Tri najverovatnija scenarija za Podgoricu: Sve zavisi od jedne osobe

Prema preliminarnim rezultatima Centra za demokratsku tranziciju (CDT): Demokratska partija socijalista (DPS) je osvojio 19 mandata u gradskom parlamentu (29,95 odsto ili 24.309 glasova), Pokret Evropa sad (PES) i Demokrate 14 (21,77 odsto ili 17.672 glasova), Za budućnost Podgorice, odnosno koalicija okupljena oko partija nekadašnjeg Demokratskog fronta (DF) 13 (20,16 odsto ili 16.361 glasova), “Za bolju Podgoricu” šest (10,52 odsto ili 8.538 glasova), Evropski savez tri (5,43 odsto ili 4.411), a Preokret i Stranka evropskog progresa (SEP) po dva (3,33 ili 2.705 glasova i 3,08 odsto ili 2.504).

Cenzus, prema dosadašnjim rezultatima, nisu prešli Pokret napred, Podgorička lista, Crnogorska građanska akcija, Pokret podstanara, Crnogorska evropska partija i Bošnjačka stranka.

Do vanrednih izbora u Podgorici došlo je zbog raskola u vladajućem Pokretu Evropa sad između aktuelnog premijera i predsednika države Milojka Spajića i Jakova Milatovića.

Lider Pokreta Evropa sad i premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je da ima razloga za zadovoljstvo nakon lokalnih izbora, navodeći da su s obzirom na okolnosti, postigli dobar rezultat.

Spajić je rekao da narod nije želeo ove izbore, kao i da oni, kao politički subjekat, nisu hteli ove izbore.

- Nisu hteli da čekaju, jer su znali da će se raspasti kampanja laži kada građani prime oktobarske zarade. Ostvariti ovakav rezultat, u nemogućim okolnostima, kada nismo mogli da dokažemo sve ono što smo obećali u kampanji 2023. godine, mislim da je fenomenalno - rekao je premijer.

On navodi da je antivladina koalicija pokušala sve, "ali da nije uspela", prenosi RTCG.

Podgorički parlament ima 59 odbornika, za većinu je potrebno najmanje 30.

Iako je Demokratska partija socijalista (DPS) pobednik izbora u Podgorici, postizborna matematika odrediće ko će formirati vlast u glavnom gradu Crne Gore, jer nijedna lista nema dovoljno da sama formira većinu, pokazuju preliminarni rezultati.

Podgoričke Vijesti pišu da će od liste iza koje je stao predsednik Crne Gore Jakov Milatović, a koja je četvrtoplasirana na izborima, zavisiti ko će formirati vlast u Podgorici.

Epilog izbora je i da su stranke koje vladaju Crnom Gorom i koje su do sada vodile Podgoricu ostale bez većine u glavnom gradu.

Po svemu sudeći, pred Podgoricom su sada tri najverovatnija scenarija.

Prvi scenario - povratak DPS na vlast uz pomoć Milatovića

Nosilac liste DPS-a Nermin Abdić rekao je da je “DPS ubedljivo najjača politička partija u Podgorici” i da će ta partija biti stožer buduće gradske vlasti u glavnom gradu".

Šef te stranke Danijel Živković čestitao je "novu vlast", rekavši:

"Poštovani građani, srećni vam vanredni parlamentarni izbori... Vlada je noćas pala, pozivamo Milojka Spajića da ujutro podnese ostavku. Vreme je za vraćanje DPS-a u vlast", poručio je.

Ipak, DPS ne može sam.

DPS bi uz podršku Evropskog saveza, SEP-a nekadašnjeg premijera Duška Markovića i liste "Za bolju Podgoricu" Jakov Milatović došao do 30 odbornika - minimuma potrebnog za formiranje vlasti.

DPS je osvojio 24.309 glasova, pre godinu je na parlamentarnim u savezu sa Socijaldemokratama (SD), Liberalnom partijom (LP) i Demokratskom unijom Albanaca imao 19.274, a pre dve godine u Podgorici u koaliciji s tim strankama, Socijaldemokratskom partijom (SDP), BS-om, Građanskom inicijativom "21. maj", Novom ljevicom i Demokratskom romskom partijom - 37.518.

Drugi scenario - PES-Demokrate, DF i Milatović

Ako bi savez PES-Demokrate i koalicija oko DF-a obezbedili podršku Milatovića, imali bi 33 mesta u parlamentu.

Koalicija PES-Demokrate imaće u novom sazivu podgoričkog parlamenta dva više odbornika (14) nego u odlazećem (12). Oni su osvojili 17.672 glasa, dok je PES u junu prošle godine, na prevremenim parlamentarnim izborima, imao u Podgorici s manjim koalicionim partnerima 27.620 - gotovo deset hiljada više, što najbolje govori o razmerama njihovog kraha. Partija premijera Milojka Spajića sama je na prethodnim izborima u glavnom gradu, održanim u oktobru 2022. godine, imala skoro četiri hiljade glasova više nego juče u koaliciji - 21.388. U tim izbornim ciklusima deo PES-a bio je Milatović, koji je napustio partiju krajem februara. To je ubrzo nakon njega učinilo i pet (od 13) odbornika te stranke, koji su oformili PzPG.

Demokrate su na prošlim podgoričkim izborima u savezu s Ujedinjenom Crnom Gorom i Demosom imale 10.628 glasova, a na parlamentarnim u koaliciji s GP URA - 11.021.

Treći scenario - ponovo na izbore

S obzirom na brojne nesuglasice među partijama, vrlo je moguće i da dođe do ponavljanja izbora.

Direktor RTV Nikšić Nikola Marković ocenjuje da je Podgorica bliža budvanskom scenariju, odnosno ponavljanju izbora nego formiranju vlasti.

- Predstavnici nisu razumeli da u međusobnim trvenjima i okršajima prave štetu drugima, a tu mislim na sukob Milojko Spajić-Jakov Milatović. Videćemo da li su od toga profitirali DPS i ZBPG - rekao je on.

Prema njegovim rečima, političke elite moraju da se ozbiljnije odnose prema društvenim problemima.

- Vladajuća većina ne razume baš dobro političke procese. Ovakvim ponašanjem daju DPS-u vetar u leđa. A Milatović mora biti najmanje zadovoljan rezultatima - rekao je Marković.