Pandemija koronavirusa (COVID-19) zamrzla je planetu. Dok su ulice gradova u većini zemalja sveta puste, a na vratima škola, kafića, hotela, vise zaključani katanci, dok se ljudi sakriveni u kućama, jedva mogu videti i na prozorima, samo tri zemlje Evrope odlučile su se za drugačiju metodu, koja nažalost ne donosi rezultate i košta ih ljudskih života.
Zemlje Azije, Amerike i gotovo cele Evrope poslednjih nedelja su stale. Naime, vlasti su zavele metod masovne izolacije, kako bi se što pre suzbila pandemija podmuklog koronavirursa. Međutim, u Holandiji, Švedskoj, a do skoro i u Velikoj Britaniji, situacija je drugačija.
Zloslutna pandemija virusa korona, koja je čini se kolonizovala celu planetu, nije uspela da uplaši vlade pojedinih država. U ovim zemljama oživeo je fenomen „kolektivni imunitet“ (poznatiji kao imunitet krda). Ova mera podrazumeva situaciju u kojoj je na zarazu imuno dovoljno ljudi u populaciji jedne države, da ona tako prestane da se širi.
Oni koji podržavaju ovu metodu, tvrde da za kolektivni imunitet nije važno da li je imunitet nastao kao posledica vakcinacije ili zbog antitela ljudi koji su bolest preboleli. Važno je da su imuni. Što se infekcija novim virusom korona bude više širila, kažu, više će se ljudi oporavljati i biti imuno na buduću zarazu.
„Kada otprilike 70 odsto ljudi u populaciji stekne imunitet, izgledi za novu zarazu postaju sve manji jer je većina na virus već otporna. To nazivamo kolektivnim imunitetom“, smatra Martin Hiberd, infektolog s Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu.
Međutim njegove kolege, a ni stručnjaci, epidemiolozi u Srbiji, ne podržavaju mere kolektivnog imuniteta.
„Britansko udruženje imunologa je još pre izvesnog vremena izrazilo snažnu zabrinutost zbog ideje da se pandemija virusa SARS-CORONA-2, može suzbijati bez najstrožih mera prevencije, odnosno dopuštanjem njenog slobodnog širenja, razvijanja „kolektivnog imuniteta“. U svom saopštenju imunolozi su jednoglasno istakli, da isljučivo stroge preventivne mere mogu da sačuvaju ljudske živote i da bi dopuštanje ubrzanog prenošenja virusa ugrozilo ogroman broj osetljivih osoba i dovelo do kolapsa zdravstvenog sistema i društva u celini“, objašnjava za Nova.rs dr Srđa Janković, imunolog Univerzitetske dečje klinike Tiršova.
Inače, postojeći dokazi upućuju na to da u aktuelnoj pandemiji jedna zaražena osoba zarazi dve do tri druge. To znači da kad se ne bi preduzimale nikakve druge mere, kolektivni imunitet bi nastupio u trenutku kada između 50 i 70 odsto populacije postane imuno, a pitanje je koliko bi ljudi u međuvremenu bilo žrtvovano.
Niko ne zna kada bi jedna populacija mogla da stvori kolektivi imunitet i koliko dugo bi to trajalo, mesecima, godinama… Glavni britanski naučni savetnik ser Patrik Valans rekao je da u ovom trenutku „stavljanje apsolutnih vremenskih rokova na bilo šta nije moguće.“
U ovoj ostrvskoj državi živi više od 63 miliona stanovnika. Od početka pandemije do danas zaraženo je više od 8.000 ljudi, a umrlo je 427. Kratkoročna strategija Britanaca do nedavno je bila da suzbije broj slučajeva koliko je to moguće kako bi se sprečila preopterećenost bolnica, jer kako kažu, kad vam ponestane kreveta na intenzivnoj nezi, smrtnost odmah kreće da skače.
I tako dok su Evropljani sa kontinenta pozatvarali škole, uveli vanredna stanja i policijske časove, Velika Britanija, ali i Holandija i Švedska uvele su kontorverznu metodu, kojom planiraju da kod svojih državljana stvore kolektivni imunitet na korona virus. Gledajući statistike, ova metoda im se već obija o glavu.
