5
Ambiciozni planovi SAD za Grenland postali su centralna tema međunarodne politike, posebno nakon što su saveznici predsednika Donalda Trampa u američkom Kongresu predstavili zakon pod nazivom „Učinimo Grenland ponovo velikim“ (Make Greenland Great Again). Ovaj zakon predlaže da se otvore zvanični pregovori sa Kraljevinom Danskom o kupovini ovog ogromnog ostrva u Arktičkom okeanu. Šta motiviše SAD da ulože toliko napora u sticanje Grenlanda, kako reaguje ostrvska vlast, a šta kaže Danska?
Republikanski kongresmen Endi Ogls iz Tenesija predvodi grupu američkih zakonodavaca koji insistiraju na potrebi da se Grenland stavi pod američku kontrolu. Predlog zakona predviđa da Tramp, odmah nakon što zvanično stupi na dužnost 20. januara 2025. godine, dobije ovlašćenja da započne pregovore s Danskom o ovoj kupovini. Cilj je, kako tvrde američki zakonodavci, da se zaštite strateški i ekonomski interesi SAD.
PROČITAJTE JOŠ:
Grenland, najveće ostrvo na svetu, nalazi se na strateški važnoj lokaciji u Arktičkom regionu. Pored svoje vojne važnosti, Grenland poseduje ogromne prirodne resurse – od minerala, kao što su uranijum i retki zemni metali, do potencijalno značajnih rezervi nafte i gasa. Američki zvaničnici veruju da bi kontrola nad ostrvom omogućila dominaciju u novim arktičkim pomorskim rutama koje postaju dostupne zbog topljenja leda.
Predlog zakona, koji ima podršku deset republikanskih kongresmena, predviđa da predsednik SAD Kongresu dostavi sve relevantne informacije o eventualnom dogovoru s Danskom u roku od pet dana od njegovog postizanja. Ovo ukazuje na ozbiljnost američkih planova i odlučnost da se pitanje Grenlanda pokrene na najvišem nivou.
Pored zakona o Grenlandu, Trampova administracija je pokazala interesovanje i za druge strateške tačke, poput Panamskog kanala, sugerišući da neće isključiti ni vojnu ni ekonomsku silu kako bi ostvarila svoje ciljeve.
Premijer Grenlanda, Mute Egede, brzo je odgovorio na najnovije američke inicijative, jasno stavljajući do znanja da ostrvo nije na prodaju. Na konferenciji za novinare u Nuku, Egede je izjavio: „Saradnja sa SAD postoji već dugo, i to će se nastaviti. Međutim, želimo da ostanemo Grenlanđani“.
Egede je istakao da Grenland vidi saradnju sa SAD kao priliku za ekonomski razvoj, posebno u oblastima rudarstva i trgovine. „Naša vrata su otvorena za poslovanje sa Amerikom“, rekao je, ali je naglasio da takva saradnja mora biti u skladu s interesima i odlukama grenlandskog naroda.
Grenland je poslednjih godina sve bliži cilju potpune nezavisnosti od Danske, ali taj proces je dugotrajan i zahteva pažljivo planiranje. Ostrvo se trenutno oslanja na godišnje subvencije od Danske, koje iznose stotine miliona dolara. Mnogi stanovnici Grenlanda su svesni da potpuna nezavisnost zahteva ekonomske alternative koje bi nadomestile ove gubitke.
Reakcije lokalnog stanovništva na američke planove su podeljene. Dok jedni vide priliku za ubrzan razvoj i međunarodno priznanje, drugi strahuju od prevelikog uticaja SAD. „Želimo bliže odnose sa Amerikom, ali pod našim uslovima“, rekao je jedan od stanovnika Nuka.
Prema nekim anketama koje su sprovedene tokom poslednjih dana, više od polovine stanovnika Grenlanda je navodno za pridruživanje Americi. Naime, anketu je sprovela organizacija „Patriot poling“, a rezultati su ovakvi.
Ukupno 57,3 odsto ispitanika podržalo je ideju pristupanja SAD, 37,4 odsto je bilo protiv, dok je 5,3 odsto bilo neodlučno. Anketa je sprovedena od ponedeljka, 6. januara, do subote, 11. januara, a ispitano je ukupno 416 stanovnika Grenlanda.
Kao zvanični suveren nad Grenlandom, Danska je čvrsto odbacila ideju o prodaji ostrva. Zvaničnici u Kopenhagenu su naglasili da Grenland nije na prodaju i da su bilo kakve odluke o budućnosti ostrva isključivo u rukama grenlandskog naroda.
Danska je svesna rastućih geopolitičkih pritisaka u Arktičkom regionu. Iako podržava grenlandsku autonomiju, Danska takođe prepoznaje važnost održavanja bliskih odnosa sa ostrvom kako bi se suprotstavila uticaju drugih svetskih sila.
Pojedini danski političari predlažu dodatne ekonomske podsticaje za Grenland kako bi osigurali da ostrvo ostane deo danskog kraljevstva. Međutim, pitanje Grenlanda postaje sve složenije zbog geopolitičkih interesa velikih sila, uključujući SAD, Rusiju i Kinu.
Grenland je postao ključna tačka u sve intenzivnijoj geopolitičkoj trci za kontrolu nad Arktikom. Klimatske promene i topljenje leda otvorili su nove pomorske rute i olakšali pristup bogatim prirodnim resursima u regionu.
SAD, Rusija, Kina i evropske zemlje takmiče se za uticaj u regionu. SAD već imaju vojno prisustvo na Grenlandu, uključujući stratešku bazu Pitufik, koja igra ključnu ulogu u američkoj odbrani.
Rusija se fokusira na jačanje svoje vojne i ekonomske prisutnosti u Arktiku, dok Kina ulaže u infrastrukturu i rudarske projekte širom regiona. U tom kontekstu, Grenland predstavlja ključnu tačku za američku strategiju.
Grenland je najveće ostrvo na svetu, a njegov položaj je strateški ključan. Nalazi se na važnim morskim putevima poput Severozapadnog prolaza i ispod arktičkih avionskih ruta, što ga čini vitalnim za vojnu i ekonomsku kontrolu.
„Pogledajte mapu. Ja sam trgovac nekretninama. Obožavam mape i uvek sam govorio: ‘Pogledajte veličinu ovoga. Trebalo bi da bude deo Sjedinjenih Država’“, izjavio je jednom prilikom Donald Tramp za Njujork Tajms.
Grenland je bogat prirodnim resursima, uključujući retke minerale koji su ključni za proizvodnju vojne opreme, zelenu energiju i industrijske tehnologije. Trenutno, Kina dominira globalnim tržištem ovih minerala. Kupovina Grenlanda mogla bi smanjiti američku zavisnost od kineskih zaliha i predstavljati geopolitički uspeh, što je Trampu veoma važno.
Prema istraživanju iz 2023. godine, 37 od 50 minerala koje SAD nemaju dovoljno mogu se pronaći u Grenlandu u značajnim količinama. Osim toga, Grenland poseduje 7% svetske sveže vode, kao i treće najveće rezerve nafte i gasa na Arktiku.
