Bukti sukob zbog obračuna Izraela i Irana: Tramp se priprema za napad? Svi čekaju Putinovu reakciju

Bolnica pogođena u Izraelu – Iran tvrdi da je meta bila vojska

Jedan od najkontroverznijih trenutaka poslednje eskalacije dogodio se kada je glavna bolnica na jugu Izraela – Medicinski centar Soroka u Berševi – pogođena tokom iranskog raketnog napada. Prema izraelskim vlastima, reč je o direktnom udaru balističke rakete na zdravstvenu ustanovu koja služi zajednicama svih vera i etničkih pripadnosti.

Iran, međutim, tvrdi da bolnica nije bila namerna meta, već da se u njenoj blizini nalaze vojni objekti izraelske vojske – komandno-obaveštajni centar i kamp IDF. Kako su naveli državni mediji u Teheranu, bolnica je oštećena isključivo udarnim talasom nakon napada na vojnu infrastrukturu.

Ipak, posledice su bile teške. U napadu je ranjeno više desetina civila, a dan kasnije, iranske rakete su pogodile oblast blizu Tel Aviva. Grad Ramat Gan pretrpeo je ogromnu štetu, a prema procenama hitnih službi – najmanje 25 ljudi je poginulo. Susedni gradovi Tel Aviv i Holon takođe su pogođeni.

Izrael uzvraća: Napad na iranski nuklearni reaktor

U odgovoru, izraelska vojska izvela je vazdušni napad na reaktor sa teškom vodom u iranskom Araku. Iako iranske vlasti tvrde da nema opasnosti od zračenja jer je objekat bio evakuisan, ova akcija izazvala je dodatnu zabrinutost međunarodne zajednice. Izraelski potez je tumačen kao poruka Iranu da će svi strateški ciljevi biti legitimne mete.

Reaktor u Araku bio je predmet međunarodnog nadzora od sporazuma o nuklearnom programu iz 2015. godine, iz kojeg su se Sjedinjene Države povukle 2018. po odluci tadašnjeg predsednika Donalda Trampa. Od tada, odnosi između Teherana i Vašingtona neprestano su u padu.

Donald Tramp: "Možda hoću, možda neću"

Trampova uloga u krizi ostaje neizvesna, ali ključna. Iako je prema izvorima iz Bele kuće već odobrio planove za udar na Iran, Tramp zasad odlaže njihovu realizaciju. Njegova bivša savetnica za nacionalnu bezbednost, KT Mekfarland, otkrila je da Tramp odluke donosi samostalno, često se oslanjajući na kontakte van administracije, poput saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana.

„Kada donese odluku – on je ne preispituje. Samo pusti da se stvari dogode“, rekla je Mekfarland u intervjuu za BBC. Podsetila je i da je 2017. godine Tramp naredio raketni napad na Siriju dok je večerao sa kineskim predsednikom.

Na pitanje o mogućem napadu na Iran, Tramp je kratko izjavio: „Možda hoću, možda neću. Niko ne zna šta hoću da uradim, ali mogu ovo da kažem: Iran ima mnogo problema, i želi da pregovara", rekao je Tramp. 

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei prethodno je odbio Trampov ultimatum za bezuslovnom predajom.

„Nećemo klečati pred kapijom Bele kuće. Bitka počinje i da nema kompromisa", odgovor je Teherana.

S obzirom na Trampovu reputaciju nepredvidivog lidera, svetski lideri ostaju oprezni – uključujući Vladimira Putina.

Putin balansira između Irana i Zapada

Za razliku od Trampa, Vladimir Putin se drži mnogo suzdržanije strategije. Iako je osudio izraelske napade kao "kršenje međunarodnog prava" i izrazio saučešće Iranu zbog žrtava, Rusija je odbila da ponudi direktnu vojnu pomoć Teheranu.

Uprkos nedavno ratifikovanom sporazumu o strateškom partnerstvu između Rusije i Irana, Moskva ne želi da se dublje vojno uplete. Stručnjaci ocenjuju da Kremlj koristi haos na Bliskom istoku kako bi skrenuo pažnju Zapada sa rata u Ukrajini – što mu već sada omogućava jače delovanje na istočnom frontu. Istovremeno, Rusija pokušava da izgradi poziciju posrednika između Irana i SAD.

Prema analitičarki Marijani Belenkaji, Putin je već ranije sugerisao iranskom vrhovnom vođi Hamneiju da se vrati pregovorima, dok je Tramp u poslednjem intervjuu izjavio da bi bio otvoren za rusku posredničku ulogu.

Kina i Indonezija pozivaju na mir – Evakuacije u toku

Dok se tenzije šire, Kina je pozvala sve strane na Bliskom istoku, a naročito Izrael, da odmah obustave borbena dejstva. Kineska ambasada u Izraelu već evakuiše svoje državljane preko Egipta. Indonezija, najmnogoljudnija muslimanska zemlja sveta, evakuiše svoje građane iz Irana, uz napomenu da su izraelski napadi sve intenzivniji i da su mete i civili.

Izraelski ministar odbrane poručio: Ali Hamnei ne sme da preživi 

Nakon najnovijeg talasa iranskih raketnih udara, izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da vrhovni lider Irana, Ajatolah Ali Hamnei, "ne može nastaviti da postoji".

„Diktator poput Hamneija, koji vodi državu kao što je Iran i koji je uništenje Izraela postavio kao svoj glavni cilj, ne može i ne sme da ostane na vlasti“, poručio je Kac.

On je dodao da je izraelska vojska (IDF) dobila konkretna uputstva i da zna kako da postupi.

„Ako želimo da ostvarimo sve naše strateške ciljeve, taj čovek jednostavno ne sme ostati u životu“, rekao je Kac.

Sukob koji prerasta u krizu velikih sila

Najnovija eskalacija između Irana i Izraela ne predstavlja samo regionalni sukob – ona postaje tačka preklapanja interesa globalnih sila. Tramp koristi pretnju kao politički pritisak, ali ne odbacuje vojnu opciju. Putin koristi sukob kao sredstvo za postizanje koristi na drugim frontovima, balansirajući između podrške Iranu i izbegavanja otvorenog sukoba sa Zapadom.

U međuvremenu, stotine ljudi već je izgubilo živote – prema navodima američke mirovne grupe, skoro 640 osoba je poginulo u izraelskim napadima na Iran, dok je 25 civila stradalo u poslednjem talasu iranskih udara na Tel Aviv. A sukob se, čini se, tek zahuktava.