Kako je broj umrlih u Britaniji naglo počeo da skače, premijer Boris Džonson se nedavno obratio javnosti i rekao da je možda potrebna „drastična akcija“. Najavio je da će Britanci ipak od sada pokušati da rade od kuća koliko je to moguće i dobrovoljno će se suzdržati od nepotrebnih putovanja i društvenih kontakata.
U međuvremenu, i sam Džonson je saznao da je pozitivan na koronu, kao i britanski princ Čarls.
Međutim, Džonsonov autoritet među Britancima očigledno ne postoji, pa se tako oni, posebno mladi, i dalje okupljaju po pabovima i parkovima, a deca im idu u škole.
U danima kada Velika Britanija ipak pokušava da uvede neku vrstu izolacije među građanima, Holandija još uvek „vodi svoju politiku“, uprkos tome što je u zemlji od preko 17 miliona stanovnika virusom korona zaraženo 6.412, a ova surova bolest odnela je čak 356 života.
Holandski parlament ozbiljno raspravlja o ovoj kontroverznoj metodi, posebno nakon što je premijer Mark Rute najavio da bi trebalo da se radi na stvaranju kolektivnog imuniteta na korona virus.
„Realnost je da će u bliskoj budućnosti veliki deo holandske populacije biti zaražen korona virusom. Možemo da usporimo širenje virusa, uz izgradnju imuniteta kod kontrolisane grupe“ izjavio je Rute.
Pročitajte još:
I dok je Rute u utorak insistirao na tome da se strategija njegove zemlje malo razlikuje od strategije drugih država, ovaj pristup je naveo Holanđane da se pitaju da li su oni evropski „laboratorijski pacovi“ na kojima se ekperimentiše jedinstvenim pristupom, uprkos znatno većem broju zaraženih i umrlih, nego što je to recimo u balkanskim zemljama koje sprovode masovnu izolaciju, poput Srbije i Hrvatske, gde je broj umrlih ispod 10, a zaraženih manje od 1000.
Londonski ekonomista Džerom Ros, ukazao je na to da bi u slučaju tvrdoglavog pridržavanja „kolektivnog imuniteta“, veliki broj ljudi posebno starijih od 65, ali i onih sa hroničnim bolestima, preminuo.
U svom Tvitu napisao je:
Evo malo osnovne matematike koja stoji iza predloga premijera Rutea o izgradnji imuniteta stada:
1) Holandija ima oko 17 miliona stanovnika
2) Imunitet stada bi zahtevao da se 10 miliona ljudi (60% stanovništva) zarazi
3) Čak i ako bi stopa smrtnosti bila 2 odsto ( u Italiji je oko 7 %) to bi značilo oko 200.000 mrtvih – napisao je on u svom tvitu.
Za razliku od ostatka Evrope, Švedska je takođe odabrala da ne izoluje svoje građane i da vodi prividno normalan život. Ova zemlja u kojoj živi preko 10 miliona stanovnika, zbog koronavirusa izgubila je već 62 života, a virusom je zaraženo 2.510 ljudi.
Ipak, oni ne odustaju od ovog, drugačijeg, i očigledno suludog pristupa u suzbijanju pandemije. Njihove škole i vrtići i dalje su otvoreni, a neometano rade i restorani i kafići, koji su vikendom posebno puni. Saobraćaj se odvija normalno, čak se i putuje. Dozvoljeno je turistima da ulaze u zemlju, pa čak i azilantima.
Jedino što je Vlada u Stokholmu pre nekoliko dana uradila, je mera kojom je primorala kafiće i restorane da ograniče svoje usluge samo na posluživanje za stolovima, kako bi se kontakti između gostiju smanjili na minimum. Međutim, u svim ostalim segmentima, život se odvija uobičajeno. Šveđani se ponašaju kao da se ništa ne dešava, i kao da širom sveta jedan mali, nevidljivi ubica, ne odnosi na hiljade života iz dana u dan.
