0
Američki predsednik Donald Tramp je uveo nove carine od 25% na uvoz iz Meksika i Kanade, dok su postojeće carine na kineske proizvode povećane sa 10% na 20%. Ove mere, koje su stupile na snagu 5. marta 2025. godine, dovele su do trenutnih odgovora pogođenih zemalja, podstičući rast tenzija u globalnoj trgovini i finansijsku nestabilnost.
Tramp je odluku o carinama pravdao potrebom da se zaustavi dotok smrtonosnog opioida fentanila i njegovih prekursora iz Kine, Meksika i Kanade u SAD. Takođe je naglasio da carine treba da smanje američki trgovinski deficit i zaštite domaću industriju.
„SAD više neće tolerisati trgovinske prakse koje nanose štetu našim radnicima i preduzećima. Vreme je da naši partneri igraju pošteno“, rekao je Tramp u svom obraćanju.
Osim toga, Tramp je ranije više puta kritikovao trgovinske sporazume koje je SAD imao sa partnerima, tvrdeći da su oni na štetu američke ekonomije. On smatra da bi uvođenje carina trebalo da podstakne domaću proizvodnju i smanji zavisnost SAD od uvoza. Međutim, ekonomski analitičari upozoravaju da takve mere mogu imati suprotan efekat – poskupljenje robe i usluga, smanjenje izvoza zbog kontramera i usporavanje ekonomske aktivnosti.
Kanadski premijer Džastin Trudo nazvao je odluku SAD „neprihvatljivom“ i odmah odgovorio uvođenjem carina od 25% na američke proizvode u vrednosti od 155 milijardi dolara. Prve carine, koje pokrivaju robu vrednu 30 milijardi dolara, stupile su na snagu odmah, dok će dodatne carine na preostalih 125 milijardi biti uvedene 25. marta.
„Ne želimo trgovinski rat, ali ćemo braniti interese Kanade. SAD krše sporazum o slobodnoj trgovini, i to ćemo osporiti pred Svetskom trgovinskom organizacijom,“ izjavio je Trudo.
Kanada je posebno pogođena jer je snažno ekonomski povezana sa SAD, pogotovo u sektorima automobilske industrije, energetike i poljoprivrede. Ukoliko se ovaj trgovinski sukob produži, postoji realna opasnost od gubitka radnih mesta i recesije u pojedinim delovima Kanade.
Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum je najavila da će Meksiko odgovoriti kontramerama, ali će spisak proizvoda koji će biti pogođeni objaviti tek 10. marta. „Ne postoji opravdanje za ovu odluku Amerike koja ugrožava naše ljude i ekonomije,“ rekla je ona.
Meksiko je ključan trgovinski partner SAD, naročito u oblasti proizvodnje automobila i prehrambenih proizvoda. Ove carine bi mogle ozbiljno da naštete ekonomiji zemlje, ali i da povećaju cene proizvoda u samim Sjedinjenim Državama.
Kineska vlada je odmah reagovala na povećanje američkih carina, uvodeći dodatne tarife na ključne američke poljoprivredne proizvode.
„Peking je primoran da preduzme mere kako bi zaštitio sopstvenu ekonomsku stabilnost,“ saopštilo je kinesko Ministarstvo finansija.
Nove kineske carine uključuju:
15% na američku piletinu, pšenicu, kukuruz i pamuk
10% na soju, svinjetinu, junetinu, morske plodove, voće, povrće i mlečne proizvode
Takođe, Kina je dodala 15 američkih kompanija na spisak za kontrolu izvoza, optužujući ih da „ugrožavaju nacionalnu bezbednost i interese Kine“.
Evropska komisija je izrazila duboko nezadovoljstvo Trumpovim carinama, upozoravajući da one „poremećuju svetsku trgovinu i ugrožavaju ekonomsku stabilnost“. Portparol EK Olof Gil je izjavio:
„EU se čvrsto protivi protekcionističkim merama i pozivamo SAD da preispitaju svoj pristup. Spremni smo da preduzmemo čvrste i trenutne kontramere ako SAD uvedu sankcije evropskoj robi.“
Tramp je najavio da će uskoro doneti odluku o carinama na proizvode iz EU, uključujući automobile, kao deo strategije smanjenja američkog trgovinskog deficita sa Evropom, koji je u 2024. iznosio 213 milijardi dolara.
Ovo bi moglo imati ozbiljne posledice po evropsku automobilsku industriju, koja se već suočava sa izazovima tranzicije na električna vozila. Najviše bi bile pogođene nemačke kompanije poput BMW-a, Mercedesa i Volkswagena, ali i proizvođači u Francuskoj, Italiji i Španiji.
Ukoliko dođe do uvođenja carina na evropske proizvode, Srbija bi mogla indirektno da oseti posledice. Mnoge evropske kompanije koje posluju u Srbiji, naročito iz automobilske industrije, izvoze delove i komponente u SAD. Povećanje carina bi moglo da smanji potražnju za njihovim proizvodima, što bi moglo da ugrozi radna mesta u Srbiji.
Takođe, s obzirom na to da Srbija ima značajne trgovinske odnose sa EU i SAD, svaka globalna nestabilnost može uticati na investicije i ekonomski rast u zemlji. Rast cena sirovina i proizvoda na međunarodnom tržištu bi mogao da se odrazi i na Srbiju, naročito u sektorima poljoprivrede, energetike i industrijske proizvodnje.
Ove trgovinske mere izazvale su trenutne reakcije na berzama – azijski i evropski indeksi su pali, dok su kanadski dolar i meksički pezo oslabili u odnosu na američki dolar.
Predsednik Američkog saveta za automobilsku politiku, Met Blant, upozorio je da će ove carine poremetiti globalne lance snabdevanja i povećati cene vozila u SAD.
„Tarife su u suštini porez na američki narod,“ izjavio je Blant, dodajući da će američki proizvođači automobila biti posebno pogođeni.
Kanadska privredna komora je ocenila da ove mere „guraju Kanadu i SAD u recesiju, povećavaju troškove za potrošače i dovode do gubitka radnih mesta“.
