Tramp predao štafetu Erdoganu? Kako se Turska ponovo našla u ulozi mirotvorca i koji su njeni ciljevi

Erdogan je pozdravio Putinovu spremnost za nastavak dijaloga u Istanbulu, naglasivši da bi sveobuhvatni prekid vatre otvorio vrata ka trajnom miru.

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se ukrajinski i ruski pregovarači spremaju za novu rundu razgovora zakazanu za četvrtak u Istanbulu, a mogućnost ličnog susreta između Putina i Volodimira Zelenskog dodatno podiže očekivanja.

Ponudi Erdogana da bude domaćin novih pregovora prethodio je razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Sa povratkom Trampa na čelo Amerike, Ankara se nada prijateljskijem odnosu sa Vašingtonom, iako je upravo republikanski predsednik uveo sankcije Turskoj krajem 2020. godine zbog kupovine ruskog raketnog sistema S-400.

Tramp, koji je svoj odnos sa Erdoganom tokom prvog predsedničkog mandata opisivao kao „izvanredan“, izjavio je da će dve zemlje sarađivati na okončanju rata u Ukrajini.

„Radujem se saradnji sa predsednikom Erdoganom na okončanju ovog apsurdnog, ali smrtonosnog rata između Rusije i Ukrajine – ODMAH!“, napisao je Tramp. Predsedništvo Turske saopštilo je da Erdogan pozdravlja američke napore za okončanje rata.

Sada se čini da je možda Tramp, koji je najavljivao ekspresno rešenje rata u Ukrajini, predao štafetu Erdoganu.

Turska – posrednik sa globalnom reputacijom

Turska se u poslednjoj deceniji profilisala kao nezaobilazan akter u međunarodnim medijacijama.

Od rešavanja kriza u Etiopiji i Somaliji, nuđenja posredništva između Palestine i Izraela, preko pomoći u razmeni zarobljenika između SAD i Rusije, do stabilizacije odnosa na Balkanu – Ankara pokušava da izgradi imidž pouzdanog i nepristrasnog posrednika.

Najveći diplomatski uspeh zabeležen je jula 2022, kada je uz posredstvo UN dogovoren „Inicijativa za žito Crnog mora“, čime je omogućeno izvoženje ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda uprkos ratnim dešavanjima. Erdoganov susret sa Zelenskim u Lavovu i otvoreni kanali sa Moskvom dodatno su osnažili Tursku kao jedinstvenog posrednika.

Da li je Turska neutralna u pregovorima?

Ipak, pitanje je koliko Turska može da bude neutralna u pregovorima, naročito kad se uzmu u obziri njeni interesi kod zaraćenih strana.

Na Južnom Kavkazu, Turska je imala značajan uticaj na višedecenijski spor između Azerbejdžana i Jermenije oko Karabaha, s tim što je bila defakto na strani Azerbejdžana.

U septembru 2023. godine, Azerbejdžan je povratio kontrolu nad Karabahom kroz brzu vojnu kampanju koja je trajala 44 dana.

Turska je igrala ključnu podršku tokom celokupnog sukoba, pružajući obimnu saradnju u odbrambenoj industriji, transfere tehnologije i stratešku diplomatsku podršku, što je značajno doprinelo vojnom uspehu Azerbejdžana i kasnijim mirovnim naporima.

Igra balansiranja između Moskve i Kijeva

Turska je od početka sukoba zauzela specifičnu poziciju – vojno je pomagala Ukrajini, isporučujući borbene dronove Bajraktar, dok je u isto vreme održavala ekonomske i političke odnose sa Rusijom. Ankara nije uvela sankcije Moskvi, sarađuje sa Rusima na izgradnji nuklearne centrale i često se optužuje za omogućavanje ruskog finansijskog zaobilaženja sankcija.

Ovakav balans neretko izaziva sumnje Zapada u Erdoganovu iskrenost, pogotovo s obzirom na njegovo odupiranje proširenju NATO-a i zadržavanje ruskog protivvazdušnog sistema S-400. Međutim, Ankara koristi ove protivrečnosti kako bi sebe predstavila kao jedinu silu sposobnu da komunicira sa svim stranama u sukobu.

Motivacija Ankare: Mir ili strateška korist?

Iako Erdogan javno podržava teritorijalni integritet Ukrajine i mirovne napore, mnogi analitičari veruju da Turska koristi sukob kako bi ostvarila veće ciljeve – moguće koncesije poput proširenja carinskih i viznih olakšica sa Zapadom. Ankara istovremeno želi da pojača svoj značaj u očima NATO-a, ali i da ne naruši unosne energetske i ekonomske veze sa Moskvom, navodi Fondacija za odbranu demokratije.

U tom kontekstu, Turska se nudi kao alternativa SAD-u u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, posebno u svetlu povratka Donalda Trampa na vlast i njegove politike "Amerika na prvom mestu".