"Melanija je bila ključna za ovu odluku": Tramp potpisao zakon protiv osvetničke pornografije

Zakon pod nazivom "Take It Down Act" (Zakon o uklanjanju) zabranjuje objavljivanje intimnih fotografija i snimaka na internetu bez pristanka osobe – bilo da su stvarne ili generisane veštačkom inteligencijom – i obavezuje tehnološke kompanije da uklone takav sadržaj u roku od 48 sati.

Iako je zakon dobio široku podršku i demokrata i republikanaca, pojedine organizacije za digitalna prava upozoravaju da bi mogao imati preširoku primenu i otvoriti vrata cenzuri. Melanija Tramp je ovaj zakon podržavala još od početka suprugovog drugog mandata, ističući da decu treba zaštititi od zlonamernog i uvredljivog ponašanja na internetu.

"Melanija imala ključnu ulogu"

Ovo je šesti zakon koji je Tramp potpisao u drugom mandatu, s tim da predsednik uglavnom preferira donošenje odluka putem izvršnih uredbi. „Svi koji namerno šire eksplicitne slike bez pristanka osobe mogu biti osuđeni na kaznu zatvora do tri godine“, izjavio je Tramp.

Portparolka Bele kuće, Karolin Levit, ranije je istakla da je Melanija Tramp bila ključna figura u procesu donošenja zakona u Kongresu. Prva dama, koja se retko pojavljuje u javnosti, opisala je zakon kao nacionalnu pobedu koja će pomoći porodicama da zaštite decu od zloupotrebe na internetu, piše BBC.

„Ovaj zakon predstavlja snažan korak napred u našoj borbi da svakom Amerikancu – a naročito mladima – omogućimo veću zaštitu od zloupotrebe njihovog identiteta ili lika“, dodala je. Predstavnički dom je zakon usvojio krajem aprila sa 409 glasova „za“ i samo dva „protiv“, dok ga je Senat prethodno jednoglasno odobrio u februaru.

Podrška tehnoloških kompanija

Melanija Tramp je iskoristila svoj prvi samostalni javni nastup kako bi u martu apelovala na kongresmene da usvoje zakon. „Srce mi se slama dok gledam tinejdžere, posebno devojčice, kako se bore sa posledicama zlonamernog sadržaja na internetu, kao što su video snimci“, rekla je 3. marta.

Osvetnička pornografija podrazumeva deljenje intimnog sadržaja bez pristanka, dok dipfejk pornografija podrazumeva stvaranje lažnih eksplicitnih snimaka korišćenjem veštačke inteligencije. Ova tehnologija sve se češće koristi za montiranje lica poznatih ličnosti, najčešće žena, u pornografske video materijale.

Zakon je javno podržala i Paris Hilton, nazvavši ga ključnim korakom ka okončanju distribucije intimnih snimaka bez pristanka. Tehnološke kompanije kao što su Meta, TikTok i Gugl takođe su stale iza zakona, iako nije izostalo ni kritika.

Zabrinutost zbog mogućnosti cenzure

Zagovornici digitalnih prava i slobode izražavanja upozoravaju da bi zakon mogao dovesti do uklanjanja legitimnog sadržaja, uključujući legalnu pornografiju, LGBT sadržaje i kritiku vlasti. „Iako je zaštita žrtava ovih užasnih napada na privatnost važan cilj, dobre namere same po sebi nisu dovoljne za kvalitetnu javnu politiku“, saopštila je organizacija Electronic Frontier Foundation.

„Zakon, u svom trenutnom obliku, uvodi mehanizam za prijavu i uklanjanje sadržaja koji može ugroziti slobodu izražavanja, privatnost korisnika i pravičnost postupaka – a da pri tom ne rešava suštinski problem koji navodno želi da reši“, upozoravaju oni.

Organizacija Internet Society, koja se zalaže za zaštitu digitalne privatnosti, upozorava da zakon može predstavljati ozbiljnu pretnju osnovnim pravima korisnika jer podriva enkripciju i sigurnost na internetu.