0
Bivši šef CIA i general Dejvid Petreus je u intervjuu za Korijere dela sera rekao da „niko ne zna cenu rata bolje od onih koji su u njemu učestvovali“ i da „niko ne želi okončanje rata više od komandanta koji ga je vodio — ali okončanje mora biti trajno, pravedno i razumno“.
Na pitanje o aktuelnim pregovorima o miru odgovorio je da je „teško reći“, jer mnogo toga zavisi od toga da li će Rusija biti spremna da popusti. Podsetio je da je lista zahteva smanjena sa 28 na 19 tačaka koje su usaglasile SAD i Ukrajina, dok o nekoliko ključnih tema moraju direktno razgovarati predsednik SAD Donald Tramp i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Ruske pozicije je opisao rečima da su „do sada uvek ostajali pri maksimalističkim zahtevima“, uključujući smenu Zelenskog, gotovo potpuno razoružanje Ukrajine i predaju teritorija koje Rusija „nije ni dotakla, a kamoli zauzela“. Petreus smatra da će jedan od teških elemenata razgovora biti upravo to što Moskva traži zemljište koje nije osvojila.
Naglasio je da se još uvek ne zna kakve će „čvrste i neoborive garancije“ SAD ponuditi Ukrajini da spreče buduću agresiju i kazne Rusiju ako je ponovo pokrene.
Petreus je rekao da je ranije priželjkivao dve snažne akcije. Prva je, kako je objasnio, da Evropa upotrebi zamrznutu rusku imovinu:
„Evropa bi trebalo da iskoristi 200–250 milijardi dolara zamrznutih ruskih sredstava kao garanciju za Euroclear obveznice i taj novac usmeri ka Ukrajini.“
Po njemu, taj novac bi omogućio Ukrajini da znatno unapredi odbranu, da poboljša zaštitu svog neba od dronova i raketa, da nabavi sisteme koje sama ne može da proizvede, da reši svoje finansijske probleme barem dve do tri godine i da praktično udvostruči proizvodnju dronova — što bi, kaže, značilo povećanje sa 3,5 na 7 miliona godišnje.
Pročitajte još:
Druga akcija, rekao je, jeste ekonomski udar.
„Treba zdrobiti rusku ratnu ekonomiju novim sankcijama“, naglasio je.
Podsetio je da je ruska ekonomija mnogo ranjivija nego što većina misli, jer će njihov nacionalni fond blagostanja — preusmeren iz socijalnih programa u ratnu industriju — verovatno biti iscrpljen već sledeće godine.
Petreus smatra da bi Zapad trebalo istovremeno da vrši pritisak i na države koje kupuju rusku naftu i gas, kao i na zemlje koje Moskvi isporučuju tehnologiju ključnu za proizvodnju oružja. Ako bi se, kaže, ove dve mere primenile istovremeno, „Putin bi bio primoran da potraži prekid borbi, jer jednostavno ne bi mogao da nastavi rat“.
On je podsetio i da Ukrajina gotovo svake noći nanosi velike udare na ruske rafinerije i skladišta goriva, uništavajući, prema raznim procenama, najmanje 30, a možda i do 50 odsto kapaciteta.
Petreus je odgovorio da sve zavisi od toga koliko će ta garancija zaista biti „član-pet“ po snazi: „Mora biti čvrsta kao kamen.“ Objasnio je da ni NATO član 5 nije apsolutno obavezujući, jer ne garantuje da će sve države reagovati istom merom.
Dodao je i da nije siguran koliko zaista ohrabruje prisustvo stranih trupa u Ukrajini ako nisu na prvim linijama: „Možda je bolje poslati ogromne količine oružja i tehnologije nego simbolični broj vojnika.“
Na pitanje o ruskim tvrdnjama da su pred zauzimanjem Donjecka rekao je: „Nisu. Nisu ni prišli utvrđenom pojasu gradova.“ Istakao je da se Rusi već dve godine bore i da im Ukrajinci nanose „žrtve koje je teško i zamisliti“.
Dodao je lični osvrt: „Kao komandant pet borbenih misija, pisao sam pisma saučešća skoro svake noći. I kada kažem da ne mogu da pojmim razmere ruskih gubitaka — to nešto znači.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
