1
Jučerašnji bombaški napad u Istanbulu verovatno je uništio šanse Švedske i Finske da postaju članice NATO saveza u skorijoj budućnosti. Odmah nakon eksplozije, Redžep Tajip Erdogan optužio je teroriste za napad na Tursku, a kasnije se ispostavilo da su njegovi navodi potvrđeni. Glavna osumnjičena za bombaški napad je Ahlam Albašir, koja je navodno priznala da je za eksploziju obučavala Radnička partija Kurdistana (PKK), koja je u Turskoj, SAD i EU označena kao teroristička organizacija. Upravo jako uporište PKK u Švedskoj je razlog zašto Erdogan nije želeo da glasa za članstvo ove zemlje u NATO.
Bombaški napad dogodio se juče oko 16.20 po lokalnom vremenu u najprometnijoj ulici u centru Istanbula. Mediji su prvo preneli da ima 11 povređenih, ali je taj broj tokom dana porastao na 81. Kako je saopštila turska policija, šest ljudi je ubijeno u napadu koji je „sultan“ Erdogan odmah ocenio kao teroristički čin.
On je u prvom obraćanju javnosti pomenuo misterioznu ženu koja je sedela na klupi 45 minuta, a potom pobegla i najavio da će policija ispitati njeno kretanje.
Ubrzo su društvene mreže preplavile njene fotografije, a turski ministar odbrane Sulejman Sojlu je saopštio da je 46 osoba uhapšeno u vezi sa napadom.
Jedna od njih je i misteriozna žena, a njen identitet je ubrzo otkriven. U pitanju je državljanka Sirije Ahlam Albašir, koja je u Tursku stigla samo zbog izvršenja zlokobnog zadatka.
Ona je navodno priznala da ju je PKK obučavala za specijalnog obaveštajnog oficira i da je ilegalno ušla u Tursku preko Afrin-Idliba da bi preduzela akciju.
Ministar unutrašnjih poslova je obećao osvetu, ali ova eksplozija predstavlja mnogo veću katastrofu nego što se u početku činilo.
Problemi za Tursku i Švedsku
Praktično od kako su čelnici Turske i Švedske podneli zahtev za članstvo u NATO savezu, zbog sve veće pretnje koja dolazi od Rusije, Erdogan se protivio njihovom prijemu.
Razlog je jednostavan, u Švedskoj postoji jaka baza Radničke partije Kurdistana (PKK).
POGLEDAJTE JOŠ:
Iako u Švedskoj i drugim nordijskim zemljama postoji velika kurdska dijaspora, PKK je u EU, SAD i Turskoj klasifikovana kao teroristička organizacija i nije joj dozvoljeno da deluje slobodno. Međutim, Turska traži od Švedske da preduzme jače mere protiv pripadnika PKK, kao i da prestane da finansira IPG – grupu za koju Ankara smatra da je pod direktnom kontrolom PKK.
Pored toga, bitan segment je i embargo na izvoz oružja, po kome Švedska i Finska ne bi mogle da isporučuju oružje Turskoj. U slučaju da ove dve zemlje ipak postanu članice, embargo nema racionalnu osnovu jer NATO članice sarađuju na odbrambenom polju.
Eksplozijom u centru Istanbula, za koju je odgovornost preuzela pripadnica PKK, Švedska i Finska nemaju čemu da se nadaju kad je reč o konačnom odobrenju Erdogana, bez čije saglasnosti ne mogu postati članice Alijanse.
BONUS VIDEO Hapšenje osumnjičenih za bombaški napad u Istanbulu
