Tokom poslednje dve godine borba Trampove administracije protiv Kine vidi se u njenoj ustrajnoj ekonomskoj i pravnoj kampanji protiv Huaveja, jedine istinski globalne kineske kompanije i proizvođača telekomunikacione opreme koja profitira 120 milijardi dolara godišnje, a čije je sedište u Šenženu, odmah preko mosta naspram Hongkonga.
Kompanija koja je pre nekoliko godina imala poteškoća s kupcima koji nisu znali da izgovore njeno ime, danas je dobro poznata u SAD zahvaljujući kombinaciji američkih sankcija, krivičnih prijava, trgovinskih restrikcija, geopolitičkih pretnji i posebne oznake američke vlade ciljane kako bi se iz telekomunikacionih mreža na Zapadu uklonila njena 5G mreža nove generacije.
Kompanija je u proleće objavila kako joj je američka kampanja uništila oko 12 milijardi dolara prihoda prošle godine, što je više od kompletnog godišnjeg prihoda kompanija kao što su eBay, Adobe ili Nvidia.
Nakon višemesečne rasprave i kontroverze oko odluke Velike Britanije da dopusti Huaveju učestvovanje u izgradnji dela 5G mreže, britanski premijer Boris Džonson je prošle sedmice sugerisao da će njegova vlada ponovno razmotriti tu odluku. Potom je njegova vlada zaista i zabranila kupovinu nove 5G opreme od Huaveja.
Britanski potez bio je zapanjujući preokret. Ne samo da je u skladu s američkim ciljevima, nego je udar na temeljni opstanak kineskog telekomunikacionog giganta, piše Index.
Odluka Velike Britanije naišla je na odobravanje na Kapitol hilu, gde je republikanski senator Ben Sase nazvao Huavej „tehnološkom marionetom Kineske komunističke partije”, dok je nezavisni senator Engas King rekao da „Huavej može da bude globalni dobavljač telekomunikacijske opreme ili agent kineske države, ali ne može biti oboje.“
Jednostavno rečeno, američka vlada ne želi da poveri Huaveju zapadnjački internet, telefonske linije i mobilne telefone, kao ni podatke koji prolaze njima.
Ali to nisu bili problemi zbog kojih su Britanci odustali od posla s Huavejem. Prema Telegrafu i Blumbergu, zvaničnici su istakli kako strahuju da će američki pritisak na Huavej imati ozbiljne posledice po kompaniju, uključujući i blokiranje Huaveja u korišćenju tehnologije izgrađene temeljem američkog IP-a. Britanske zvaničnike zabrinjava da će to naterati Huavej da koristi nepouzdanu tehnologiju zbog koje bi bilo nemoguće kontrolisati bezbednosne rizike britanske 5G mreže.
Britanska odluka iznenađuje tim više što je početkom godine izgledalo da će Huaveju biti dopušteno da izgradi deo 5G mreže, a globalno su koraci Trampove administracije protiv Huaveja gubili snagu, čak i među američkim saveznicima u Evropi poput Velike Britanije, te nisu uspevali da ih uvere da izbegavaju Huavejevu jeftiniju tehnologiju nauštrb navodno pouzdanijih zapadnih kompanija poput Nokije i Eriksona.
SAD tvrdi da Huavej, kao kineska kompanija, ne zaslužuje da učestvuje u izgradnji zapadnjačkih mreža zbog bojazni od pritiska Kineske komunističke partije prema domaćim kompanijama i zato što Huavej tokom prošle decenije nije delovao kao kompanija dostojna poverenja.
Govori američkih zvaničnika u četiri čina o Kini i Kineskoj komunističkoj partiji, za koje se redom čini da će isticati Huavej kao ključni deo argumenta za suzbijanje kineskih globalnih ambicija, zaokružuju neverovatnih šest meseci zajedničkog napora protiv Huaveja koji su oživeli napore Trampove administracije nakon onoga što se činilo kao sramotni neuspeh.
Huavej je postao mikrokosmos američke uzbune oko uzdizanja Kine, zbir svih njenih strahova oko kineskih geopolitičkih ambicija i tehnoloških sposobnosti.
Američka vlada gleda na Huavej kao perjanicu tri jedinstveno osetljivih i destabilizujućih aspekata rastuće uloge Kine u svetu – nepoštene konkurencije zato što je ekonomski rast Kine omogućen snažnom industrijskom špijunažom i krađom intelektualnog vlasništva; kineske ambicije da fokusira napredne tehnologije u izgradnju neviđene nadzorne mreže kako bi se slomilo unutrašnje nezadovoljstvo, kao što se to događa u Hongkongu ili protiv manjinskih grupa poput Ujgura; te pomoći i saradnji Kine s drugim američkim neprijateljima na globalnoj sceni, od Rusije, preko Irana do Severne Koreje.
Huavej je otvoreno, snažno i uporno negirao američke optužbe da služi kao sredstvo kineske države za kršenje zakona, a njegov je osnivač rekao da neće da špijunira u koristi nijedne zemlje. Štaviše, autor teksta vodio je desetine razgovora s Huavejevim čelnicima u SAD i Kini prošle godine i svi su oni naglašavali da se osećaju kao pioni zarobljeni između dve supersile.
Denis Amari, Huavejev zamenik predsednika za odnose s američkom vladom, rekao je u proleće kako mu se čini da su američke akcije „odgovor na neke šire probleme oko aktivnosti kineske vlade i oružanih snaga i neke politike koje su pokrenute u Kini, posebno prema Ujgurima“.
„Očigledno je da postoji vrlo snažna antikineska filozofija u američkoj administraciji i posebno u Beloj kući. Neki Trampovi saradnici prevladali su umerenije stavove”, rekao je Amari.
I koliko god je Huavej trenutno u fokusu SAD, Trampova administracija jasno je stavila do znanja da to neće biti izdvojen slučaj. Njene prave mete su sve kineske kompanije koje mogu rastućoj supersili omogućiti nepoštenu prednost ili kompromitovati bezbednost ili privatnost korisnika. U tom smislu su i Pompeo i Tramp prošle sedmice naznačili da bi kineska društvena mreža TikTok mogla biti njihova sledeća meta.
Međutim, iako je Huavej u poslednje dve godine politički uvučen u još čvršći zagrljaj Kine, TikTok kao da preduzima brze korake kako bi se što više distancirao od svojih kineskih vlasnika i pokušao da izbegne otvoreni rat koji vodi Huavej. Dok su ga američki zvaničnici kritikovali, TikTok je prošle sednice najavio da se povlači iz Hongkonga nakon novog kineskog pritiska, te da razmišlja o promeni vlasničke strukture koja bi dodatno distancirala kompaniju od njenog kineskog porekla.
Jedno bi na kraju moglo da spase TikTok. Za razliku od Huaveja koji praktično nema američkih korisnika svojih uređaja, TikTok ima gorljivu i glasnu bazu fanova u SAD.
Pratite nas i na društvenim mrežama: