"Turski Gandi" izlazi na crtu "sultanu": Erdogan će se uskoro suočiti sa najvećim izazovom karijere koji može da promeni sliku sveta

Izbori će uticati na bezbednost u Evropi i na Bliskom istoku. Ko je bude izabran moraće da definiše: ulogu Turske u NATO savezu, njen odnos sa SAD, EU i Rusijom, migracionu politiku, ulogu Ankare u ratu u Ukrajini, i kako se nositi sa tenzijama u istočnom Mediteranu. Očekuje se da će glasanje 14. maja biti najžešća bitka  u Erdoganovoj 20-godišnjoj vladavini - dok se zemlja bori sa godinama lošeg ekonomskog upravljanja i posledicama razornog zemljotresa, prenosi Politiko.On će se suočiti sa opozicijom koja stoji iza Kemala Kiličdaroglua, zvanog „Turski Gandi“, koji obećava velike promene. Ankete pokazuju da je Kiličdaroglu ostvario prednost, ali Erdogan je okoreli borac, koji iza sebe ima punu moć države i njenih institucija.

„Doćiće do promene od autoritarne vladavine jednog čoveka ka nekoj vrsti timskog rada, što je mnogo demokratskiji proces“, rekao je Unal Čevikoz, glavni savetnik za spoljnu politiku Kiličdaroglua za Politiko.Evo ključnih spoljnopolitičkih tema koje su u igri za izbore koji se održavaju u maju ove godine.Pregovori o odnosima EU i TurskeTurska opozicija je uverena da može da odmrzne pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, koji su u zastoju od 2018. zbog demokratskog nazadovanja zemlje.Opozicioni tabor takođe obećava da će sprovesti odluke Evropskog suda za ljudska prava koje pozivaju na oslobađanje dvojice najpoznatijih Erdoganovih zatvorenika: ko-lidera prokurdske Narodne Demokratske partije Selahatina Demirtaša i branioca ljudskih prava Osmana Kavale.

„Ovo će jednostavno dati poruku svim našim saveznicima i svim evropskim zemljama da se Turska vratila na pravi put demokratije“, rekao je Čevikoz.Međutim, čak i pod novom administracijom, zadatak ponovnog otvaranja pregovora o pristupanju Turske EU je težak. Antizapadno osećanje u Turskoj je veoma snažno u političkom spektru, tvrdi Volfango Pikoli, suosnivač kompanije za analizu rizika Teneo.„Spoljna politika će zavisiti od koherentnosti koalicije. Ovo je koalicija partija koje nemaju ništa zajedničko osim želje da se otarase Erdogana. Oni imaju sasvim drugačiju agendu i to će imati uticaja na spoljnu politiku", naveo je on.Evropa takođe izgleda nespremna da se nosi sa novom Turskom.„Oni su navikli na ideju o nesvrstanoj Turskoj, koja je odstupila od normi i vrednosti EU i ide svojim putem“, rekao je Asli Ajdintašbaš, gostujući saradnik u Brukingsu.

NATO i SADNakon što je prvobitno nametnula veto, Turska je konačno dala zeleno svetlo za članstvo Finske u NATO 30. marta.Ali opozicija takođe obećava da će ići dalje i pustiti Švedsku u NATO.

Reizabrani Erdogan bi se takođe mogao osećati dovoljno ovlašćenim da pusti Švedsku u NATO, tvrde mnogi insajderi. NATO saveznici su ipak odigrali značajnu ulogu u pomoći u zemljotresima. Portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin kaže da vrata Švedskoj nisu zatvorena, ali insistira da je odgovornost na Stokholmu da odredi kako će se stvari dalje odvijati.Vojni odnosi Turske sa SAD su se naglo pogoršali 2019. godine kada je Ankara kupila raketni sistem S-400 ruske proizvodnje, potez za koji su SAD rekle da bi ugrozio NATO avione koji lete iznad Turske. Kao odgovor, SAD su izbacile Ankaru iz programa borbenih aviona F-35 i uvele sankcije turskoj odbrambenoj industriji.Sastanak krajem marta između Kiličdaroglua i američkog ambasadora u Ankari Džefa Flejka razbesneo je Erdogana, koji je to video kao intervenciju na izborima i obećao da će „zatvoriti vrata“ američkom izaslaniku.„Moramo da naučimo Sjedinjene Države lekciju na ovim izborima“, rekao je biračima gnevni predsednik. U svojoj političkoj platformi, opozicija jasno ukazuje na svoju želju da se vrati programu F-35.Rusija i rat u UkrajiniNakon ruske invazije na Ukrajinu, Turska se predstavljala kao posrednik. Ona nastavlja da isporučuje Ukrajini oružje - bespilotne letelice Bajraktar, ali i odbija da uvede sankcije Rusiji. Takođe je posredovala u sporazumu UN-a koji omogućava da ukrajinski izvoz žitarica prolazi kroz blokirano Crno more.

