Iza kulisa ućutkivanja najglasnijeg kritičara: Tramp je krenuo u ofanzivu na medije, a strategiju za napad "pozajmio" je iz našeg komšiluka

Iskorišćavanje državnih institucija za partijske ciljeve. Pritisak na privatne medijske kompanije da slede liniju vlasti. Kažnjavanje vlasnika koji pružaju otpor i nagrađivanje onih koji se povinuju. Tako je mađarski premijer Viktor Orban konsolidovao kontrolu nad medijima u svojoj zemlji, prema istraživačima koji su svedočili urušavanju demokratije u Mađarskoj.

Predsednik Donald Tramp i njegovi saveznici, čini se, primenjuju istu taktiku na medijske kuće u Sjedinjenim Američkim Državama, navodi CNN u svojoj analizi.

Koristeći pravne manevre, finansijske podsticaje i kampanje javnog pritiska, Tramp ubeđuje kompanije da prave poteze koji idu u korist njegovoj partiji i učvršćuju njegovu moć. Odluka Diznijevog Ej-Bi-Sija da ukloni Džimija Kimmela u sredu najnoviji je primer toga.

Grupe za slobodu govora, poput ACLU-a (Američka unija za građanske slobode), upozorile su da je Kimelova suspenzija deo šire Trampove kampanje da ućutka kritičare.

„Ovo prevazilazi makartizam. Trampovi zvaničnici više puta zloupotrebljavaju svoju moć da zaustave ideje koje im se ne dopadaju, odlučujući ko može da govori, piše, pa čak i da se šali. Postupci Trampove administracije, u kombinaciji sa popuštanjem Ej-Bi-Sija, predstavljaju ozbiljnu pretnju našim slobodama iz Prvog amandmana“, naveli su iz ACLU-a.

„Miriše na orbanizam“

Gabor Šeiring, bivši član mađarskog parlamenta, izjavio je za CNN da mu je sve ovo dobro poznato. On je rekao da i odluka Ej-Bi-Sija o Kimelu i prošlogodišnje ukidanje emisije „The Late Show with Stiven Kolbert“ (CBS) mirišu na ono što se naziva „Orbanizam“.

Šeiring, danas profesor na Univerzitetu Džordžtaun u Kataru, objasnio je da je Orban oslabio javne servise, ućutkao nezavisne medije kroz „autokratske mrkve i batine“ i naveo vlasnike da se povinuju.

„Ključna priča je da su vlasnici medija, strani i domaći, uglavnom pojedinačno popustili umesto da pruže kolektivni otpor, što je omogućilo Orbanovu sistematsku strategiju osvajanja medija,“ rekao je on.

Kritičari u SAD slično optužuju kompanije poput Diznija da popuštaju Trampovim zahtevima, posebno kroz pravne nagodbe. Dizni je u decembru prošle godine pristao na nagodbu u vezi Trampove tužbe za klevetu protiv Ej-Bi-Sija, umesto da se brani na sudu, dok je Paramount učinio isto protiv CBS-a, iako su pravnici tvrdili da Paramount ima snažan slučaj.

Predsednik sada tuži i „Vol strit džurnal“ i „Njujork tajms“, kombinujući sudske postupke sa korišćenjem regulatorne moći vlade.

„Uvek postoji cena“

Najmanje dva velika vlasnika TV stanica, „Nekstar“ i „Sinkler“, koji čekaju odobrenje FCC-a (Federalna komisija za komunikacije, nezavisna vladina agencija SAD) za nove poslove, uklonila su Kimelovu emisiju iz svog programa čak i pre nego što je Ej-Bi-Si suspendovao voditelja.

Oba vlasnika su bliska Trampovoj administraciji, što je izazvalo zabrinutost oko objektivnosti njihovog izveštavanja.

„Orban i njegov tim sistematski su išli na lokalne medije, kupujući ih direktno ili primoravajući na poslušnost. Za vlasnike medija u SAD, finansijski podsticaji su jasni: lakše je zarađivati kroz lojalnost Trampovoj državi", dodao je Šeiring.

Suspenzijom Kimelove emisije sklonjen je i jedan od najistaknutijih Trampovih kritičara, makar privremeno - što je još jedna tipična taktika „snažnih vođa“.

Bivši američki ambasador u Mađarskoj, Dejvid Presman, u „Njujork tajmsu“ je napisao da američke korporacije žive u „iluziji da mogu zadržati nezavisnost dok prave dogovore sa autokratom, baš kao što je mađarska elita verovala da može izaći neokrznuta“.

„Predsednik Tramp, kao i gospodin Orban, nesumnjivo veruje da se svako može kupiti. Američke elite mu to i dokazuju,“ napisao je Presman.

"U Mađarskoj često čujete izreku: ‘Van az a pénz’ — ‘Uvek postoji cena'", naveo je.