Tri godine kasnije, Danska doživljava #MeToo momenat

Debatu je pokrenula popularna televizijska voditeljka koja je podelila svoja iskustva, kada je reč o seksualnom uznemiravanju u medijima, a u celu priču je uključen i jedan visoki političar.

Seks sa 15-godišnjakinjom nije iskorišćavanje

Ministar spoljnih poslova Jepe Kofod se 2008. godine, kao tada 34-godišnji palramentarac i portparol Socijaldemokrata javno izvinio kada se saznalo da je imao seksualne odnose sa 15-godišnjom članicom njegove stranke.Iako nije počinio zločin, budući da se u Danskoj na seks sa 15-godišnjacima ne gleda kao na seksualno iskorišćavanje maloletnika, Kofod je podneo ostavku. Slučaj ipak nije naškodio njegovoj karijeri jer je postao najpre član Evropskog parlamenta, a onda prošle godine i šef diplomatije.

"MeToo"

Sada se opet našao na tapetu, 12 godina kasnije, kada se u Danskoj razbuktala debata o siledžijskom ponašanju moćnih muškaraca - tri godine nakon što su Danci odbacili kao budalaštinu pokret #MeToo (I ja), koje su pokrenule holivudske zvezde poput Alise Milano, Ešli Džad i drugih, koje su izašle u javnost sa groznim pričama o "kastinzima na krevetu", seksualnim napadima i ucenama producenata i drugih moćnika, pre svih Harvija Vajnstina koji je zbog svega toga na kraju završio u zatvoru.

Debata je pokrenuta krajem avgusta kada je Sofi Linde, TV voditeljka u govoru na dodeli nagrada ispričala kako joj je kolega sa danske televizije DR, tokom božićne zabave 2008. zatražio oralni seks, što je ona odbila, a on joj je zapretio da će joj uništiti karijeru.

Raj rodne ravnopravnosti

Njenu priču su ubrzo zatim podelile i druge žene koje takođe rade u medijima, uzdrmavši tako zemlju koja gaji imidž raja rodne ravnopravnosti, mahom zahvaljujući velikodušnom porodiljskom odsustvu za očeve, mladoj premijerki i istoriji radikalnog feminističkog pokreta.Dok se Danska redovno dobro kotira kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, ova skandinavska zemlja zapravo i nije toliko feministička kao što se misli.Zapravo, samo jedan od šest Danaca, sebe smatra feministom, pokazalo je prošlogodišnje istraživanje. Isto istraživanje otkrilo je i da gotovo trećina Danaca ne vidi ništa loše u tome da zvižde i dobacuju ženama na ulici.

Ideja o Danskoj kao o zemlji ravnopravnosti je "delom mit" koji objašnjava zašto proteklih godina vlasti nisu reagovale kada je reč o seksualnom maltretiranju, rekla je Politiku, Henrijeta Laursen, direktorka Kvindfoa, organizacije koja se bavi pitanjima roda, jednakosti i diverziteta."Mi smo predvodnici, naročito kada je reč o učešću žena na tržištu rada... zahvaljujući dobrim institucijama poput obdaništa. Ali to znači da stojimo u mestu", rekla je ona i ukazala na manjak žena na menadžerskim pozicijama, kao i na nedostatak zakona o seksualnom zlostavljanju.

Frisind

Više od polovine svih kompanija u Danskoj nema nijednu ženu u odboru direktora, pokazali su zvanični državni podaci iz 2017. Svega 15 odsto direktora i 19 odsto članova odbora u svim danskim kompanijama su žene.Ideja jednakosti povezana je sa suštinskom vrlinom Danske, a to je "frisind", reč koja bi mogla da se prevede kao "tolerantan stav i pogled na svet bez predrasuda"."To što sebe vidimo kao ljude otvorenog uma znači da ne treba previše ozbiljno da uzimamo neke stvari, poput seksualnih aluzija i šala", rekla je ona.Zbog ovakvog stava Danaca i ne treba da čudi da je #MeToo pokret zaobišao ovaj kraj sveta 2017.

Dok je u Švedskoj svega jedan procenat novinskih članaka imao negativan stav prema pokretu, u Danskoj je taj procenat stigao do 10, pokazala je studija razlika u pokrivanju pokreta u dve nordijske zemlje.Studija sprovedena tada pokazala je da gotovo polovina Danaca veruje da je pokret bio neophodan, ali preteran, dok su dva od pet ispitanika smatrali da pokret neće ni na koji način uticati na ponašanje ljudi.

Pomak u dobrom smeru

Laursen kaže da se čini da je Danska sada konačno spremna na diskusiju o seksualnom uznemiravaju, jer "mediji sada prenose priče o ovom problemu unutar medijske industrije, što znači da je ovo pitanje samo mnogo bolje pokriveno od nekih drugih".Uz to, vlada je nedavno objavila da planira reformu zakona o seksualnim zločinima kako bi nepostojanje pristanka moglo da se uzme kao odlučujući faktor u slučajevima silovanja, a ne samo nasilje, kao što je bio sučaj do sada."Kada političari priznaju da imamo probleme sa silovanjem koje ranije nismo rešavali, to znači da postoji šansa za širom diskusijom o seksizmu", rekla je Laursen.U međuvremenu, ministar Kofod je ponovo objavio izvinjenje. "Voleo bih kada bih mogao da promenim ono što se dogodilo. Ne mogu, ali mogu nešto da naučim iz toga. I naučio sam", rekao je on.Neki smatraju da Kofodu nikada nije ni trebalo da se da mesto u vladi, ali je premijerka Mete Frederiksen stala iza njega rekavši da veruje da se Kofod izvinio i izrazio žaljenje i da je to uradio pre mnogo godina.https://www.youtube.com/watch?v=BfBk67JuJyM