Erdogan sada sugeriše da bi Turska mogla da bude prva članica NATO koja će ugostiti ruskog predsednika Vladimira Putina.„Možda postoji mogućnost“ da Putin otputuje u Tursku 27. aprila na otvaranje prvog nuklearnog reaktora u zemlji koji je izgradila ruska državna nuklearna energetska kompanija Rosatom, rekao je on.Odnos Turske sa Rusijom je u velikoj meri vođen odnosom Putina i Erdogana i to treba da se promeni, tvrde analitičari.

Sirija i migracijeUloga Turske u Siriji u velikoj meri zavisi od toga kako može da reši pitanje Sirijaca koji žive u Turskoj, kaže opozicija.Turska je domaćin za oko četiri miliona Sirijaca, a mnogi Turci, koji se bore sa velikom krizom troškova života, postaju neprijateljski raspoloženi. Kiličdaroglu je obećao da će stvoriti mogućnosti i uslove za dobrovoljni povratak Sirijaca.„Naš pristup bi bio da rehabilitujemo sirijsku ekonomiju i da stvorimo uslove za dobrovoljni povratak“, rekao je Čevikoz, dodajući da bi to zahtevalo međunarodnu podelu tereta, ali i uspostavljanje dijaloga sa Damaskom.Erdogan takođe pokušava da uspostavi zbližavanje sa Sirijom, ali sirijski predsednik Bašar el Asad kaže da će se sastati sa turskim predsednikom tek kada Ankara bude spremna da u potpunosti povuče svoju vojsku iz severne Sirije.„Nova turska vlada će biti spremnija da se u suštini rukuje sa Asadom. Ali ovo će ostati problematično pitanje jer će na strani Sirije postojati uslovi za ovu normalizaciju", rekao je Ulgen.

Grčka i istočni MediteranTurska je poslednjih meseci pojačala svoju agresivnu retoriku protiv Grčke, a Erdogan je čak upozorio da bi projektil mogao da pogodi Atinu.Ali brza reakcija grčke vlade i grčke zajednice na nedavne razorne zemljotrese u Turskoj i poseta grčkog ministra inostranih poslova Nikosa Dendijasa stvorili su novu pozadinu za bilateralne odnose.Dendias, zajedno sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom, najavio je da će Turska glasati za Grčku u svojoj kampanji za nestalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija za 2025-2026. i da će Grčka podržati tursku kandidaturu za Generalni sekretarijat Međunarodna pomorska organizacija.U još jednom znaku otopljavanja odnosa, grčki ministar odbrane Nikos Panagiotopulos i ministar za migracije Notis Mitarači posetili su Tursku ovog meseca, a turski ministar odbrane Hulusi Akar je rekao da se nada da će Mediteran i Egejsko more biti „more prijateljstva“ između dve zemlje. Akar je rekao da očekuje moratorijum sa Grčkom na vojne i vazduhoplovne vežbe u Egejskom moru između 15. juna i 15. septembra.„Obe zemlje će imati izbore, a verovatno će ih imati istog dana. Dakle, ovo će otvoriti novi horizont pred obema zemljama“, rekao je Čevikez.Što se Kipra tiče, Čevikoz je rekao da je važno da Atina i Ankara ne intervenišu u unutrašnju politiku Kipra i da „dva naroda na ostrvu treba da dobiju priliku da bilateralno sagledaju svoje probleme“.

Međutim, analitičari tvrde da su Grčka, Kipar i istočni Mediteran fundamentalni za spoljnu politiku Turske i da se neće mnogo promeniti sa drugom vladom.BONUS VIDEO: Putin obišao ruske vojnike na prvoj liniji fronta u Ukrajini

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apputinuiznenadnojposetiukrajinigp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5834804"]