0
Od početka rata u Ukrajini kroz nekoliko linija fronta je prošlo brojno naoružanje. Ukrajinske trupe su sa Zapada dobile moćne i ubojite alate koji su im značajno pomogle, a nešto su pravili i razvijali i sami. Tako se u malim prostorijama svakodnevno konstruiše Trembita, koju Ukrajinci zovu i "narodna raketa". Tvorci ističu da bi ovo oružje moglo puno da postigne i da Rusi "treba da ga se plaše".
Na industrijskom imanju u blizini Kijeva, grupa inženjera stoji pored cevi. Metalni uređaj je deo rakete domaće izrade. Nakon okretanja kablom za paljenje, motor iskri u plamen.
U pitanju je Trembita, poznata i kao „narodna raketa“. Prototip je ukrajinski odgovor 21. veka na leteću bombu V-1, raketu dugog dometa koju je nacistička Nemačka koristila tokom Drugog svetskog rata protiv ciljeva u jugoistočnoj Engleskoj.
Ukrajinska verzija ima domet od 140 km. Može da ponese 25 kg eksploziva, a radi na dizel ili benzin koji možete kupiti u lokalnoj garaži.
Najbolje od svega za ukrajinske oružane snage, Trembita je jeftina. Izrada rakete košta oko 3.000 dolara i još 7.000 dolara za opremanje modernim navigacionim sistemom. Ovo je samo delić cene ruskih hipersoničnih i krstarećih raketa, Kinžal i Kalibr, za koje se procenjuje da koštaju od 1 do 2 miliona dolara svaka. Moskva ih je koristila na desetine u redovnim napadima na ukrajinske gradove, uključujući i Kijev.
Glavni inženjer projekta, Akim Klejmenov, kaže da se njegova niskotehnološka bomba može transportovati u prtljažniku automobila. Lansira se pneumatskim katapultom ili sa busterom na čvrsto gorivo. Trembita koristi mlazni impulsni motor i nosi 30 litara goriva. Ovo je dovoljno da se raketa pošalje na pola sata puta na neprijateljsku teritoriju, ali ne dovoljno daleko da pogodi most koji povezuje Rusiju sa okupiranim Krimom.
Prema Klejmenovu, svrha prve ukrajinske krstareće rakete je da savlada odbranu Rusije.
„Jednostavno je, jeftino i dobro u iscrpljivanju neprijateljskih sistema protivvazdušne odbrane“, objašnjava on, stojeći u garaži punoj opreme za zavarivanje, metalnih cilindara i starog automobila kojem nedostaje točak, piše Gardijan.
Uskoro će se obaviti dalja ispitivanja u vojnoj bazi za obuku. Plan je da se Trembite u seriji od 20 ili 30 raketa, ali neće sve nositi eksploziv. Mete će uključivati deponije municije i komandne i kontrolne centre. Rakete imaju „negativan psihoemocionalni“ efekat na ruske vojnike, izlažući ih zaglušujućoj buci od 100 dB, kaže njihov dizajner.
Organizator projekta Viktor Romanjuk je bivši član ukrajinskog parlamenta. Počeo je da radi kao vojni dobrovoljac 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim i započela rat u istočnom regionu Donbasa. Romanjuk apeluje na donacije. On želi da finansira proizvodnju do 1.000 krstarećih raketa ograničenog dometa mesečno. To će koštati 350.000 do 600.000 dolara, procenjuje on.
Romanjuk kaže da je projektil dobio ime po dugačkom drvenom alpskom rogu na kojem su svirali ukrajinski pastiri u zapadnim Karpatskim visoravnima. Njegov tim za istraživanje i razvoj sastoji se od osam ljudi, koji rade puno radno vreme, kaže on. Dodatno su konstruisali bespilotne letelice i novi tip minobacača sa visoko preciznim sistemom ciljanja.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je više puta tražio od zapadnih partnera da Ukrajini isporuče rakete dugog dometa. U leto 2022. administracija Džozefa Bajdena je isporučila visoko precizne raketne bacače Himars. Oni imaju domet od 70-80 km i Kijev ih je intenzivno koristio u svojim uspešnim kontraofanzivama prošle jeseni u oblastima Hersona i Harkova. Rusija je odgovorila pomeranjem svojih logističkih skladišta dalje od linije kontakta.
U maju je Velika Britanija poslala krstareće rakete Storm Šedou Ukrajini, što je razbesnelo Moskvu. Imaju domet „preko 250 km“, prema proizvođaču. Ukrajinske oružane snage koristile su Storm Šedou da pogode ruske logističke centre na okupiranoj teritoriji koja je ranije bila nedostupna, uključujući istočni grad Lugansk, blizu ruske granice, i luku Berdjansk.
Bela kuća je do sada odbijala da Kijevu da artiljeriju ATACMS, koja može biti raspoređena u sistemima Himars i ima domet od 300 km.
Prošle nedelje je Vol Strit Žurnal objavio da je Vašington na ivici da pristane da preda ATACMS, kao deo novog paketa bezbednosne pomoći.
Isporuka – ako se dogodi – dolazi više od 16 meseci nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin krenuo u invaziju punog obima, i pošto poslednja kontraofanziva Ukrajine sporo napreduje.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
U međuvremenu, Trembitini programeri su postavili sopstvenu mini proizvodnu liniju. U jednom uglu radionice su neispravne ukrajinske rakete Grad, naslagane pored ruskih Gradova uzetih na bojnom polju.
Oni se koriste kao izvor vrednog ubrzivača raketnog goriva. U blizini je zarđali mitraljez. Upitan da li je ovaj improvizovani proizvodni objekat bezbedan, inženjer Sergij Biriukov odgovara: „Za nas, da. Za Ruse, ne“.
Jurij Sak, savetnik ministarstva odbrane Ukrajine, kaže da je Trembita jedan od nekoliko interesantnih projekata na lokalnom nivou koje sprovode dobrovoljačke grupe, paralelno sa vladinim preduzećima.
„Ne možemo se zauvek oslanjati na naše zapadne partnere za vojnu pomoć i snabdevanje. Ovo je primer da Ukrajina razmišlja strateški i sprovodi ideje koje grade našu odbrambenu industrijsku bazu“, kaže on.
BONUS VIDEO: Zelenski u Bahmutu