Trampov rok uskoro ističe: Može li pritisak zaustaviti rat u Ukrajini?

Od kako je preuzeo dužnost u januaru ove godine, predsednik Donald Tramp je više puta najavio da će učiniti ono što njegov prethodnik nije uspeo — zaustaviti najkrvaviji rat u Evropi još od 1945. godine. Njegove poruke bile su direktne i populistički upakovane: „Mir za 24 sata“ i „Vreme za dogovor je sada“. Ipak, sedam meseci kasnije, konflikt traje, a diplomatske inicijative nisu donele opipljive rezultate.

Poslednji potez iz Vašingtona došao je u formi ultimatuma: Moskva ima 10 dana da pristane na prekid vatre, u suprotnom sledi uvođenje „oštrih sankcija“. Rok ističe 8. avgusta, a mnogi se pitaju – da li će to išta promeniti na terenu?

Poslednja šansa za diplomatiju?

Ključni akter u ovom diplomatskom pokušaju je Stiv Vitkof, biznismen i specijalni izaslanik predsednika Trampa za Ukrajinu i Rusiju. Vitkof se već nekoliko puta sastao sa Putinom ove godine, a prema najavama, mogao bi otputovati u Moskvu početkom avgusta — svega dan ili dva pre isteka roka.

To bi bio poslednji pokušaj da se direktnim kontaktima izdejstvuje deeskalacija pre nego što SAD pređu na sankcije. Ipak, šanse za uspeh su, po mišljenju analitičara, vrlo ograničene, prenosi Radio Slobodna Evropa. 

„Razgovori sa visokim ruskim zvaničnicima nisu doneli pomake. Nema saglasnosti čak ni o osnovnim principima mira“, izjavio je državni sekretar Marco Rubio, dodajući da Moskva i dalje kategorički odbija bilo kakav ustupak.

Tri runde pregovora u Istanbulu tokom maja i juna završene su bez ikakvog napretka, a politički komentator Ivan Preobraženski ocenjuje da se ruski stav zapravo učvrstio: „Kremlj je shvatio da Tramp više nije naivan. Zbog toga se spremaju za povratak na režim odnosa koji je postojao pod Bidenom – suzdržan, distanciran, ali bez suštinskog dijaloga.“

Zbunjujući signali iz Bele kuće

Trampova strategija prema Ukrajini ostaje nedorečena. Iako je sve glasniji u kritikama na račun Rusije, predsednik uporno naglašava da su „za mir potrebne dve strane“. U više navrata sugerisao je da i Kijev mora pristati na ustupke, bez konkretizacije šta bi to podrazumevalo.

Takva retorika otvara prostor za različita tumačenja: dok jedni veruju da Tramp želi fer pregovore, drugi tvrde da zapravo spremno trguje ukrajinskim teritorijama u zamenu za brz politički poen kod birača.

Trampov privremeni izaslanik pri UN-u, Džon Keli, izjavio je 31. jula: „I Rusija i Ukrajina moraju pregovarati o prekidu vatre i trajnom miru. Vreme je da se postigne dogovor.“ Ukrajina je, prema dosadašnjim informacijama, spremna da pristane na privremeno primirje — ali Moskva i dalje odbija.

Sankcije kao sredstvo — ali kakve i koliko efikasne?

Do sada, Tramp nije precizirao tačan oblik sankcija koje planira da uvede. Ipak, u ranijim izjavama govorio je o „vrlo oštrim tarifama“ prema Rusiji, ali i o tzv. sekundarnim sankcijama – kaznenim merama prema državama koje nastavljaju da trguju sa Moskvom.

Takve sankcije, posebno ako obuhvate energetski sektor, mogle bi biti ozbiljan udarac na rusku ekonomiju, ali i geopolitički rizične. Kina, Indija i Turska su najveći kupci ruske nafte i derivata. Udar na njihove ekonomske interese mogao bi izazvati negativnu reakciju i narušiti odnose sa Vašingtonom.

„Ruski energetski izvoz donosi ogroman deo državnih prihoda. Sekundarne sankcije mogle bi, makar na kratki rok, ozbiljno poremetiti taj tok novca“, rekao je Rubio. Ali Tramp je ostao rezervisan: „Ne znam da li se Putin uopšte boji sankcija.“

Neizvesnost u Beloj kući: istrajnost ili odustajanje?

Pitanje koje se sve češće postavlja u američkim političkim krugovima jeste – koliko je Tramp zaista spreman da ide daleko u pokušaju da postigne mir?

Iako je najavljivao jačanje ukrajinske vojne podrške, to nije uključivalo direktne isporuke američkog oružja. Umesto toga, predložio je model po kojem bi saveznici iz NATO-a predavali Ukrajini starije sisteme naoružanja i zatim ih obnavljali kupovinom američkog oružja.

Za sada, Bela kuća nije odobrila ni nove isporuke oružja iz postojećih zaliha u okviru tzv. predsedničkog ovlašćenja za povlačenje (PDA), iz kojeg je prethodna administracija finansirala ključne pakete pomoći Kijevu.

Stanje na frontu

Na bojnom polju, ukrajinske snage su u defanzivi. Nakon neuspešne kontraofanzive iz 2023. godine, Rusija je nastavila sa sporim, ali stalnim napredovanjem. Gubici su veliki, ali odlučnost Kremlja ostaje čvrsta.

Prema istraživanju agencije AFP, jul 2025. obeležen je rekordnim brojem ruskih dron-napada na ukrajinske ciljeve — više nego u bilo kom mesecu od početka invazije.

Putin je 1. avgusta poručio da se ciljevi „specijalne operacije“ ne menjaju i da ruska vojska ostvaruje napredak duž cele linije fronta. Preobraženski upozorava: „U narednim mesecima, Rusija će pojačati pritisak i pokušati novu ofanzivu pre dolaska zime“. 

Obećanja, rokovi i realnost rata

Trampov rok, koji ističe 8. avgusta, mogao bi biti presudan trenutak američke spoljne politike u vezi sa Ukrajinom. U zavisnosti od toga da li će zaista uslediti sankcije — i koliko će one biti oštre — svet će moći proceniti da li je reč o ozbiljnoj strateškoj promeni ili samo o još jednom blefu iz Vašingtona.

Moskva ne pokazuje znakove popuštanja. Ukrajina je iscrpljena i zavisi od strane pomoći. Zapad je podeljen.