Američki predsednici koji su želeli da dobiju nov mandat, gradili su cele kampanje oko svog "predsednikovanja": Događaji u ružičnjaku Bele kuće, ceremonije potpisivanja dokumenata u Ovalnoj sobi, mitinzi na koje su stizali predsedničkim avionom.
Predsednik SAD Donald Tramp proteklih nedelja bez problema koristi ovu tehniku – parkirao je predsednički avion iza scene na svojim mitinzima, organizovao Nacionalnu konvenciju republikanaca u izvršnom kompleksu i predstavio javnosti spisak kandidata za Vrhovni sud u elegantnoj Diplomatskoj sobi Bele kuće.
Problem je u tome što za ovog nepredvidljivog predsednika to nije dovoljno.
Dok Tramp juri ka finišu predizborne trke, kampanja koju vodi deluje kao da je vode dve različite ličnosti, piše Politiko. Tu je zabrinuti glavnokomandujući koji procenjuje štetu koju su šumski požari naneli Kaliforniji – državi koja će prema svim očekivanjima glasati za njegovog protivnika, kandidata demokrata Džoa Bajdena – i koji je nedavno inicirao povlačenje američkih snaga sa Bliskog istoka i doneo odluku o smanjenju cena lekova.
Sa druge strane, tu je i Tramp večiti autsajder – ambiciozan kao i uvek – koji je proveo vikend optužujući protivnike da koriste drogu, koji je pozdravio ubistvo levičara osumnjičen za ubistvo i koji pokušava da uveri birače da je pandemija koronavirusa pri kraju iako je broj umrlih od kovida stigao do 200.000.
Posledica je predizborna kampanja uhvaćena između dva sveta, dva meseca pre nego što će birači odlučiti o Trampovoj sudbini. Svaki put kada je Tramp pokazao želju da na konvencionalan način iskoristi svoje predsednikovanje, uspeo je da ga izokrene koristeći neortodoksne taktike koje njegove pristalice obožavaju.
Najskoriji primer toga je odavanje pošte žrtvama napada na SAD 11. septembra posle koga je usledila optužba da je Bajden na drogama.
„Mislim da su tu verovatno – moguće – umešane neke droge“, rekao je Tramp Foks Njuzu. „Bar je to ono što čujem, da su droge u pitanju“.
Predsednikova nepotkrepljena tvrdnja o protivniku emitovana je nakon mitinga u Nevadi gde je obećao da će u finišu kampanje biti „opak“.
„Ne moram više da budem dobrica“, rekao je Tramp.
Jedan zvaničnik Trampove kampanje kaže da nije jasno odakle su krenule glasine o Bajdenovom drogiranju, naročito što je Tramp u više navrata rekao da Bajden mentalno nije u stanju da bude predsednik. Isti zvaničnik smatra i da su Trampovi komentari kontraproduktivni, naročito u očekivanju prve predizborne debate 29. septembra.
„Ono što ste videli je predsednik koji pokušava da svede Bajdena na karikaturu i tako skrene pažnju javnosti sa karikaturalnog neuspeha njegovog predsednikovanja“, rekao je nekadašnji savetnik u kampanji predsednika Baraka Obame, Rodžer Fisk.
Mnogim Trampovim pristalicama ne smeta podeljeni pristup kampanji. Prema njihovom mišljenju, to je sjajan način da se privuče pažnja medija izvređaju pritivnici i prikupe jeftini poeni među pristalicama, a istovremeno da se da saradnicima materijal za slanje poruka usmerenih na fokus grupe sa kojima ima najviše muke – žene, stariji i birači iz predgrađa.
Primera radi, dok se predsednik hvalio povlačenjem iz Pariskog klimatskog sporazuma, njegovi savetnici su pripremali njegov susret sa lokalnim i federalnim vlastima u Sakramentu gde će biti reči o dekretu o požarima u Kaliforniji koji je potpisao krajem avgusta.
„Ovo nije normalno šta se dešava“, rekao je Tramp o požarima u Kaliforniji na mitingu u Nevadi. „Idem tamo sutra. Potrebni su im šumski rendžeri“, dodao je on.
Tramp je dodatno šokirao javnost održavanjem mitinga u hangaru gde gotovo niko od okupljenih nije nosio masku. Uz to je skup u zatvorenom bio kršenje mera zaštite od korone koje su uvele vlasti Nevade.
Tramp će posle sastanaka u Kaliforniji u utorak prisustvovati potpisivanju mirovnih sporazuma između Izraela i Ujedinjanih Arapskih Emirata i Izraela i Bahreina. Za tu situaciju, Tramp će biti u ulozi predsednika, piše Politiko, ali će se već te večeri prebaciti u predizborni mod i susret sa pristalicama u Filadelfiji gde je pre nekoliko meseci izjavio da je stopa kriminala u Čikagu veća nego u Avganistanu.
Skup u Filadelfiji mogao bi da skrene pažnju sa ceremonije potpisivanja mirovnih sporazuma, ali će fatalna zaseda u Kaliforniji u kojoj su ranjena dva policajca pružiti predsedniku novu priliku da obnaroduje novu snažnu poruku svojim biračima, budući da je Tramp izvukao zaštitu policije kao glavnu temu svoje predizborne kampanje u jeku protesta i nemira u SAD, koji su počeli posle ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda prilikom hapšenja u Mineapolisu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare