Manje rada, više dece: Tokio uvodi četvorodnevnu radnu nedelju kako bi digao natalitet

Metropolitanska vlada Tokija kaže da bi nova mera, koja počinje u aprilu sledeće godine, mogla da omogući zaposlenima tri slobodna dana u nedelji. Najavljena je i druga mera koja će roditeljima dece od prvog do trećeg razreda osnovne škole omogućiti da deo plate zamene za mogućnost ranijeg završetka radnog vremena.

„Proučavaćemo stilove rada... sa fleksibilnošću, osiguravajući da niko ne mora da odustane od svoje karijere zbog životnih okolnosti kao što su rađanje ili podizanje dece“, rekla je guvernerka Tokija Juriko Koike dok je predstavljala plan u sredu.

„Sada je trenutak da Tokio preuzme inicijativu u zaštiti i unapređenju života, opstanka i ekonomije naših ljudi u ovim izazovnim vremenima za zemlju“, dodala je ona.

Rekordno nizak

Stopa nataliteta u Japanu, koja je godinama bila u velikom padu, u junu je dostigla novi rekordno nizak nivo, uprkos naporima vlade da podstakne mlade da se venčavaju i osnivaju porodice.

Prošle godine je zabeleženo samo 727.277 porođaja, a stopa nataliteta - broj dece koju žena ima u svom životu - pala je na najniži nivo od 1,2, prema japanskom ministarstvu zdravlja, rada i socijalnog staranja. Za stabilnost populacije potrebna je stopa fertiliteta od 2,1.

Japanska vlada sprovodi niz politika "sada ili nikad" kako bi preokrenula demografski pad, uključujući podsticanje muškaraca da uzmu porodiljsko odsustvo, dok su druge lokalne samouprave takođe uvele mere za poboljšanje uslova rada.

Nemilosrdna kultura rada i rastući troškovi života

Mnogi sociolozi povezuju stalni pad nataliteta sa nemilosrdnom radnom kulturom u Japanu i rastućim troškovima života. Dugo radno vreme je oduvek predstavljalo problem za japanske korporacije u kojima radnici često pate od zdravstvenih problema, a u ekstremnim slučajevima čak dožive "karoši" - smrt od prezaposlenosti.

Kao i u drugim zemljama, žene su često pod pritiskom da biraju između karijere i porodice, ali jedinstvena japanska kultura prekovremenog rada čini trudnoću i podizanje dece posebno izazovnim. Prema podacima Svetske banke, rodni jaz u učešću na tržištu rada u zemlji, koji je prošle godine iznosio 55% za žene i 72% za muškarce, veći je nego u drugim zemljama sa visokim prihodima.

Prelazak na četvorodnevnu radnu nedelju izazvao je sve veće interesovanje na Zapadu, gde neke kompanije počinju da istražuju komprimovane sate kao način da privuku radnike koji traže bolju ravnotežu između posla i privatnog života. Neka istraživanja su pokazala da poboljšava dobrobit i produktivnost zaposlenih.