Trampov "veliki prelepi zakon" cepa Ameriku: Evo ko će najviše da ispašta i zašto je Mask besan

Stariji građani, studenti, poreski obveznici, deca, roditelji, Amerikanci s niskim primanjima, i gotovo svi ostali, biće pogođeni ogromnim zakonom o porezima i potrošnji, koji se trenutno oblikuje uživo na Kapitol Hilu.

Republikanci ga nazivaju zakonom predsednika Donalda Trampa „Jedan veliki, prelepi zakon“, ali je do sada bilo nekoliko verzija. Najnovija je usvojena u Senatu u utorak, zahvaljujući odlučujućem glasu potpredsednika Džej Di Vensa.

Senatska verzija zakona, koju su predložili republikanci, razlikuje se u ključnim aspektima od verzije koju je Predstavnički dom usvojio u maju. Na kraju, oba doma Kongresa moraće da usvoje istu verziju kako bi paket stigao na Trampov sto do željenog roka – 4. jula.

Međutim, osnovne konture ovog obimnog zakona su poznate: Zakon produžava Trampove poreske olakšice iz 2017, finansira izgradnju zida na granici, ali i smanjuje izdvajanja za ključne socijalne programe.

Za korisnike Medikejda, uvodi se obavezni radni uslov (80 sati mesečno), dodatna papirologija i manje saveznih sredstava. Posledično, milioni bi mogli izgubiti zdravstvenu zaštitu.

Korisnici programa za pomoć u ishrani (SNAP) takođe su na udaru – starosna granica za obavezni rad se povećava, a savezne države moraju finansirati deo benefita, što će verovatno dovesti do smanjenja pomoći.

Korisnici Obamaker programa suočiće se sa strožim proverama, a automatsko ponovno upisivanje se ukida. Kancelarija za budžet Kongresa procenjuje da će milioni izgubiti osiguranje.

Stariji građani dobijaju dodatak od 6.000 dolara na standardnu poresku olakšicu, ali oni sa nižim prihodima koji zavise od Medikejda mogli bi izgubiti pomoć za lekove, zubarsku zaštitu ili dugoročnu negu.

Roditelji dobijaju uvećani dečji poreski kredit – 2.200 dolara po detetu, ali roditelji dece starije od 14 godina moraće da rade da bi zadržali Medikejd i pomoć za hranu.
Studenti i njihovi roditelji suočavaju se s novim ograničenjima zaduživanja i smanjenjem mogućnosti odlaganja otplate studentskih kredita.

Imigranti, uključujući izbeglice i žrtve nasilja, više ne bi mogli da se oslone na programe pomoći kao što su Medikejd i SNAP.

Najbogatiji Amerikanci dobijaju najveće koristi: gornjih 20% građana dobiće prosečan poreski popust od 12.500 dolara, dok najsiromašniji dobijaju svega 150 dolara, prema analizi Poreskog centra.

I da – zid na granici konačno bi mogao biti izgrađen: zakon obezbeđuje 46,5 milijardi dolara za izgradnju, uz dodatnih 45 milijardi za pritvaranje migranata.

Mask žestoko protiv republikanaca

Milijarder Ilon Mask je na platformi Iks, čiji je vlasnik, žestoko napao republikanske kongresmene, koji su podržali zakon o povećanju državne potrošnje i duga.

„Svaki član Kongresa koji je kampanju temeljio na smanjenju državne potrošnje, a zatim odmah glasao za najveće povećanje duga u istoriji – treba da se stidi! I izgubiće svoju predizbornu trku sledeće godine, makar mi to bilo poslednje što učinim na ovom svetu“, napisao je Mask.

U odgovoru koji je bio tipično trampovski, predsednik SAD je uzvratio uvredom. „DOGE čudovište možda će morati da pojede Ilona“, izjavio je, aludirajući na Maskov raniji entuzijazam za kriptovalutu dogekoin.

Mask je otišao korak dalje – najavio je osnivanje nove političke stranke. „Ako ovaj ludi zakon prođe, sutradan osnivamo Amerika partiju. Ovoj zemlji treba opcija izvan dvostranačke iluzije. Narodu treba glas“, rekao je on.

Međutim, kako piše CNN, iako raspolaže neograničenim kapitalom i sopstvenom digitalnom infrastrukturom, Mask se i dalje bori sa osnovnim problemom: nema političku bazu.

Kako je izjavila analitičarka Li Karter za CNN: „Ilon Mask nije u centru pokreta. Ljudi neće slediti njega kao što slede Trampa.“

Drljača: “Trampa će istorija pamtiti kao pogrebnika Amerike”

Hrvatski ekonomski komentator Gojko Drljača nazvao je zakon „demonstracijom najveće fiskalne neodgovornosti i socijalne neosetljivosti u modernoj istoriji SAD-a“. Prema njegovim rečima: „Trampov zakon je plod korupcije i licemerja. Istorija će ga pamtiti kao fiskalnog pogrebnika Amerike.“

Organizacija Odbor za odgovoran federalni budžet (CRFB) objavila je alarmantnu analizu u kojoj upozorava da će zakon: povećati deficit za dodatnih 3,9 biliona dolara (3.900 milijardi) do 2034, gurnuti odnos duga i BDP-a na 126%, uzrokovati prosečan godišnji deficit od 7% BDP-a (dvostruko više od održivog nivoa), dovesti do godišnje kamate od 1,9  biliona dolara, i trajno povećati javnu potrošnju uprkos nominalnim „rezovima“.

„Senatori su pokrenuli finansijsku destabilizaciju SAD u kojoj su minusi toliko veliki da se više ne može očekivati povratak na fiskalni put“, zaključuje Drljača.