"Tramp u lošijem pravnom položaju": Savezni sud postavio prepreku američkom predsedniku

Apelacioni sud za Savezni okrug je u petak presudio da je Tramp otišao predaleko kada je proglasio vanredno stanje da bi opravdao nametanje sveobuhvatnih carina na uvoz iz skoro svih zemalja sveta. Presuda je u velikoj meri potvrdila majsku odluku specijalizovanog Saveznog trgovinskog suda u Njujorku. Ali, odluka Apelacionog suda poništila je deo te presude kojim se carine ukidaju odmah, dajući njegovoj administraciji vremena da se žali Vrhovnom sudu SAD.

Presuda je bila veliki udarac za Trampa čija je nepredvidiva trgovinska politika potresla finansijska tržišta, paralisala preduzeća neizvesnošću i izazvala strah od viših cena i sporijeg ekonomskog rasta u SAD.

Odluka suda se fokusira na carinske tarife koje je Tramp uveo u aprilu skoro svim trgovinskim partnerima SAD i namete koje je pre toga uveo Kini, Meksiku i Kanadi.

Tramp je 2. aprila, na "Dan oslobođenja", kako ga je nazvao, uveo takozvane recipročne tarife do 50% zemljama sa kojima Sjedinjene Države imaju trgovinski deficit i 10% osnovnih tarifa skoro svima ostalima.

Predsednik je kasnije suspendovao recipročne tarife na 90 dana da bi zemljama dao vremena da pregovaraju o trgovinskim sporazumima sa Sjedinjenim Državama i smanje svoje barijere američkom izvozu. Neke od njih su to učinile, uključujući Veliku Britaniju, Japan, kao i Evropsku uniju i pristale su na jednostrane dogovore sa Trampom da bi izbegle još veće carinske tarife.

Trampov gnev

One koje nisu popustile ili su na drugi način navukle Trampov gnev, teže su pogođene ranije ovog meseca. Laos je, na primer, potresen tarifom od 40%, a Alžir porezom od 30%. Tramp je takođe zadržao osnovne tarife.

Tvrdeći da ima izuzetna ovlašćenja da deluje bez odobrenja Kongresa, Tramp je opravdao carine Zakonom o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima iz 1977. godine proglasivši dugogodišnji trgovinski deficit Sjedinjenih Država "nacionalnom vanrednom situacijom".

U februaru se pozvao na taj zakon da bi uveo carine Kanadi, Meksiku i Kini, rekavši da ilegalni protok imigranata i droge preko granice u SAD predstavlja "nacionalnu vanrednu situaciju" i da te tri zemlje moraju da urade više da bi to zaustavile.

Ali, Ustav SAD daje Kongresu ovlašćenje da određuje poreze, uključujući carine, mada su poslanici postepeno dozvoljavali predsednicima da preuzmu veću moć nad carinama, a Tramp je to maksimalno iskoristio.

Sudski zahtev ne pokriva druge Trampove carine, uključujući na strani čelik, aluminijum i automobile koje je predsednik uveo pošto je istraga Ministarstva trgovine zaključila da je taj uvoz "pretnja nacionalnoj bezbednosti SAD".

Ta odluka ne pokriva ni carine koje je Tramp uveo Kini u svom prvom mandatu - a predsednik Džozef Bajden zadržao - pošto je državna istraga zaključila da su Kinezi koristili nepravednu praksu da bi svojim tehnološkim firmama dali prednost u odnosu na rivale iz Sjedinjenih Država i drugih zemalja Zapada.

Administracija je tvrdila da su sudovi odobrili hitnu upotrebu carinskih tarifa tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona u ekonomskom haosu koji je usledio posle njegove odluke da okonča politiku koja je povezivala američki dolar sa cenom zlata. Niksonova administracija se uspešno pozvala na svoja ovlašćenja po Zakonu o trgovini sa neprijateljem iz 1917. godine, koji je prethodio i dao deo kasnije korišćenog pravnog jezika.

U maju je Američki sud za međunarodnu trgovinu u Njujorku odbacio taj argument, presudivši da Trampove tarife za "Dan oslobođenja" "prevazilaze sva ovlašćenja data predsedniku" po zakonu o vanrednim ovlašćenjima. Prilikom donošenja te odluke, trgovinski sud jeu jedan slučaj spojio dve tužbe: jedane pet preduzeća i druge 12 američkih država.

U petak je Savezni Apelacioni sud u svojoj presudi odlukom sudija 7:4 napisao da se "čini malo verovatnim da je Kongres nameravao da... dodeli predsedniku neograničena ovlašćenja za uvođenje tarifa".

Neslaganje četvoro sudija koje se nisu složile sa presudom od petka, otvara mogući pravni put za Trampa, zaključujući da zakon iz 1977. godine koji dozvoljava vanredne mere jer "po odlukama Vrhovnog suda nije neustavno delegiranje zakonodavnih ovlašćenja", a to je zakonodavnoj vlasti omogućilo da predsedniku dodeli neka ovlašćenja za uvođenje carina.

Vlada je tvrdila da ako Trampove carine budu ukinute, možda će morati da vrati deo carinske takse koji je prikupila, što bi nanelo finansijski udarac američkoj blagajni. Prihodi od carina iznosili su 159 milijardi dolara do jula, što je više nego dvostruko više nego u istom trenutku prethodne godine. Ministarstvo pravosuđa je upozorilo u pravnom podnesku ovog meseca da bi ukidanje carina moglo da znači "finansijsku propast" za Sjedinjene Države.

Nesiguran teren za Trampa

To bi takođe moglo da stavi Trampa na nesiguran teren u pokušaju da uvede carine u budućnosti.

"Ako bi postojeći trgovinski sporazumi automatski propali, administracija bi mogla da izgubi stub svoje pregovaračke strategije, što bi moglo da ohrabri strane vlade da se odupru budućim zahtevima, odlože sprovođenje prethodnih obaveza ili da čak pokušaju da ponovo pregovaraju o uslovima", rekla je Ešli Akers, viša savetnica u advokatskoj firmi Holand i Najt i bivša advokatica Ministarstva pravde.

Predsednik se zakleo da će borbu o carinama doneti u Vrhovni sud. "Ako se dozvoli da ostane na snazi, ova odluka (Apelacionog suda) bi bukvalno uništila Sjedinjene Američke Države", napisao je on na svojoj platformi društvenih medija "Truth Social".

Tramp ima alternativne zakone za uvođenje poreza na uvoz, ali oni bi ograničili brzinu i ozbiljnost kojom bi mogao da deluje. Na primer, u svojoj odluci u maju, Trgovinski sud je primetio da Tramp zadržava ograničenija ovlašćenja da uvodi carine radi rešavanja trgovinskih deficita na osnovu drugog zakona, Zakona o trgovini iz 1974. godine. Ali taj zakon ograničava carine na 15% i na samo 150 dana za zemlje sa kojima Sjedinjene Države imaju velike trgovinske deficite.

Administracija bi takođe mogla da uvede carine po drugom zakonskom ovlašćenju – Članu 232. Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine, kao što je učinila sa carinskim tarifama na strani čelik, aluminijum i automobile. Ali to zahteva istragu Ministarstva trgovine i ne može se jednostavno nametnuti po nahođenju predsednika.