos prema Rusiji, dajući Rusiji moć da utiče na unutrašnje odluke NATO-a, onda će se kao problem u transatlantskim odnosima pojaviti i političke razlike, a ne samo veliki jaz u vojnoj moći koji je stvorio takvu zavisnost Evrope od SAD.

Francuska je preuzela vodeću ulogu u koordinaciji akcija ne samo članica EU već i saveznika koji se ne slažu sa Trampom, poput Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade i Norveške. Nemačka će, kako je nagovestio budući kancelar Merc, snažno podržati napore za jačanje evropske odbrane, prihvatajući da Francuska i Britanija, kao jedine evropske nuklearne sile, igraju glavnu ulogu u tome. Kada im se doda ekonomska moć Nemačke, šanse za uspeh su veće. Ove diskusije će se postepeno kretati ka EU, gde je za 6. mart zakazan specijalni samit šefova država ili vlada na tu temu.

Evropljani se moraju pripremiti da popune prazninu koja bi nastala eventualnim povlačenjem američkih trupa iz Evrope. Jer, iako NATO kaže da nije primetio „indikacije da bi SAD dramatično promenile svoje prisustvo u Evropi ili svoju posvećenost obavezama prema NATO-u“, ništa nas u ponašanju SAD više ne može iznenaditi. Francuska i Britanija bi obezbedile takozvano „nuklearno odvraćanje“ ukoliko bi se Amerikanci postepeno povukli.

Južne zemlje

I druge evropske zemlje, posebno one na jugu, takođe bi dale veći broj vojnika u zemlje koje se graniče sa Rusijom, a to su Poljska, Rumunija, Finska i baltičke zemlje. Konsultacije o tome se sada vode ubrzanim tempom, zbog Trampovog nepredvidivog ponašanja. Ali bez obzira na verbalnu eskalaciju odnosa Trampa i njegovih saradnika prema svim saveznicima, Brisel se i dalje nada da će se nova američka administracija „opametiti” i sačuvati jedinstvo NATO-a.

Ako ovakva retorika iz Vašingtona ne utihne, pitanje je kakav će biti NATO do sledećeg samita 24. juna u Hagu. Na treću godišnjicu početka ruske agresije na Ukrajinu, jasno je primetno da Vašington i njegovi saveznici idu u suprotnom smeru kada je Rusija u pitanju. Dok Tramp gradi odnose sa Putinom i zagovara povratak Rusije u G-20, EU usvaja nove sankcije. Ovo je bilo nezamislivo do pre mesec dana.