"To je zastrašujuće. Vukli su je, gurali, pucnjava na sve strane": Dramatične reči oca čija je ćerka oslobođena iz kandži Hamasa

"To je zastrašujuće. Vukli su je, gurali... verovatno pod pucnjavom", dodao je.To je samo jedan od detalja koji je saznao dok se njegova ćerka polako otvara i progovara o tome šta se dogodilo nakon što je oteta 7. oktobra i odvedena u Gazu, mesto koje sada naziva "kutijom"."Polako se otvara, malo po malo. Saznaćemo kroz što je stvarno prošla tek kad se potpuno otvori. Želim da znam toliko stvari... ali morate da im dopustite da vam sami kažu, kada budu spremni", kaže devojčicin otac.

Emili, koja je u zatočeništvu napunila devet godina, držana je zajedno sa svojom prijateljicom Hilom Rotem-Šošani i Hilinom majkom Rajom pre nego što su deca puštena prošle subote.Raja je pazila na Hilu i Emili kao da su joj obe ćerke, rekao je Hend. A odvajanje Hile od njene majke dve noći pre nego što su devojčice oslobođene - što je suprotno sporazumima sklopljenim između Hamasa i Izraela - "još je jedan dokaz okrutnosti", rekao je.

Od smrti do zarobljeništva i nade

Emili je prespavala u Hilinoj kući kada su Hamasovi teroristi upali u kibuc Beri. Hend je satima bio zarobljen u svojoj kući i nije mogao da dođe do svoje ćerke. Zajednica je u napadu opustošena - oko 130 stanovnika je ubijeno, a drugi su zarobljeni.

Otprilike dva dana kasnije, čelnici kibuca su mu rekli da su videli Emilino telo."Samo su rekli: 'Pronašli smo Emili. Ona je mrtva'. Tad sam uzviknuo: 'Da!' i nasmešio se jer je to najbolja vest od svih mogućih koje sam mogao da dobijem. Dakle, smrt se činila kao blagoslov, apsolutni blagoslov", rekao je on.Ali gotovo mesec dana kasnije, izraelska vojska mu je rekla da je Emili "vrlo verovatno" živa i da je Hamasov talac. Hend je rekao da je vojska spajala delove informacija i obaveštajnih podataka. Među telima ubijenih u kibucu Beri nijedno nije identifikovano kao Emili. U kući u kojoj je spavala nije bilo krvi. A mobilni telefoni Hiline porodice mogli su da se prate sve do Gaze.

Od osećaja da bi smrt bila blagoslov, sada se užasavao zbog mogućih uslova u kojima je Emili držana."Sve što ne znamo je užasno. Čekanje je užasno", rekao je za CNN dok je Emili bila u zatočeništvu. Ali bilo je i neke nade.

Proslava s videom Bijonse i porodičnim psom

Osam nedelja nakon što je poslednji put video svoju ćerku, Hend je dobio vest da je Emili na popisu druge grupe talaca koji će biti oslobođeni prema privremenom primirju između Izraela i Hamasa.

Zatim je usledilo dugo kašnjenje, a onda se čulo da je devojčica u Crvenom krstu."Odjednom su se vrata otvorila i ona je samo potrčala prema meni. Bilo je prekrasno, baš kako sam zamišljao. Verovatno sam je prejako stisnuo", rekao je on o sad već viralnom snimku na kojoj pozdravlja svoju ćerku njenim nadimkom "Emuš"."Tek kad se odmakla, mogao sam da vidim da joj je lice ispijeno, kao moje, dok je pre bilo bucmasto, dečije lice", kaže on.Kao i ostali taoci, Emili je izgubila na telesnoj težini, a Hend je rekao da je nikad nije video tako bledu. I bio je potresen kad mu se obratila.

"Najšokantniji detalj tog prvog susreta s njom bio je taj što je sve vreme samo šaputala. Morao sam da stavim uvo na njene usne. U zatočeništvu nisu smeli da stvaraju nikakvu buku", kazao je Hend.Snimak oca i ćerke koju su objavile Izraelske obrambene snage pokazuju kako je izgledao susret."U njenim staklenim očima ocrtavao se užas", kazao je.Ali iza prestravljenog pogleda ponovo se pojavilo dete koje je pre poznavao kad joj je ponudio svoj telefon u kombiju kojim su išli kući.

"Prvo što je napravila bilo je da je pustila Bijonsinu pesmu", rekao je i dodao da je i Emili tada ponovo počela da se smeje.Hend je na susret poveo porodičnog psa Džonsija kako bi olakšao čitavu situaciju i u slučaju da se Emili naljuti na njega jer nije došao da je spase - čega se pribojava otkako je saznao da je živa. Ali Emili je ocu rekla da je mislila da je i on uzet za taoca.A kada ju je pitao šta misli, koliko je dugo nije bilo, odgovorila je "godinu dana"."Osim šaputanja, to je bio još jedan udarac šakom u stomak. Godinu dana", priča on.

Lagani oporavak

Taoci su imali dovoljno hrane da prežive i dovoljno vode za piće. Uvek su doručkovali, nekad ručali, a nekad i uveče dobili nešto.Emili je toliko bila gladna da je zavolela običan hleb sa maslinovim uljem.Rekla je kako ih niko nije tukao, a Hend misli da je i vikanje bilo dovoljno da je kontrolišu. Deca nisu smela da stvaraju buku i bilo im je dopušteno samo da crtaju i igraju se kartama.

Zahvalan je što je Emili veći deo vremena bila uz Hilu i Raju, pa ga teši to što je devojčica imala nekoga ko će se brinuti za nju.Emilina majka je umrla od raka kada je devojčica imala samo dve godine. A Hend je sada morao da joj kaže da je njena "druga mama" ubijena 7. oktobra. Narkis Hend bila je Hendova bivša supruga i majka devojčicinog polubrata i sestre."Bilo je jako teško. Rekli smo joj i njene male oči su se zacaklile i naglo je udahnula", rekao je.

Ali, ona polako dolazi sebi, ali još uvek puno plače."Sinoć je plakala sve dok joj lice nije postalo crveno, nije mogla da prestane. Nije htela nikakvu utehu, valjda je zaboravila kako da se uteši. Pokrila se jorganom preko glave i tiho plakala", kazao je Hend i dodao: "Ali ona je vrlo odlučna devojčica, vrlo snažna, znao sam da će je njen duh izvući kroz to".Emili i Hila sada paze jedna na drugu, rekao je Hend. Proslavili su Hilin 13. rođendan uz tortu u bolnici u ponedeljak, a torta je donesena i za Emili, za deveti rođendan koji je propustila dok je bila u Gazi.Tomas sada mora da učini dve stvari: da pomogne Emili u oporavku i učini sve što može da vrati Raju kući, kao i sve ostale taoce."Moramo da vratimo Raju zbog Hile, zbog Emili i zbog pravde. Nemojte sada da ćutite o taocima. Dovedite ih kući", uputio je apel svetu.Sve najnovije informacije o ratu na Bliskom istoku pratite u našem blogu.